Piše: Mihailo Medenica
Prljavo i pokvareno JA. Pošast.
Bivalo ga je oduvek, ne kažem, ali nikad ovako poganog i prokletog JA!
Nigde MI, ni u čemu MI, pa i ako se gde učini da se zapatilo MI, da će proklijati- zareži stotinu JA, pokolju se ko besni psi i podave svaku prmisao da se stave u službu nasušnoga MI!
Ne postoji MI ako se u njemu ne zna ko sam JA, koliko je mene u tom MI i koliko je tog MI za mene?
Dok se svako JA namiri od MI ostane ponjava, dronjak, podrane gaće…
Oko velikih ideja okupe se velike sujete , velika JA, čeljusti umesto glasova pa zagrizu do kosti…
Svako JA će postradati za srpstvo, ako srpstvo pre toga postrada za njega. Da dokaže da je vredno tog JA, jer ako sam već JA najbolje za srpstvo, a to je neupitno, srpstvo mora biti najbolje za mene, po mojoj meri jer druge nema…
Da je čitava vasiona Srbija malo bi je bilo za svako JA!
Da je svako JA- Gospod, on bi Zemlju i sve na njoj stvorio za četiri dana, mnogo je šest…
Svako JA bi crkvu za sebe, previše ga je da bi u njoj bilo još nekoga, jer to je već MI…
JA je najveća žrtva, i ako se pojavi ko sa većim i težim krstom ne treba ga odmeniti pod njim, no dodati još koji kamen povrh krsta da mu ne padne na um da kakvo JA progovori iz njega…
Kosovo i Metohija je svetinja koliko se JA bori za njega.
Nema u toj borbi mesta za MI jer najskuplja srpska reč je- JA, i JA je srce Srbije, a Kosovo i Metohija je tu da posvedoči o tome.
Dečani su mali, visoki su JA kad zagrme o Dečanima, no šta znaju Dečani o svetinji…
Šta zna Prizren, niko da mu javi da je dogodine JA u njemu.
Svako JA svoje „dogodine“, pa nek Prizren zbraja i čeka…
I nek zaćuti stradalno Srblje, nek ne kuka, nek sačeka još malo, lako je njima biti MI kad se toliko JA sabere da za njihovo dobro vuku na svoju stranu…
Uvukla se ta pogan u nas, zlo najveće- JA!
Svak bi radije da je veliko ništa, al da je veliko, no da je delić nečega većeg…
Svak je ili prvi, ili nikako, no šta je prvi ako za njim nikoga..?
Ne mari što je jedini dok god je prvi, ima dovoljno Srbije za hiljade stranputica.
Bolje svak svoju bitku, jer to sam JA, no u juriš, jer to smo MI, a dok se svako JA namiri od MI ostade samo jalovište, pustahija bez imena i pomena naroda koji se protiv sebe odmetnuo u JA!
Svak bi radije da je veliko ništa, al da je veliko, no da je delić nečega većeg…
Izvor: Dva u jedan
