Piše: dr Ivan Pajović
Za ruski državni i finansijski sistem ova odluka će predstavljati specifični stres-test u tom smislu što će sve maske u ruskoj politici i upravljačkoj eliti morati definitivno da se zbace. Ko god se do ovog momenta pretvarao i igrao skrivene uloge u funkciji zapadnih interesa, to više neće moći da radi, jer će ovaj momenat predstavljati ključnu tačku obrta kursa Rusije ka preuzimanju potpunog suvereniteta i nezavisnosti od zapadnih uticaja.
Predsedniku Putinu je verovatno godinama bio potreban nekakav značajan povod kako bi započeo čišćenje državnog aparata od nepouzdanih i „neefikasnih” prozapadnih liberalnih menadžera. Sada je za to situacija veoma pogodna. Putinu lako može biti jasno ko iz državnog aparata ima sposobnosti da pređe na sasvim drugačiji model rada, a ko ne. Možda je uklanjanje Kudrina jedan od prvih znakova vremena koje dolazi.
Ukoliko se tako dogodi, u Rusiji će započeti dugo očekivane promene koje bi je dugoročno zaštitile od raznih kriza svetskog kapitalizma koje se „uvoze” sa Zapada. Rukovodstvo države moraće da se prestroji na onu diversifikaciju ekonomije o kojoj su se toliko dugo vodile rasprave u javnosti još od početka dvehiljaditih, kada su mnogi ekonomski i privredni eksperti insistirali na razvoju drugih grana privrede osim eksploatacije prirodnih bogatstava. Traženju izlaza iz ćorsokaka u koji Zapad Rusiju pokušava da satera može pomoći iskustvo Sovjetskog Saveza, naročito iz tridesetih godina dvadesetog veka. Izlaz se vidi u širokoj reindustrijalizaciji i modernizaciji saobraćajno-transportne i tehničke infrastrukture. To bi bila najvažnija etapa u preobražaju Rusije.
Ključni problem današnje ruske ekonomije predstavlja odsustvo mehanizama unutrašnjih investicija. Drugim rečima, dosadašnjim liberalnim modelom ekonomije praktično je zabranjeno stimulisanje domaće proizvodnje pod izgovorom inflacionih posledica. Kao rezultat toga, ruski biznismeni nisu mogli doći do povoljnih kredita za angažovanja resursa i iniciranje industrijske proizvodnje.
Rusiji je potreban snažan zaokret ka velikom ekonomskom rastu koga praktično nema još od 2013. godine. Zemlja kao da stoji u mestu skoro čitavu deceniju. Predsednik bi morao da izvrši „čistku” liberalnih kadrova vlasti na svim nivoima kako bi se mogao izvršiti prelaz na novi ekonomski model posle desetogodišnjeg zastoja. Rečenom procesu mora se dati snažna finansijska podrška u vidu suverenih investicija. Liberalna elita protivi se ovakvoj ideji i želi da sve ostane kako je do sada bilo, to jest da se ništa ne menja u odnosu na takozvane zapadne partnere. Oni bi bili sasvim zadovoljni da kao do sada samo primaju preporuke (čitaj: naređenja) od MMF i za to dobijaju razne legalne i nelegalne lične bonuse.
Za rečenu „Putinovu perestrojku” biće neophodno potpuno odstraniti stare liberalne funkcionere iz državnog i privrednog aparata, a potom postaviti na njihova mesta potpuno nove ljude, sasvim drugačijeg ekonomskog pogleda na svet i potpuno nezavisne od stranog uticaja.
Ne bi bilo nikakvo čudo kada bi pod ovakvim novim okolnostima tzv. liberalna elita sama počela da napušta državne funkcije, ali i da napušta zemlju, odlazeći kod svojih naredbodavaca.
Stručnjaci sasvim drugačijih pogleda u odnosu na liberale smatraju da Rusija ima ljudski (kadrovski) potencijal da zameni tzv. liberalnu elitu. Međutim, pored toga postoji mišljenje da je zemlji potreban i snažan i efikasan državni kontrolni aparat nad funkcionerima i rukovodiocima, kakav do sada nije postojao.
Od početka sankcionog rata uočeno je da mere koje primenjuje Zapad ne daju očekivane rezultate. Mera započinjanja naftnog embarga (ili „naftnog rata”) može takođe da donese rezultate koje tzv. kolektivni Zapad uopšte ne očekuje, a to je potpuni ekonomski preobražaj Rusije i oslobođenje od libertarijanskih okova.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
