Piše: dr Ivan Pajović
Mnogi na Zapadu su bili ubeđeni da će iscrpeti Rusiju ukoliko joj ograniče zaradu od međunarodne trgovine. Pokazalo se da Zapad nije uspeo promptno da se odrekne ruskih energenata, nafte i gasa, dok najveće zemlje Istoka već uveliko povećavaju obim njihovog uvoza. Mnogi analitičari oslanjali su se uglavnom na statističke podatke kao što je visina ruskog BDP-a, koji iznosi oko 2 triliona dolara i po svom obimu na visini je osrednjih zemalja tipa Brazila ili Kanade. Očigledno su prevideli, tj. potcenili ulogu Rusije u strukturi svetskih tržišta. Nije sve u BDP-u.
Postoji više razloga zašto je ruska ekonomija tako žilava i otporna. Prvi i najglavniji razlog su energenti. Rusija zauzima jedno od najviših mesta među zemljama sveta po proizvodnji nafte i gasa, to jest po oba kriterijuma zauzima drugo mesto posle SAD. To je razlog velike zavisnosti svetskog tržišta od ruskih energoresursa. Potpuno eliminisanje tako jakog igrača na tržištu izazvalo bi ogroman rast cena i veliki deficit ove strateške robe.
Posebno treba naglasiti zavisnost Evrope od ruskog gasa, jer je do početka sukoba ona od njega zavisila u visini od 40% ukupnog uvoza. Iako se uvoz gasa iz Rusije znatno smanjio, Evropa se njega potpuno može odreći tek 2027. godine, ili se bar tako nadaju evrobirokrate. Poslednjih godinu dana cena gasa u Evropi permanentno je iznad 1000 dolara za 1000 kubnih metara. Efekti sankcija pokazali su se ograničenim, štaviše učinile su energente skupljim, što je u krajnjem ishodu dovelo do rasta ruskih prihoda od njih. U toku šest meseci sukoba Rusija je zaradila na energentima 158 milijardi evra, čime se u budžetu našlo više novca nego što je planirano. Iako je ovo uspeh na kratak, eventualno srednji rok, on ipak omogućava Rusiji da se održi na površini i ispunjava budžetske obaveze.
Veliki uspeh predstavlja preorijentacija Rusije na druga tržišta. Dok zemlje Zapada uvode sankcije, druge zemlje održavaju neutralnost i počinju aktivnije nego do sad da trguju sa Rusijom. Prema podacima Blumberga, do sada su najveću korist iz toga izvukle Kina, Indija i Turska, kupujući energente po diskontnim cenama. Iako daje popust na cenu, Rusija i dalje ostvaruje dobit veću nego ranije. Do leta ove godine Indija je povećala uvoz ruskog uglja sedam puta, a nafte čak 31 put. Uz to, Rusija i Indija su počele međusobno da trguju nacionalnim valutama, što je Moskva još odavno pokušavala da ostvari. Turska je takođe lider po pitanju trgovinske razmene sa Rusijom, čiji je izvoz u Rusiju porastao za 42%, a trgovinski obrt dve zemlje se udvostručio. Sa Kinom je sličan slučaj: uvoz iz Rusije u odnosu na prošlu godinu narastao je za 55%.
Sa gasom stvar stoji drugačije, jer Rusija gas Evropi isporučuje uglavnom kroz gasovode. Ipak, preorijentacija drugih resursa na istočna tržišta omogućila je ruskoj ekonomiji da ostane održiva.
Na polju finansija sa ruske strane povučeni su značajni potezi. Uvedena je stroža kontrola nad kretanjem kapitala i sprovedena su ograničenja u valutnim poslovima i iznošenju novca iz zemlje. Ovi potezi, uz menjanje visine referentne kamatne stope prema privrednim potrebama, učinile su rusku valutu, rublju, jačom i stabilnijom, što su priznali i zapadni analitičari. Prognozirana godišnja inflacija rublje je 12%, što je nešto više u odnosu na američki dolar, za koji je prognozirano 8%. U svakom slučaju, nikakvih 300, 400 ili 500 rubalja za dolar nije se ostvarilo na valutnom tržištu, kako su to mračno prognozirali neki zapadni eksperti.
Što se tiče finansijske sfere, dva projekta su umnogome spasila rusku ekonomiju i sprečila kolaps bankarskog sistema. Prvi je SPFS (Sistema peredači finansovыh soobщeniй), koji je ruski analog SWIFT-u, blokiranom na teritoriji Rusije. Drugi je sistem plaćanja MIR, koji je odigrao najvažniju ulogu u stabilnosti posle zabrane rada u Rusiji sistema plaćanja VISA i MASTERCARD. Oba ruska finansijska projekta bila su promptna reakcija, već na prve sankcije, uvedene 2014. godine.
Iako su velike devizne rezerve Rusije na Zapadu ostale zamrznute, Rusija raspolaže sredstvima Fonda nacionalnog blagostanja, koja su iznosila oko 200 milijardi dolara do početka sukoba u Ukrajini. Upravo ovaj novac sada spasava Rusiju i njime se po potrebi pokrivaju deficiti budžeta koji se pojavljuju zbog povećanih vojnih i ratnih rashoda.
Napokon, valjda se razume da su sankcije kompromisna stvar, pre svega ako se imaju u vidu nafta i gas, jer se Zapad od njih nije mogao tek tako odreći. Sa ruskim titanom nije lako izaći na kraj.
UKRAJINCI UHVAĆENI NESPREMNI Borci DNR krenuli u munjevit napad (VIDEO)
Izvor: Pravda
