Kako je ispričao izvor blizak Miloševiću iz tog perioda, Legija je odabran zbog sposobnosti stečenih u Legiji stranaca, ali i zato što se dobro pokazao u akcijama u Hrvatskoj i operaciji "Pauk" u bihaćkom džepu godinu dana ranije.
Na spisku su se nalazila imena Miloševićevih političkih protivnika, kao što su Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Nebojša Čović, odmetnuti policajci koji nisu želeli da rade po Slobinom naređenju, ali i ličnosti iz javnog života koje su se istupima zamerile bračnom paru Milošević-Marković.
Neki od njih su likvidirani, mahom iz zasede i jednim metkom, što potvrđuje spisak ubistava u periodu od 1996. do 2000, a neki su uspeli da izbegnu metak.
Kako je za Srpski telegraf potvrdio predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, spisak smrti pravili su Milošević i njegova supruga.
- Bio sam glavna meta. Nalozi za likvidacije prosleđivani su šefu DB Radomiru Markoviću i Legiji, a eskadron za pripremu ubistava predvodio je šef beogradskog resora DB Milan Radonjić. Tri puta je pokušano moje ubistvo: na auto-putu od aerodroma, na Ibarskoj magistrali i u Budvi. Na Ibarskoj magistrali ubijena su četvorica čelnika SPO. I oni su bili na spisku smrti. I Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić i sudija Nebojša Simeunović, mnogi još - rekao je Drašković.
On je naglasio da bi danas svi u Srbiji morali da prihvate da je režim Slobodana Miloševića bio poredak državnog terorizma.
- Nažalost, nije tako. Mnogi poriču zločine, a neki traže i da se Miloševiću podigne spomenik. Plašio sam se svakoga dana za trajanja tog poretka smrti. Ni danas nisam bezbedan. Mnogima iz Miloševićeve Udbe i sada sam meta - rekao je Drašković.
Na Slobinom spisku smrti nalazio se i jedan od lidera DOS Nebojša Čović i to na mestu broj četiri.
- Taj spisak mi je posle 5. oktobra i promene vlasti pokazao načelnik DB Rade Marković i na njemu sam video svoje ime. Taj spisak je kasnije uništen, kao i sva dokumentacija koju je tada DB imao. Sećam se da su na tom spisku bili Đinđić, Koštunica gotovo svi lideri DOS - rekao je Čović.
On ističe da je načuo i pre 5. oktobra da se pravi neka lista za odstrel, a potvrdu je dobio posle petooktobarskih promena.
- Znate kako to ide, vi dođete na neku poziciju, a oni koji su bili na nekim položajima stupe u kontakt s vama i pokušavaju da se peru. Imajući u vidu da je taj spisak izašao iz glave Mire Marković, moguće je da je i ranije bilo nekih lista. To su njeni vikend-ručkovi, kad se seti da ovaj nije dobar ili onaj pravi probleme - dodao je Čović, koji ne isključuje mogućnost da su neki spiskovi za likvidaciju postojali i ranije.
Neka od imena sa spiska za odstrel:
1. Vuk Drašković, predsednik SPO i trn u oku Miloševiću
2. Zoran Đinđić, lider opozicije i kasnije premijer Srbije, ubijen tri godine nakon svrgavanja s vlasti Miloševića, zbog čega Legija i robija
3. Vlada Kovačević Tref, biznismen i blizak prijatelj Marka Miloševića, ubijen 20. februara 1997. iz zasede ispred beogradskog Sava centra
4. Nebojša Čović, jedan od lidera DOS koji je svrgao Miloševića u protestima 5. oktobra 2000.
5. Vojislav Koštunica, lider DOS, pobedio Miloševića na izborima 2000.
6. Radovan Stojčić Badža, ministar unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti MUP, ubijen 10. aprila 1997. u beogradskom restoranu "Mama mija"
7. Zoran Todorović Kundak, generalni sekretar JUL, ubijen 24. oktobra 1997. na Novom Beogradu, ispred sedišta kompanije "Beopetrol", čiji je bio direktor
8. Velimir Ilić, jedan od lidera DOS i vođa Čačana u petooktobarskoj pobuni 2000.
9. Milorad Vlahović, policijski pukovnik, pomoćnik načelnika kriminalističke službe (UZSK) SUP Beograd, ubijen 11. marta 1999. ispred SC Košutnjak
9. Slavko Ćuruvija, vlasnik lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, ubijen 11. aprila 1999. ispred svog stana u Svetogorskoj ulici
10. Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane, ubijen 7. februara 2000. u restoranu Fudbalskog kluba Rad
11. Žika Petrović, generalni direktor "Jata", ubijen 25. aprila 2000. ispred svoje kuće u Beogradu, a likvidiran je iz zasede
12. Ivan Stambolić, politički mentor Miloševića, otet tokom trčanja po Košutnjaku od Legijinog JSO i ubijen u avgustu 2000.
Karan: Spisak nije postojao
LJuban Karan bivši operativac KOS o ovoj temi kaže:
- Što se tiče likvidacija, znamo koliko ljudi je ubijeno i ko otprilike stoji iza toga, ti ljudi su u zatvoru. Ta ubistva su vezana za kriminalne grupe, za koje se pretpostavlja da su bile u nekoj vezi s politikom i da su političarima činili usluge, što je još neprovereno i nedokazano. Ja sam bio bezbednjak u to vreme i tvrdim da nikakav spisak za likvidacije nije postojao. Postojala je stalna tendencija iz inostranstva da se Slobi pripišu politička ubistva da bi se tadašnji režim tretirao kao zločinački i gde aktuelna vlast likvidira političke protivnike. Imamo dva primera toga - Slavko Ćuruvija i Ivan Stanbolić, ja za druge ne znam. A to je isuviše malo što se tiče brojke likvidacija da bi se to moglo pripisati nekom sistematskom čišćenju političkih protivnika, kao što se to, recimo, radilo u Čileu.
Kristijan: Legija mi je pokazao listu
Postojanje spiska potvrdio je i Kristijan Golubović, koji je krajem 1997. svojim očima video listu za odstrel i svoje ime na njoj. Spisak mu je pokazao niko drugi do Legija, njegov drug iz detinjstva.
- Shvatio sam da je đavo odneo šalu i ja sam, prema Legijinom savetu, pokupio stvari i otišao u Grčku. Legija mi je u jednom stanu pokazao spisak imena za odstrel, među kojima ima mnogo imena onih koji danas više nisu među živima. I moje ime je bilo među prvih deset na toj listi. Dobro se sećam šta mi je Legija tada rekao: "Imaš dve solucije - da uzmeš ovaj spisak i sebe obrišeš i da učestvuješ u nečemu što je neminovno da će se desiti radili to mi ili neka druga ekipa ili da s trudnom ženom pokupiš stvari i odeš što dalje odavde." Shvatio sam poruku i otišao u Atinu - rekao je Golubović, koji je u Grčkoj, što na slobodi, što po zatvorima, boravio do 2003, kada su ga grčke vlasti izručile Srbiji.
Marić: Lista došla i do Pavkovića
Novinar Milomir Marić, jedan od najbolje upućenih u dešavanja devedesetih godina, nije bio iznenađen Slobinim spiskom za likvidaciju.
- Pojavljivao se taj spisak koga treba ubiti i, koliko znam, on je došao do Nebojše Pavkovića. NJemu je spisak uoči 5. oktobra doneo jedan advokat i na njemu su bila imena dosta ljudi. Kada je Milošević pao posle 5. oktobra, Pavković je taj spisak dao novim vlastima - rekao je Marić.
On je istakao da je vrlo verovatno Sloba taj spisak prosledio Legiji, ali i da je znao i za neke spiskove za likvidaciju i odranije.
- Postojao je i pre toga jedan spisak koji je Sloba pokazao Žiki Minoviću, tadašnjem direktoru Politike. Milošević i Minović su bili veliki prijatelji, ali je u jednom trenutku Sloba izgubio poverenje u njega. Pozvao je Minovića u neku tajnu sobu u svom kabinetu i rekao mu: "Žiko, ovo je spisak koga treba ubiti. Ti si na tom spisku, ja sam jedino tebe precrtao. Žao mi te je, dosta smo hleba pojeli zajedno" - ispričao je Marić.
Izvor: Kurir/Republika
