Tokom sastanka sa britanskim ministrom odbrane Benom Volasom u Moskvi Šojgu je rekao da Moskva ne razume uvek i u potpunosti razloge za eskalaciju napetosti.
- Ipak, vidimo da tenzije rastu - naveo je on.
Potvrda toga je i poslednje saopštenje iz Vašingtona u kojem lider SAD DŽozef Bajden ponovo poziva svoje građane da hitno napuste Ukrajinu.
- Kada američki predsednik upućuje ovaj poziv, onda on mora da ima informaciju da ukrajinska vojska priprema neku provokaciju i napad na Donjecku i Lugansku oblast. Zato smo mi u pripravnosti i spremni da odbijemo bilo kakav napad na našu teritoriju - izjavio je u petak predsednik Donjecke narodne republike Denis Pušiljin.
U Donjecku kažu da je ukrajinska armija pojačala svoje izviđačke akcije, da sve više lete dronovi, i to ne samo "bajraktari" kupljeni od Turske, već i britanske i američke bespilotne letelice koje lete tik uz liniju razgraničenja, i da se napad ukrajinske armije može očekivati svakog časa.
Osim Amerike, svoje građane su pozvali da napuste Ukrajinu i vlasti Australije, Velike Britanije, Holandije i Crne Gore.
Prema analizi koju je po narudžbi Kijeva uradio Britanski centar za istraživanje problema ekonomije i biznisa, Ukrajina je od 2014, od nasilne smene vlasti, pa do 2020. izgubila 280 milijardi dolara. U proseku Ukrajina zbog sukoba sa Rusima gubi godišnje oko 40 milijardi dolara. A gubitkom Krima, Ukrajina je izgubila 58 milijardi dolara. Sukob u Donbasu svake godine Ukrajinu košta 15 milijardi dolara.
Rat je negativno uticao na trgovinu i investicije. Godišnji troškovi ukrajinske armije iznose 14,6 milijardi dolara. Osim tih gubitaka Ukrajina je izgubila poverenje investitora pa je ostala uskraćena na godišnjem nivou za 10,3 milijarde. Smanjen je izvoz, što je od 2014. napravilo gubitke od 162 milijarde dolara.
Nisu ni čitali sporazum
U Moskvi kažu da su primetili kako nova garnitura zapadnih političara i ne zna šta sve piše u Minskim dogovorima iz 2015.
- Iz izjava i razgovora sa zapadnim političarima vidimo da se oni nisu potrudili ni da makar pročitaju kratak tekst Minskih dogovora. Zbog toga oni i ne razumeju tu problematiku - izjavio je u petak Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. On je dodao da čak i neki predstavnici zemalja članica Normandske četvorke ne znaju šta piše u Minskim dogovorima.
Blinken: Ni Olimpijada ne garantuje mir
Ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken tvrdi da je "početak napada Rusije na Ukrajinu moguć bilo kad". On je procenio da bi napad mogao da se dogodi već do 20. februara, tokom Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, kada bi, prema tradiciji, oružje trebalo da miruje.
Za to vreme, američki nosač aviona na nuklearni pogon "Hari Truman" sidri se u Splitu. Još četiri američka razarača raspoređena su u Evropi, konfigurisana za odbranu od balističkih raketa. Bajden je opet naglasio da ni u kom slučaju u Ukrajinu neće slati američke vojnike, "čak ni da bih spasavao američke građane":
- To bi značilo svetski rat. Kada Amerikanci i Rusi počnu da pucaju jedni na druge, naći ćemo se u jednom potpuno drugom svetu - zaključio je Bajden.
Istovremeno, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg (na slici) izjavio je da prisustvo američkih trupa u Rumuniji pokazuje posvećenost SAD bezbednosti Evrope i istakao da će Alijansa razmotriti dugoročno prisustvo u jugoistočnoj Evropi:
- Nastavljamo da jačamo naš istočni blok - rekao je Stoltenberg u Rumuniji.
Pohvalio je i doprinos Nemačke, Italije, Španije u obezbeđivanju vazdušnog prostora iznad Crnog mora nazvavši to "snažnom demonstracijom transatlantskog jedinstva".
Izvor: Večernje novosti
