"Argentina snažno podržava stav Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom zasnovan na strogom poštovanju principa teritorijalnog integriteta, koji je jedan od glavnih principa sadržanih u Povelji UN i stoga ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu. Srbija podržava Argentinu u sporu o suverenitetu koji vodi sa Ujedinjenim Kraljevstvom u vezi sa Malvinskim ostrvima. Na primer, Srbija je ove godine u junu prvi put učestvovala u Specijalnom komitetu UN zaž dekolonizaciju u korist stava Argentine o Malvinama. Kulturne veze su jake i ja veoma naporno radim sa svojim timom na promociji argentinske kulture, istorije i turizma. Posećujemo srpske univerzitete, kulturne centre, opštine i zajednički pravimo projekte. Daleko smo od Srbije, ali bliski u duši. Sa komercijalne strane, u oktobru 2022. godine, srpsko tržište je zvanično otvoreno za argentinsko meso i u Ambasadi radimo vredno sa argentinskim izvoznicima i srpskim uvoznicima. Izgledi su zaista veoma dobri", kaže ambasador Argentine u Beogradu.
Nedavno ste se susreli sa ministrom Dačićem. Kako gledate na aktuelnu krizu na severu Kosova, ali i sam dijalog Beograda i Prištine?
Imao sam dug, iskren i produktivan sastanak sa ministrom spoljnih poslova Dačićem. Više puta je bio u Argentini u različitim zvaničnim svojstvima. On zna da ima veoma dobrog i pouzdanog prijatelja u
Argentini. Veoma smo cenili saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije u vezi sa razmeštanjem takozvanih kosovskih snaga na Malvine, jer se u njemu jasno ističe da je to u suprotnosti sa rezolucijama UN koje se tiču i Kosova i Malvina. Veoma smo zabrinuti zbog sadašnje krize na severu Kosova. Obe strane moraju sesti za sto i ozbiljno pregovarati kako bi se pronašlo mirno i obostrano prihvatljivo rešenje. Mislim da je dijalog kojim posreduje Evropska unija veoma važan i ne sme da se prekida. S tim u vezi, smatram da je od suštinske važnosti da se generišu mere za izgradnju poverenja, izbegavaju jednostrane i provokativne akte i da se pridržavaju prethodnih dogovora, na primer, Briselskog sporazuma o osnivanju Zajednice srpskih opština.
Priština je nedavno odlučila da uputi četu pripadnika KBS na Malvinska (Foklandska ostrva). Da li će Argentina povodom toga poduzeti dodatne akcije, pored saopštenja koje je izdalo MSP Argentine?
Najoštrije osuđujemo raspoređivanje takozvanih kosovskih specijalnih snaga na Malvinskim ostrvima. To je jednostrani akt Ujedinjenog Kraljevstva suprotan Opštoj rezoluciji UN 37/9 koja poziva obe strane u sporu oko suvereniteta nad Malvinskim ostrvima i okolnim morskim prostorima da se precizno uzdrže od jednostranih akata koji prejudiciraju ishod pregovora. To dodatno militarizuje ovu oblast u suprotnosti sa rezolucijom Generalne skupštine UN 41/11 koja proglašava južni Atlantik zonom mira i saradnje.
Deset rezolucija Generalne skupštine UN i preko 40 rezolucija Specijalnog komiteta UN za dekolonizaciju izričito priznaju postojanje spora o suverenitetu između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva oko Malvinskih ostrva i shodno tome isključuju primenu principa samoopredeljenja kada je u pitanju ovaj poseban slučaj dekolonizacije. Pored saopštenja za javnost Ministarstva spoljnih poslova, Argentina je uručila zvaničnu diplomatsku protestnu notu britanskom ambasadoru u Buenos Ajresu, a Zajednica karipskih država (CELAC) takođe je objavila saopštenje u znak solidarnosti sa Argentinom. Dalje akcije se razmatraju.
Priština je nedavno zabranila ulazak na Kosovo patrijarhu Porfiriju. Kako vi gledate na to?
Smatram da je zabrana patrijahu Porfiriju da uđe na Kosovo potpuno neprihvatljiva i neopravdana. Kao što sam već rekao, ne pomaže u stvaranju neophodne atmosfere poverenja, koja je neophodna za bilo kakve uspešne pregovore.
Argentina je osvojila Svetsko prvenstvo pobedivši u finalu Francusku. Kako ste doživeli završnicu Mundijala?
Mislim da je bilo najbolje finale Svetskog prvenstva ikada. Proživljavam to strastveno, kao i sve što mi, Argentinci, radimo. Izuzetno smo ponosni na našu reprezentaciju, upravo zato što su igrali timski. Bio je to prikaz poniznosti, napornog rada i snažne volje za pobedom.
Emir Kusturica je svojevremeno pravio film i spot o Maradoni. Može li to isto možda i sa Mesijem da se uradi?
Nisam baš siguran. Lično, ne volim poređenja. I Maradona i Mesi su nesumnjivo najbolji igrači svoje epohe. Maradona je bio više od fudbalera, bio je izuzetno harizmatičan, njegov sopstveni život je bio roman. Mesi je potpuno drugačiji lik, veoma skroman, veoma profesionalan. Fudbal i njegova porodica su njegov život. Svakako, vreme će pokazati.
Izvor: Kosovo onlajn
