Trgovina se i dalje obavlja, čak i sa zapadnim zemljama, dok je s Kinom, Indijom i Turskom dostigla rekordne iznose u mnogim sektorima.
Glavni cilj odgovora Zapada na rusku specijalnu vojnu operaciju u Donbasu bilo je da Rusiju isključi iz svetskog finansijskog sistema uz pomoć sankcija. Ipak, sudeći prema poslednjim podacima, Rusija i dalje obavlja transakcije sa zemljama Evropske unije, a učvršćuje i veze s drugim partnerima koji ne osuđuju njena dejstva.
Autor članka kao simbol izdržljivosti Moskve navodi njen trgovinski balans, koji je dostigao nove visine: saldo u martu, odmah posle početka specijalne vojne operacije, bio je u plusu 36,6 milijardi dolara, a potom se stabilizovao na nivou približnom nivou s kraja 2021. godine.
To je, kako navodi autor, u velikoj meri uspelo zahvaljujući cenama sirovina, pre svega gasa i nafte. Zapadne zemlje i dalje nisu potpuno odustale od ruskih isporuka, pa je u oktobru ove godine gotovo polovina ruskog izvoza energenata bila namenjena zemljama Evropske unije. Ako se računaju isporuke gasa, nafte i uglja, suma koju su zemlje Evropske unije isplatile Rusiji u periodu od marta do oktobra iznosi 106 milijardi dolara.
Pritom je Rusija znatno povećala izvoz u Kinu, Tursku, a posebno u Indiju, koja je praktično pet puta povećala kupovinu ruskih energenata. U novembru je Rusija postala i glavni izvoznik nafte u Indiju.
Eksperti upozoravaju da takav trend neće dugo trajati, jer se svetska ekonomija usporava, što znači da će cene sirovina tokom 2023. godine padati. Zemlje u razvoju će kupovati rusku naftu po nižoj ceni, smatraju stručnjaci.
Slična tendencija uočava se u Rusiji i kada je reč o drugim vrstama robe. Izvoz proizvoda na Zapad je znatno smanjen: izvoz u zemlje Evropske unije smanjen je za 62 odsto, u SAD za 72 procenta, a u Veliku Britaniju za 99 odsto. Ipak, Kina i Indija su znatno povećale kupovinu proizvoda od Rusije, a interesantna je i pozicija Turske, koja je i dalje članica NATO-a, ali nije uvela sankcije Kremlju i povećava obim uvoza iz Rusije.
Ista tendencija se uočava i kada je reč o ruskom uvozu. U prvo vreme nakon početka specijalne operacije bilo je problema, jer su se ruske kompanije suočile s poteškoćama u plaćanju, prekidom rada inostranih kompanija na ruskom tržištu i oštrom devalvacijom rublje. Ipak, ubrzo se ruski uvoz vratio na nivo na kojem je bio pre februara, a Evropu je zamenila Kina kao glavni isporučilac robe Moskvi.
Kada su sankkcije postale konkretnije, delimično su se obnovili i neki vidovi delatnosti, tako da je u oktobru 2022. godine ruski uvoz iz 34 glavne zemlje bio 14,2 milijarde dolara, dok je pre godinu dana bio 17,7 milijardi.
Stručnjaci napominju da to jeste pad, ali da je daleko od kritičnog. „Tu je pre reč o prestrojavanju ruske trgovine“, navodi ekonomista Agata Demare.
Eksperti zaključuju da sankcije imaju efekta samo u jednoj sferi, a to su tehnologije, kako vojne, tako i civilne. U Rusiju se ne izvoze poluprovodnici koji su neophodni za informacione tehnologije, zbog čega je ona prešla na kineske analoge. Autor teksta, međutim, navodi da su oni lošijeg kvaliteta.
Sankcije, takođe, kako napominje autor, ometaju Rusiju u potrazi za novim nalazištima energenata na Arktiku, tako da one, kako zaključuje, „nisu baš tako beskorisne“.
Ekspert otkrio taktiku Surovikina: Lov na ukrajinsku PVO odbranu
Izvor: Kurir
