Kada nam govore o Porfirogenitovom spisu, istoričari takozvane kritičke škole prećutkuju nam ove, što uvredljive, što besmislene i nemoguće detalje, a ovo je bila tema emisije Akademija na kanalu Rezervni položaj, čiji je gost bio Dragoljub Antić, autor knjige „Porfiregenitov spis, kritička analiza“.
- Prema tekstu Konstantina Porfirogenita, jer on kaže da Srbi žive i gore, to je Lužička Srbija, i kaže da su tamo oduvek bili. To onda znači da su i tamo odlučili da postanu robovi romejskog cara i uzmu ime Srbi, kao i ovi što su se navodno doselili. To je apsolutni bezobrazluk, i ako je i od hrvatskih falsifikatora, stvarno je mnogo – rekao je Antić, koji je kao koautor učestovao u pisanju mnogih dela zajedno sa istoričarom Jovanom I. Deretićem, preminulog pre godinu i po dana.
On je rekao da je spis dopisivan, a da su ciljevi bili da se istakne istorisjka uloga Hrvata i Mađara „koja nije postojala u vreme Porfirogenita“.
- Porfirogenit ne navodi nikakve izvore. Samim tim nije jasno kako tako do detalja opisuje Hrvate, a za Srbe se tačno ne zna, a za Bugare ne zna ništa. To je malo čudno. To je jedini spis, koji uopššte pominje da su se Srbi doselili, i spis je isfabrikovan. Pritom su neke stvari pobrkali. Pa kaže za Srbe: „Dolaze preko Turske“. Onda kažu branioci: „Ne, to je u stvari preko Mađarske, jer su Mađari u stvari Turci“. U redu, ali ni u Porfirogenitovo vreme ne postoji Mađarska. Ali, u vreme štampanja Porfirogenitovog spisa 1611. godine, tu je tačno Turska. Jer Turska je do Beča – poentira Antić.
On je rekao da stari narod Tribali sa naših prostora nisu ništa drugo ne go Srbalji, Srblji, ali Grci nisu mogli da izgovore Srbalji, već Tribali. Takođe, navodi i da su Srbe nazivali Iliri sve do praktično Prvog svetskog rata. Takođe je naveo i Sarmate.
- Sestrenčevič Boguš bio je katolički episkop za celu Rusiju. I on je napisao ozbiljne analize, on je rekao da se pod Sarmatima podrazumevaju najpre Srbi i Poljaci, a potom i ostali Sloveni – naglasio je Antić.
On je rekao da nije normalno to što Porfirogenit piše toliko o Hrvatima, a ne govori ništa Bugarima koji su mu tu pored njega.
- Porfirogenit uopšte ne pominje bugarsko doseljavanje. To nije normalno. Uključujući i besmislenu priču o neviđenoj vojnoj moći tih Hrvata. Otprilike, broj konjanika im je bio nešto malo manji nego Romejskog carstva. I naveo je da Hrvati na njihovom jeziku znači „oni koji imaju mnogo zemlje“. Oni imaju mnogo zemlje, a Srbi su robovi koji nemaju ništa i presrećni su što ih je car primio da mu budu robovi – ironično je parafrazirao Porfirogenita Antić.
On je govorio i o tome na kom ranijem spisu je bazirana priča o pokrštavanju Srba i Hrvata, gde se u starijoj verziji radi o pokrštavanju potpuno druga dva naroda, što je otkrio Tibor Živković, a što bi značilo da je ovaj deo Porfirogenitove priče plagijat. Takođe, Antić otkriva istinitu priču o tome od kog gotovo nevažnog događaja je izmišljena čitava seoba Srba. Pravu i detaljnu priču o tome zapisao je Sestrenčevič Boguš, a istoričari „kritičke“, a zapravo bečke škole ignorišu i poverenje poklanjaju samo Porfirogenitovoj zamagljenoj verziji. Koji se narodi spominju u pravoj priči o pokrštavanju umesto Srba i Hrvata, i koja je to priča naduvana u čitavu seobu Srba, možete saznati ako pogledate emisiju.
Zašto Rusi ne napadaju kada Zelenski dolazi na liniju fronta, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
