Uz već tradicionalnu američku – „koka-kola” jelku, Beograd će ove godine prvi put dobiti i – rusku. Kako saznajemo, ovo je dar Rusije glavnom gradu Srbije, a jelka će, uz drvene kućice u kojima će se prodavati čaj, tradicionalna ruska hrana i suveniri, verovatno biti postavljena u Knez Mihailovoj ulici. U Rusiji je inače običaj da mladi kreatori dizajniraju jelke po trgovima, a sada će jedna od njih krasiti i našu prestonicu. Rusi Roždestvo slave do Svetog Save, tako da će verovatno i kod nas ovaj ekskluzivni poklon potrajati do 27. januara.

Božićni vašari već su otvoreni na nekoliko lokacija u Beogradu, u planu je otvaranje još nekoliko, ali istina je da se ovaj pre svega zapadni i katolički običaj kod nas nikada nije primio kako je to, recimo, u Beču. Ono što jeste srpski manir i zbog čega nam svakog decembra hrli pola regiona jeste doček Nove godine na trgu, odlična hrana i piće i provod za nezaborav, kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu, Nišu…

Na trgovima je provod besplatan, dok su cene u restoranima astronomske i kreću se i do 250 evra za „najluđu noć”, zavisno od menija, mesta u sali i renomea pevača i benda. Računa se i na goste iz inostranstva, pre svega iz okruženja, pa su tako procene da bi na doček 2023. u Niš moglo da dođe 4.000 bugarskih turista. Na goste iz Rumunije, Mađarske, Makedonije i takođe Bugarske računa i Novi Sad, koji će uz dnevne žurke, 31. uveče organizovati „mali Egzit”. Podaci TOB-a pokazuju da će u Beograd pohrliti ipak najviše gostiju iz Republike Srpske.

U Turističkoj organizaciji Beograda kažu da srpska prestonica tokom čitave godine beleži rekorde u broju dolazaka i noćenja turista, ali da pravu „eksploziju” očekuju za predstojeće praznike.

Ovaj optimizam temelji se na realnim statističkim podacima. Naime, do oktobra Beograd je već posetilo više od milion gostiju, što je duplo više nego lane u istom periodu. Takođe, ostvareno je 2,6 miliona noćenja, dok su istom periodu 2021. turisti ostvarili 1,7 miliona noćenja.

– Naravno, najviše gostiju očekujemo iz okruženja. Ukupan broj posetilaca iz regiona u decembru 2021. i januaru 2022. jeste 34.637 i oni su ostvarili 76.469 noćenja – navodi za „Politiku” Irena Aleksić, zamenik direktora Turističke organizacije Beograda.

Za prvih 10 meseci ove godine najviše turista je stiglo iz BiH (50.225 ljudi koji su ostvarili 90.962 noćenja) i Hrvatske (39.472, 80.363 noćenja), potom iz Crne Gore (33.931, 76.649 noćenja), Severne Makedonije (32.447, 60.768 noćenja) i Slovenije (31.462, 64.197 noćenja). Brojni su i Rumuni (25.481) i Bugari (23.088).

Pošto su najbrojniji turisti iz Republike Srpske, TOB je započeo kampanju i u Banjaluci, gde se na brojnim portalima i siti lajtovima prikazuju filmovi o Beogradu i beogradskoj zimi, najavljuju brojni koncerti i događaji, uključujući i manifestaciju „Ulica otvorenog srca”, koji će se održavati kako u centru našeg glavnog grada, tako i u beogradskim opštinama. Program će biti besplatan, prilagođen različitim ukusima i kategorijama posetilaca i na najbolji mogući način oslikavaće neponovljivi beogradski duh.

Na pitanje kako je turizam u glavnom gradu podneo udar korone, u TOB-u kažu da je Beograd u tom periodu uspeo da poveća broj ležajeva u hotelskom i privatnom smeštaju, a za praznike su svi puni.

– Broj ležajeva u hotelskom smeštaju prošle godine je iznosio 15.370, a ove godine Beograd raspolaže sa 27.906 kreveta. Najviše raduje podatak da je najviše smeštajnih jedinica u hotelima sa četiri zvezdice, što podiže kvalitet smeštaja u gradu. Broj kategorisanog privatnog smeštaja je još veći – sa 3.400 Beograd sada ima 4.500 kategorisanih soba – ističe Aleksićeva.

Ako se izuzmu gosti iz regiona, nekadašnje najbrojnije kineske turiste, zbog oštrih pravila o kovidu 19 u njihovoj zemlji, u poslednje vreme zamenili su ruski. Nije zanemarljiv ni broj Turaka i Nemaca.

Uz ogradu da nije poznata struktura (da li su u pitanju turisti, izbeglice ili oni koji su došli da rade), najviše turista je ipak iz Rusije, Turske i Nemačke. Primera radi, za prvih 10 meseci ove godine Rusa je bilo 67.124, koji u ostvarili 320.380 noćenja. Iz Turske je stiglo 63.278 ljudi (202.998 noćenja), a iz Nemačke 52.405 (110.514 noćenja).

Kako naglašavaju u TOB-u, položaj Beograda je veoma dobar jer omogućuje ljudima iz Evrope da lako dođu, što je veoma važno, jer se avio-saobraćaj još nije oporavio ni od korone, a sada trpi gubitke i zbog rata u Ukrajini i globalne ekonomske krize.

Prema vodećim svetskim listovima i listi Svetske turističke organizacije, u Evropi su se najbrže oporavili Beograd i Istanbul, a osim lude zabave, kako navode, strancima još kako ima šta da ponudi jedna od najstarijih prestonica na svetu. Ukratko – imamo sve: noćni život za mlade, porodične i kulturne sadržaje, otvoreni grad i gostoljubive ljude. Još da je para i mirne političke situacije, gde bi nam bio kraj.

Stajanje za barskim stolom za sto evra

Kako je Beograd jedna od vodećih destinacija na mapi noćnog provoda u Evropi, očekivano su se ugostitelji već prilično dobro pripremili za doček Nove godine. Pripremaju se razne žurke s najrazličitijim muzičkim žanrovima, širok je izbor restorana i hotela, ivent centara, klubova, splavova, kafana, barova...

Koliko je šarolika ponuda – toliko su i cene.

Najjeftiniji ispraćaj stare i dolazak nove godine je u kafanama i klubovima, gde se cena kreće od 30 evra. U kafanama Skadarlije, gde u cenu dočeka ulaze domaće piće, svečana večera i muzika, cena je od 120 evra.

Hoteli i ekskluzivni restorani u kojima nastupaju zvučna imena domaće estrade odredili su za najluđu noć cenu od 70 evra pa sve do 250. Po pravilu, najjeftinija je rezervacija stajanja za barskim stolom koja u hotelima s više zvezdica izađe oko 100 evra.

Na splavovima doček može da se nađe za 30 evra i podrazumeva zabavu uz muziku, grickalice i piće dobrodošlice, ali i za 120 i 150 evra.

Tamo gde ima hrane, meni je prilično sličan i počinje klasičnim predjelom obogaćenim nekim italijanskim specijalitetom na naš način, glavno jelo u vidu raznih vrsta rolovanog ili mesa na žaru i ponegde dodate ribe, desert su po pravilu sitni kolači ili parče torte, pita ili štrudla. Osim hrane, mesta u sali i veličine društva, na cenu jako utiče i probirljivost gostiju kad je piće u pitanju, ali – najviše ime pevača i benda.

Izvor: Politika