Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
SAD neprestano poziva Rusiju da se suzdrži od agresivnih akcija prema Ukrajini iako Rusija nema nikakvu nameru da napadne narod koji i pored svega smatra bratskim i sa kojim smatra da može praviti buduću saradnju ukoliko se rukovodstvo Ukrajine odrekne militarističkog pristupa rešavanju pitanja Donbasa koji je defakto van ukrajinske kontrole i teško da će bilo kakvim vojnim putem Ukrajina uspeti da ga vrati. Van pameti je i pokušavati da ratujete sa jednom od najmoćnijih vojski sveta. Ruska vojska pokazuje da je sposobna da na više frontova vodi bitku i to svim sredstvima za razliku od NATO zemalja koje su spremne samo male i slabe da napadaju i bombarduju a posle u takozvanim godinama mira i obnove da praktično opljačkaju iste te narode. Sposobni su samo da ratuju kad imaju totalno tehniču prednost i nadmoć ili da ratuju do poslednje kapi krvi onih koje zastupaju i koje guraju u uništenje kao što je to sad slučaj sa Ukrajinom. Nisu se setili da izgrade fabrike ili da pomognu ekonomiju Ukrajine ali se jesu setili da isporuče kojekakvog oružja što starog što novijeg. Sve te donacije Ukrajina će debelo platiti. Pitanje nije da li će platiti nego koliko skupo.
Svi se nadamo da će razum preovladati i da će se strasti smiriti a da će evropske zemlje napokon progledati i odreći se podaničkog i poltronskog ponašanja koji je apsolutno protiv sopstvenih interesa istih tih evropskih zemalja. Ne treba spasavati američku ekonomiju koja je ponovo dodirnula zakonski plafon duga i koju samo ratna mašinerija može da vrati u život, na način na koji su navikli.
Evropske privrede trpe ogromnu štetu a narodi evrope sve više para moraju da izdvajaju zbog energetske krize koja je izazvana nerazumnim odlukama vezanim za ruski gas ali isključivo zbog američkih interesa. Amerikanci u celom svetu imaju prioritetnije interese u zemljama od tih istih naroda i država. To pokazuju i drugi primeri van Ukrajine. Crna Gora je jedan od primera gde strani specijani predstavnici i ambasadori kroje politiku često zanemarujući sve žive interese naroda koji tu živi. Mi Srbi smo to osetili na svojoj koži i u Hrvatskoj i BiH i Crnoj Gori i bili bombardovani i okupirali nam Kosmet i dalje pokušavaju da nas unize i oslabe kako bi sprovodili svoje političke ideje i zamisli protiv kojih je 85 % stanovništva Srbije. Pokušavaju da promene vlast tamo gde im ne odgovara a ne tamo gde kao nema demokratije. Demokratija je samo ono što oni tvrde da jeste a to je isto kao što su i šiptari na Kosmetu bili oslobodioci po njima.
Finansiranje NATO lobista koji su na svu sreću ograničenih intelektualnih mogućnosti je uzelo maha pa na sve moguće načine već godinama ne uspevaju da spuste taj otpor naroda ni za jedan procenat čak su i u minusu. Ti lobisti koliko god da se razmašu uvek dolaze do nevidljivog zida srpskog duha koji ne mogu da prevaziđu uz sve pare ovog sveta koje su im na raspolaganju jer se izdajsvo prepoznaje i još uvek osuđuje u srpskim zemljama.
Buđenje srpskog sveta ide sa ekspanzijom ruskog sveta ruku pod ruku onako bratski i to ih i tera da opet na Balkanu prave nestabilnost. Sve nestabilnosti sami kreiraju od političkih do ekonomskih, energetskih, migracionih. Zapad ih sve kreira ali preko svojih slobodnih, objektivnih i nezavisnih medija plasiraju hibridne operacije u kojima sve druge optužuju za sve od izmišljenog rata, preko izmišljenog genocida, izazivanja energetske krize pa do rušenja legitimnih vlasti u državama koje pomisle da mogu same da vode svoju politiku. Sankcijama i ratom prete svima oko sebe ali to su poslednji trzaji umiruće imperije koja je prožderala samu sebe širenjem zla svuda ko sebe. Polako ali sigurno bliži se kraj zapadnoj hegemoniji i centar sveta je pomera u Evroaziju gde njihova zlodela neće proći.
Izvor: Majak
