Penzionisani obaveštajac američkog marinskog korpusa i vojni analitičar Skot Riter smatra da je poseta Vladimira Zelenskog Sjedinjenim Američkim Državama bila vezana isključivo za novac. U razgovoru za RT Balkan Riter je poručio da je Zelenski instrument američkog Kongresa, instrument predsednika SAD DŽozefa Bajdena. Podsetio je da je Ukrajina jedna od najkorumpiranijih država na svetu i izarzio zabrinutost da oružje koje SAD šalje Ukrajini završava na crnom tržištu.
Skot Riter postao je poznat neposredno pre invazije na Irak 2003. godine, kada je javno osporio stav Vašingtona, rekavši da Sadam Husein nema oružje za masovno uništenje. U poslednjih nekoliko meseci više puta je prognozirao pobedu Rusije u sukobu sa Ukrajinom, a za aktuelnu krizu optužio je Ameriku navodeći da se SAD ponaša kao "razmažena super sila". Sa Riterom je razgovarao naš kolumnista Aleksandar Pavić.
Da počnemo sa posetom Zelenskog Sjedinjenim Američkim Državama i njegovim, kako kažu, "istorijskim govorom" pred Kongresom. Mislim da je Nensi Pelosi rekla da je to bio jedan od najboljih govora ikada pred tim telom, da li se slažete?
Ne. Tužna je činjenica da je poseta Zelenskog bila vezana za novac i samo za novac. I nije reč o tome da je došao Zelenski, i da on nešto odlučuje i traži novac od SAD. Radi se o tome da je Zelenski instrument američkog Kongresa, instrument predsednika Sjedinjenih Država.
Imamo odlazeći sastav Kongresa, održani su izbori, republikanci su osvojili većinu mesta u Predstavničkom domu. Predstavnički dom kontroliše novac, a u Republikanskoj partiji postoji sve veća zabrinutost u vezi sa količinom novca koji se šalje u Ukrajinu.
Šta se dešava sa oružjem s kojim je ovaj novac povezan? Ukrajina je jedna od najkorumpiranijih država na planeti. Postoji realna zabrinutost da je dobar deo novca koji smo poslali završio u džepovima korumpiranih političara i oligarha i da vojna oprema koju šaljemo ne završava na ratištu, već se preusmerava na crno tržište.
Postojala je potreba da se, tokom poslednjih sedmica mandata Kongresa koji je lojalan Bajdenu, odobre adekvatna sredstva za Ukrajinu.
Ali trebala im je neka figura, neko ko će doći i odvratiti pažnju Kongresa i američkog naroda. I eto Zelenskog. On se pojavio u režiranoj TV predstavi u Beloj kući i ispred američkog Kongresa. Međutim, što se tiče suštine onog što je govorio, to je besmislice. Ta ideja da Ukrajina pobeđuje i da bi bila u stanju da pobedi samo kada bi Sjedinjene Države potpisale još jedan ček na više milijardi dolara, potpuno je smešna.
To smo saznali i od samog komandanta ukrajinskih oružanih snaga, generala Zalužnog, koji je nedavno dao intervju za časopis "Ekonomist".
I on je rekao da je ruska mobilizacija ozbiljna, da su Rusi obučeni za borbu, da će biti ofanziva. I da neće moći da pobede bez opreme koju traže. Tako da se Ukrajinci već pripremaju za dolazeći poraz, to je ono što sledi, jer nema upozorenja.
To je skoro kao film "Hitler, poslednji dani" o poslednjim danima Adolfa Hitlera u njegovom bunkeru...
I šta je to Zelenski dobio dolaskom u Sjedinjene Države?
Kupio je jedan politički trenutak za jednog ugroženog predsednika. Šta su mu Sjedinjene Države dale? Dali smo još novca, ali što se naoružanja tiče, onih 1,2 milijarde dolara, većina tog novca je za jednu bateriju "patriota".
Druga stvar je da će trebati bar pet meseci da se momci obuče za upravljanje "patriotom", pa se oni neće pojaviti na ratištu pre maja. Čak i tada, bez operativnog iskustva, to će im biti samo "pozivnica za groblje". Ruska vojska je fokusirana na uništavanje rakete "patriot" u borbi više od 30 godina, tako da oni na to čekaju kao zapete puške.
Biće odabrano 90 ukrajinskih vojnika za upravljanje tom baterijom, a moja pretpostavka je da će njih 70 biti mrtvo do kraja prve sedmice. To je ono što je Zelenski dobio, pozivnicu za groblje.
Ne, njegov govor nije bio najbolji u istoriji. To je bio jedan od najjadnijih govora.
Da li je slanje "patriota" neka vrsta reputacionog rizika za Pentagon, kao i za američki vojno-industrijski kompleks? Ko će hteti da ga kupi ako se ne bude pokazao u Ukrajini ili ako brzo bude uništen?
Sjedinjene Države će se verovatno vaditi na grešku onog koji je njima rukovao. "Nismo mi krivi, dali smo im sjajno vozilo koga su slupali na prvoj krivini na pisti. To je greška vozača."
To je ono što će se ovde otprilike dogoditi. Sumnjam da ćemo im dati najbolju verziju "patriota".
Zapravo mi je žao Ukrajinaca koji će upravljati ovim sistemom. Oni nemaju izbora, misle da će to doneti zaokret, da će, ako ih budu uključili, moći da zaštite svoje gradove. Ali, oni će samo izginuti.
To je jadno, ali ne zbog Ukrajinaca. Nikada ne nazivam vojnika koji je spreman da položi svoj život za svoju zemlju jadnim. Ako ste dovoljno hrabri da obučete uniformu i učestvujete u borbama, u odbrani nečeg u šta verujete, onda zaslužujete poštovanje. Ne zaslužujete da umrete na ovakav način. Ne zaslužujete da budete osuđeni za poraz.
Kako mogu gledati na Sjedinjene Države kao na prijatelja? Ne pomažemo im da pobede, pomažemo im da umru. I tako sa svakim komadom tehnike koju smo doneli na ovo ratište.
Nemojmo se sad ponašati kao da su SAD Rusiji otkrile sisteme višeraketnih bacača. Rusija je ta koja je izumela sistem višeraketnih bacača, poput "Kaćuše" i "grada". Oni i danas imaju verzije koje imaju veći domet, a istu preciznost od HIMARS-a, i jednaku preciznost kao HIMARS.
Nema sumnje da je HIMARS smrtonosan sistem i da Rusi od njega ginu, ali ovo je rat. Rusi će ionako da ginu u ratu, a pogotovo od druge po veličini vojske u Evropi koja je dobila preko 106 milijardi dolara kapitalnih i materijalnih sredstava od jednog od najnaprednijih vojnih saveza na svetu.
Problem u tome što ne ubijaju Ruse u dovoljno velikom broju. Kada imate odnos stradalih od 10 prema 1 na sopstvenu štetu, to je problematično.
Tako da je ta ideja da će Ukrajina nekako biti u stanju da apsorbuje modernu tehnologiju, što će preokrenuti stvari na ratištu - apsurdna. Ona je tragično apsurdna, jer je broj mrtvih i ranjenih ukrajinskih vojnika kriminalan, to su masovni brojevi.
Ne znamo tačan broj, ali se s razlogom može verovati da mrtvih ima znatno više od 100.000 a ranjenih još i mnogo više od toga. Ako se ova borba nastavi sa ovim odnosom ubijenih, ovim tempom, Ukrajina će imati četvrtinu miliona poginulih vojnika do početka leta, pola miliona mrtvih do kraja leta.
Ovo su brojke koje povezujemo sa sukobima poput Prvog i Drugog svetskog rata, ali to se dešava i danas. Zahvaljujući Sjedinjenim Državama, NATO-u, zahvaljujući svakome ko podržava Ukrajince i dozvoljava im da veruju da mogu da pobede u sukobu u kojem nikad nisu mogli da pobede.
Kažete da je potrebno bar pet meseci za obuku posade "patriota", a šta će se dešavati za pet meseci? Da li će se rat završiti ili biti blizu kraja?
Čak i ako Rusi ne budu završili svoju kopnenu ofanzivu, postoji potreba za protivvazdušnom odbranom Ukrajine jer ona ne funkcioniše. Rusi će nastaviti da bombarduju kritičnu ukrajinsku infrastrukturu, pogotovo energetsku.
"Patriot" će se pojaviti za pet meseci, a do tad neće više ostati infrastrukture koju treba zaštititi. Šta će onda desiti sa "patriotom"? Hoće li ga rasporediti oko Kijeva? Radi se o jednoj bateriji "patriota", a za Kijev je potreban najmanje bataljon, ili čak brigada.
Jedna baterija neće odbraniti ništa, pa se pitamo koja je svrha svega ovog? Dakle ovo je čisto politička stvar jer predsednik SAD mora da izađe pred Kongres i kaže:"Potrebno mi je da odobrite 33 do 43 milijarde dolara vojne pomoći".
Zelenski je tražio dve baterije i nije ih dobio, to pokazuje da je ovo samo tragična farsa.
To je ljudska tragedija u stepenu koji većina ljudi ne može da zamisli, a Zelenski samo instrument kojeg koriste američki političari za domaće političke svrhe. Nas nije briga za Ukrajinu, da nas je briga, ne bi im slali jednu bateriju "patriota", i ne bi to radili tako da je potrebno pet meseci da stignu.
Tako da sada prolazimo kroz jedan šou, "Potemkinovo selo" ukrajinske nacionalne odbrane.
Tvrdite da više ništa nije ostalo što bi moglo da se pošalje. Šta je onda krajnji cilj? Hoće li ih jednostavno pustiti da iskrvare da bi zatim pokušali da kažu, eto, učinili smo što smo mogli za njih i to je sve što možemo da uradimo?
Nažalost, mislim da je tako. Lindzi Grejem je dao jednu od retkih poštenih izjava kada je reč o Ukrajini, pre par sedmica, kada je rekao da ćemo se boriti do poslednjeg Ukrajinca.
Američko rešenje je da je potrebno da Ukrajina uloži svoj celokupni DNK, svoje nacionalno bogatstvo, svoju muškost. Hoćemo da oni budu pobijeni na ratištu zarad našeg političkog dobitka.
Uvek se nasmejem kada ljudi poput DŽejka Salivena, Entonija Blinkena, Lojda Ostina ili bilo ko drugi iz tog soja kažu da nije pogodno vreme za pregovore. Hej gospodo, vi se ne pitate. Mislite li da Rusija stvarno sluša bilo šta što sada imate da kažete?
Rusija vas prezire, oštro vas kritikuje. Zašto? Zato što ste se pokazali kao ljudi bez časti, bez integriteta. Rusi poštuju snagu, čast, oni poštuju integritet. Možeš da im budeš neprijatelj, ali ako si častan, ako časno postupaš, ako postupaš sa integritetom, oni će te poštovati. I onda, kada hoćeš da razgovaraš oni će reći: "Sa tobom možemo da razgovaramo zato što si časna osoba, osoba sa integritetom".
Na Zapadu danas ne postoji niko, nijedna jedina osoba za koju Rusi smatraju da je na tom nivou. Angela Merkel je nekada bila na tom nivou, Putin je uvek primao njene telefonske pozive. Međutim, poslednjim izjavama razotkrila je sebe kao lažova i prevaranta. Makron je sada isti takav.
Bajden je običan lažov, kao i svi u njegovoj administraciji. Čak i ako bi Ukrajinci danas došli na kolenima, na Rusiji bi bilo da odluči da li želi da sasluša Ukrajince ili da ih ignoriše. Jedino se ruski glas računa kada je reč o mirovnom sporazumu.
Rusija ta koja diktira ishod na ratištu, i Rusija će biti ta koja diktira uslove rešavanja sukoba. Rusima su potrebni obavezujući sporazumi, ali SAD su se povukle iz sporazuma o zabrani raketa kratkog i srednjeg dometa, iz sporazuma o zabrani antibalističkih raketa.
Oni su nepošteni prema Rusima, a Rusi nisu glupi.
Čuo sam visoke ruske zvaničnike kako govore o Zalužnom kao časnom čoveku, nazivaju ga sposobnim profesionalcem, ali to ne znači da će s njim pregovarati. Kako bi Rusi ikada mogli da sednu sa Zelenskim? Označili su ga kao lidera nacističkog režima, a sa nacistima se ne pregovara, oni se ubijaju.
Postoji li opasnost da bi mogli da pokušaju da otvore neki drugi front na nekom drugom mestu, neko novo žarište, na primer u Srbiji, na "Kosovu"? Zapad ne obuzdava kosovske Albanace, kao da se možda priprema neko novo žarište, da bi se skrenula pažnja od Ukrajine.
Kada razmišljam o potencijalnim žarištima, tri mi padaju na pamet. Rangiraću ih po redosledu u kojem mislim da stoje, prema potencijalu za eskalaciju.
Mislim da je najveći potencijal u Pridnjestrovlju, u Moldaviji. Ukrajinci i Moldavci bi mogli da naprave neki nagli korak, tako što će zapretiti tom otcepljenom ruskom regionu, u cilju usmeravanja buduće ruske ofanzive u pravcu Odese, u kom možda nisu hteli da idu.
Za Ukrajinu je važno da bude u stanju da vodi bitku za Odesu jer shvataju da Rusi ne žele da je unište. Da sam Ukrajinac, to bih radio.
Drugi najveći rizik je Poljska. Poljaci preduzimaju mere mobilizacije snaga, usvajaju zakone, kako bi mogli da iskoriste urušavanje ili propast Ukrajine i rasporede snage na zapadu te zemlje, što bi izazvalo sukob sa Rusijom.
To ne bi bio NATO sukob, član pet se ne bi aktivirao, ali bi Poljska primila značajnu materijalnu pomoć NATO-a. Pošto bi to bila situacija u kojoj bi se Poljaci borili u Ukrajini, nakon nekog vremena Rusi bi osetili potrebu da gađaju ciljeve u Poljskoj. Tada bi moglo da dođe do aktiviranju člana pet, što bi moglo da bude veoma opasno.Ipak, mislim da Poljaci shvataju da bi to bila ludost i nadamo se da će razum pobediti.
Treće mesto je Srbija, odnosno ono što se dešava na "Kosovu". Ne mislim da su Srbi preterano orni za borbu jer su sećanja na 1999. sveža i to je bolno. Postoji mnogo gneva u Srbiji u vezi sa onim što su Zapad i NATO uradili u Beogradu 1999. Međutim, pitanje je, može li Srbija sprečiti da se to ponovi? I da li je ono što se dešava na "Kosovu" vredno rizika da ponovo bude na meti vazdušnih snaga NATO, koje Srbija ne može da zaustavi?
Druga stvar je da Rusija nije u dobroj poziciji da pomogne Srbiji na značajan način. Ruska podrška bila po prirodi prvenstveno diplomatska, a to nije neka pomoć ako bombe počnu da padaju.
Jedini plus za Srbiju je to što 1999. nije bilo neposrednih kopnenih borbi između Srbije i NATO-a. Smatram da je, ako bi izbio sukob na "Kosovu", srpska vojska sposobna da porazi kontingent Kfora. Dobra vest u tome je da je to faktor odvraćanja NATO-a, da ne dozvoli takav razvoj događaja.
NATO ima podsticaj da spreči izbijanje sukoba, pošto je poraz njegovih snaga na "Kosovu" veoma moguć. Tu je i strah da bi preusmeravanje snaga sa svog glavnog cilja, Ukrajine, na Kosovo, pošto bi NATO mogao bi da se zaglibi u ozbiljnom sukobu sa Srbijom, koji bi na duže staze dobio, ali bi u kraćem roku bio razarajući za taj savez, oslobodilo Ruse za delovanje u Ukrajini.
Tako da mislim da je pitanje Srbije i "Kosova" takvo da obe strane shvataju da ne bi ništa dobile eskalacijom sukoba. Potencijal za sukob je stvaran, ali mislim da bi ove sadašnje napetosti mogle da dovedu do kompromisnog rešenja.
Imam simpatije za srpsku poziciju, ali sam realista. Znam da će tvoja srpska publika biti spremna da me gađa noževima, i imate sva prava na to, ali bi moglo da dođe do kompromisa po kojem "Kosovo" prepušta sever Srbiji i daje neku autonomiju raznim srpskim enklavama u zamenu za priznanje nezavisnosti. To bi mogao da bude neki kompromis, znam da se Evropa kretala u tom pravcu.
Znam da su to odbili predstavnici Srbije i "Kosova", ali da bi se izbegao rat ko zna šta će biti stavljeno na sto? Samo kažem, od tri navedena scenarija, mislim da srpski ima najveći potencijal da dovede do sporazuma.
E, sad, šta će da se desi? Ko zna šta će se desiti…
Rusi razneli bazu stranih plaćenika u Bahmutu!
Izvor: RT Balkan
