“Ta poskupljenja će se uklopiti u inflaciju koja je za sledeću godinu projektovana na 11,3 odsto i cena struje će biti daleko ispod onoga što vidimo u Evropi”, rekao je Mali.
On je, odgovarajući na pitanja novinara, negirao ocenu Fiskalnog saveta da smo prezadužena zemlja.
“Srbija nije prezadužena, jer je udeo javnog duga u BDP-u 55,1 odsto, što je ispod nivoa Mastrihta od 60 procenata i ispod proseka EU koji je 95 procenata. Slažem se sa podacima Fiskalnog saveta, ali se ne slažem sa zaključcima”; rekao je ministar finansija.
Mali je naglasio da se krediti koje vlada uzima koriste za investicije, a ne za potrošnju, kao 2008. godine i da se stari krediti uredno vraćaju.
“Do kraja ove godine imaćemo udeo javnog duga u BDP-u će biti 55,5 odsto, pa kako smo onda prezaduženi? To je naša pobeda, s obzirom na sva ulaganja u sektor energetike koja smo imali ove godine”, naglasio je Mali.
Međunarodni monetarni fond od Srbije traži da cene struje i gasa, mimo najavljenog poskupljenja od 1. januara 2023. godine, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024. godine. To piše i u dokumentu koji je objavio MMF, a odnosi se na dvogodišnji stend baj aranžman koji je MMF pre nekoliko dana odobrio Srbiji. Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude minimum 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku minimum za po osam procenata.
Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će se suma za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.
Izvor: Tanjug
