„Logika javnog zaduživanja zemalja kao što je Srbija jeste da on vremenom raste“, kaže za portal Nova LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Prema njegovim rečima, problem može biti pitanje koliko sredstava Srbija odvaja za servisiranje javnog duga.
Kako naglašava, dug sam po sebi nije najveći problem, problem je koliko nas košta ono što smo pozajmili.
„Ako je neko uzeo kredit, pa napravio neku proizvodnju, on će moći da vrati dug“, objašnjava Savić.
„Dakle, ako javni dug upotrebite na kapitalne investicije, na primer gradnju puteva, on ne mora da bude loša stvar. Naprotiv, može da bude vrlo dobra stvar bez obzira na to što košta“, kaže Savić, objasnivši da putevi ili pruge dugoročno otvaraju prostor za proizvodnju ili dolazak stranih investitora.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika, ukoliko se deo javnog duga iskoristi za kratkoročnu potrošnju, za povećanje životnog standarda građana, onda nastaje problem.
„Nije dug zao drug uvek. Dobar je ako njegovo servisiranje nije preterano visoko I ako se sredstva ulažu u proizvodnju. Ukoliko idu u potrošnju, onda to može da bude poprilično veliki problem“, objasnio je za kraj Savić.
S druge strane, ekonomista Mihailo Gajić, smatra da je novčana sredstva trebalo uložiti bolje.
„Javni dug je porastao i približio se granici od 60 odsto BDP-a, koju ne bi trebalo da pređe. Drugim rečima, imali smo priliku da se jednom zadužimo i potrošimo novac na ne baš najpametniji način, na ne tako dobro osmišljene programe pomoći“, kaže Gajić, koji je u razgovoru za portal Nova naglasio da rast BDP-a svakako jeste pozitivna stvar, ali će proći godine dok i novčanici građana ne osete napredak.
Podsećamo, javni dug na kraju 2021. godine iznosio je 30,13 milijardi evra, što je 56,9 odsto BDP-a. Skoro deceniju ranije, 2012, u godini kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, javni dug je bio 17,7 milijardi evra, i to je iznosilo 59,2 odsto BDP-a.
Izvor: Nova
