Na današnjoj ceremoniji, zvaničnici Mauricijusa pjevali su nacionalnu himnu svoje zemlje, a zastava Mauricijusa u horizontalnim trakama crvene, plave, žute i zelene boje podignuta je na jarbol, prenosi britanski list “Gardijan”.
“Ovo je simboličan čin podizanja zastave kao što su Britanci učinili toliko puta da bi uspostavili kolonije. Mi, međutim, vraćamo ono što je oduvijek bilo naše”, izjavio je Kundžul.
I premijer Mauricijusa Pravind DŽugnaut je putem video poruke poručio da će obezbjediti mudro upravljanje nad arhipelagom Čagos, odnosno njegovu pomorsku bezbjednost, očuvanje morskog okruženja i zaštitu ljudskih prava.
It’s morning on #Chagos, where the flag of Mauritius flies, proof that the rule of law is not only a dream pic.twitter.com/IbO1BhfIfh
— Philippe Sands (@philippesands) February 14, 2022
On je u telefonskoj izjavi za “Gardijan” rekao i da je ovo veoma emotivan trenutak za njega i istorijski trenutak za Mauricijus jer je u mogućnosti da podigne svoju zastavu na sopstvenoj teritoriji.
Na pitanje šta će se dogoditi ako britanski zvaničnici uklone zastavu Mauricijusa, DŽugnaut je rekao da „ne zna šta će oni uraditi“.
„Ukoliko je uklone, to će biti njihova provokacija i znak da se Velika Britanija ne pridržava odluka međunarodnih sudova“, rekao je on.
Delegacija Mauricijusa je posle svečanog podizanja zastave organizovala i roštilj-zabavu za posetioce koji su došli brodom.
Inače, spor oko ovih ostrva traje decenijama i veoma je delikatno bezbednosno pitanje, jer je jedino naseljeno ostrvo u arhipelagu zapravo Dijego Garsija, na kom se nalazi američka vojna baza.
Čagos arhipelag bio je u sastavu Mauricijusa od 1903. do 1965. godine. Tada ga je tadašnja vlada samoupravne britanske kolonije Mauricijus prodala Velikoj Britaniji koja je na njemu formirala Britansku indijsku okeansku teritoriju. Glavni cilj formiranja te teritorije bio je da se omogući Sjedinjenim Američkim Državama da sprovode vojne aktivnosti u regionu.
Britanska vlada je zbog toga između 1968. i 1973. godine iselila sve stanovnike ostrva koja pripadaju arhipelagu i kao „nenastanjena“ ih iznajmila američkoj vojsci, koja je samo na Dijego Garsiji formirala stratešku bazu.
Mauricijus je poveo i pravnu bitku za povratak arhipelaga Čagos pod svoj suverenitet, pa su se obratili Ujedinjenim nacijama i Međunarodnom sudu pravde.
U februaru 2019, Međunarodni sud pravde doneo je neobavezujuću presudu prema kojoj prelazak arhipelaga u administraciju Velike Britanije 1965. godine nije bio zasnovan na slobodnoj volji stanovnika i da bi, shodno tome, Britanija trebalo da se odrekne suvereniteta nad njim. Britanija je osporila jurisdikciju suda da se bavi tim pitanjem.
U maju 2019. godine, Generalna skupština UN usvojila je većinom glasova rezoluciju kojom potvrđuje da je arhipelag Čagos „integralni deo teritorije Mauricijusa“.
U januaru prošle godine, Međunarodni tribunal za pomorsko pravo UN potvrdio je odluku Međunarodnog suda pravde i naložio Velikoj Britaniji da preda arhipelag Mauricijusu.
Izvor: Tanjug/rs.sputniknews.com
