Piše: Ivan Pajović
Šef Zajedničkog štaba američkih snaga Mark Mili dao je grubu procenu gubitaka ukrajinske i ruske strane od početka invazije Rusije na ukrajinsku teritoriju.
„Govorimo o broju poginulih i ranjenih ruskih vojnika u broju od preko 100 hiljada. Verovatno je ista stvar i na ukrajinskoj strani. Ovo je ogromna ljudska patnja”, rekao je Mili, koji je najstariji vojni savetnik američkog predsednika DŽoa Bajdena, tokom govora u Ekonomskom klubu NJujorka. Mili je pozvao strane na pregovore. Prema njegovim rečima, upravo sada postoji prilika za to.
„Trebalo bi da postoji međusobno razumevanje da se vojna pobeda, u pravom smislu te reči, ne može postići vojnim sredstvima i da treba da se pređe na druge metode“, rekao je on.
Mili smatra da su zimski meseci dobro vreme za pregovore, kada će operacije na frontu biti obustavljene ili usporene zbog hladnog vremena.
„Kada se pojavila mogućnost pregovora, kada je moguće postići mir... iskoristite trenutak”, odgovorio je Mili na novinarsko pitanje. On nije precizirao kako je došao do informacija o gubicima. NJegova verzija se značajno razlikuje kako od zvaničnih brojeva žrtava koje su dale strane, tako i od proračuna Bi-Bi-Sija. Sve ove verzije su takođe veoma različite jedna od druge.
U Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine kažu da je do 9. novembra u ratu poginulo više od 77.000 ruskih vojnika. Rusko Ministarstvo odbrane je poslednji put izvestilo o gubicima 21. septembra, prijavivši smrt 5937 ljudi.
Manje se zna o ukrajinskim gubicima. Krajem avgusta, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužni, prijavio je pogibiju oko 9.000 ukrajinskih vojnika. Početkom leta ukrajinske vlasti su saopštile da je u ratu stradalo oko 10.000 vojnika Oružanih snaga Ukrajine.
Prema rečima Majkla Kofmana, stručnjaka Centra za pomorske analize, na svakog poginulog ruskog vojnika dolazi oko 3,5 ranjenika. Na osnovu svojih podataka on procenjuje da bi nenadoknadivi gubici Rusije (odnosno broj onih koji su izbačeni iz borbe zbog ranjavanja, smrti ili nestanka) mogli biti najmanje 77.400 ljudi.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) December 8, 2022
Istovremeno, sa pojavom prvih novomobilisanih Rusa na ukrajinskom frontu, gubici ruske vojske, koje u dnevnom rezimeu saopštava komanda Oružanih snaga Ukrajine, porasli su nekoliko puta. Ako su u leto i ranu jesen Oružane snage Ukrajine prijavile u proseku 200 mrtvih ruskih vojnika dnevno, sada je to oko 600 ili više.
Uprkos ogromnom broju poginulih, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je 4. oktobra sproveo odluku Saveta za nacionalnu bezbednost da zabrani razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ovaj čovek, koga njujorški TIME proglašava „čovekom godine” kao da ne želi da se zaustavi krvavi pir u kom je na delu pravi pokolj između dva bratska slovenska naroda. Od početka jeseni Vladimir Putin govori o „spremnosti za dijalog“, ali insistirajući na „realnosti“, odnosno na priznanju aneksije Zaporoške, Hersonske, Donjecke, Luganske oblasti i Krima.
Ovaj stav je u utorak potvrdila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. „I dalje smo otvoreni za pregovore. Nikada ih nismo odbili, spremni smo da ih vodimo, naravno, uzimajući u obzir realnost koja se trenutno razvija", rekla je ona na brifingu.
Stav Ukrajine je suprotan. Kijev zahteva potpunu obnovu teritorijalnog integriteta zemlje, uključujući povratak Krima, kažnjavanje odgovornih i nadoknadu štete prouzrokovane ratom. Istina, ton Zelenskog je donekle omekšao u nedavnim izjavama: iz njegovih zahteva je nestala teza o potrebi smenjivanja Putina sa funkcije kako bi se započeo dijalog između zemalja.
Sve ovo govori da je do mira u Ukrajini očigledno još mnogo daleko, a to može samo izazvati zabrinutost koliko će još ljudi postradati do kraja sukoba. Patnje civilnog stanovništva gotovo da niko ne spominje, kao da je to potpuno nevažno.
Ostale tekstove Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
