Piše: dr Ivan Pajović
NATO pakt je formiran ne protiv Rusije, već protiv SSSR-a, što je važna činjenica, jer između te dve zemlje postoji ogromna i suštinska razlika. Udeo SSSR-a u svetskoj ekonomiji činio je oko 20%, dok je udeo danšnje Rusije tek negde oko 3%, SAD čine 23,9% svetske ekonomije, a Kina 15,9%. Ovaj podatak govori i o moći vojske, jer što je bolja ekonomija, moćnija je i armija. Skromni udeo ruske ekonomije omogućava joj vojsku dovoljnu za odbranu, ali ne i za ofanzivne akcije po celoj Evropi, preplovljavanje okeana i zauzimanje Vašingtona. Rusija ne raspolaže savremenim nosačima aviona kojima bi mogla da ugrožava teritoriju SAD. Kinezi ih već imaju šest, a grade sedmi, dok Amerikanci raspolažu sa jedanaest. Nove hipersonične rakete tipa „Cirkon” su odlične, ali skupe i trebaće dosta vremena i novca da se ruska mornarica njima opremi.
Zbog nedostatka sredstava tenkovi „Armata”, avioni SU-57 i drugo novo naoružanje koje je već razvijeno još nije stupilo u službu u većem broju. Rusija ima odlične konstruktore savremenog naoružanja, ali mogućnosti da se tim oružjem opremi vojska su ograničene. Uticaj imaju i sankcije SAD, koje ograničavaju Rusiji prodaju oružja. Jer, što Rusija više oružja proda, veće su i mogućnosti da svoju vojsku opremi.
SAD ne vide Rusiju kao ozbiljnu opasnost svojoj bezbednosti i ozbiljnog agresora. Ukoliko se odbaci propaganda, jasno je da Rusija nema nameru nikoga da napada. Vojni budžet Rusije desetinama puta je manji od američkog i daleko manji od ukupnog NATO pakta. On čini oko 66 milijardi dolara, dok je američki oko 700 milijardi (sa diskrecionim fondovima čak viši od jednog triliona). Hrabrost i veština ratovanja, ma kakvi bili, ne mogu parirati ovakvoj disproporciji.
Prema podacima MMF-a, udeo ruske ekonomije u svetskoj do 2026. godine opašće na 2.86%. To jasno govori da Rusija u ekonomskoj sferi dugoročno ne predstavlja konkurenciju Americi. Ona ima mnogo ozbiljnijeg protivnika, Kinu, koja ima ekspanzivni ekonomski rast i realno ugrožava SAD. Kina ima novca za nosače aviona i drugo skupo oružje koje može ugrožavati bezbednost Amerike i njenu svetsku hegemoniju. Američki problem je rasutost vojnih potencijala po celom svetu. Veliki deo nalazi se na Bliskom Istoku, deo usmeren ka Rusiji, a tek jedan deo vojne moći nalazi se u azijsko-tihookeanskom regionu gde se nalazi njen najopasniji protivnik. Rusija, iako znatno slabija od SAD i NATO, sposobna je da im pokvari strategiju koncentracije na kineskom pravcu.
Amerika je u 2020. godini prodala oružja po celom svetu u vrednosti od 175 milijardi dolara, što je daleko manje od troškova njene armije. Novi troškovi odlaze i na novo savezništvo AUKUS sa Velikom Britanijom i Australijom, koje je očevidno usmereno na obuzdavanje Kine. Rusija je svesna tih problema i iz tog razloga vrši na Zapad bezbednosne pritiske vezane za problem Ukrajine.
Pitanje je koliko će još Amerika moći da ograničava zemlje Evrope da vode politiku u svrhu svojih sopstvenih interesa. Kada ne bi bilo EU i NATO pakta, evropske zemlje ponašale bi se sasvim drugačije nego danas. Najbolji primer za to je ponašanje Mađarske. Premijer Viktor Orban se nije obazirao na jedinstvenu poziciju EU, otputovao je u Moskvu na susret sa Vladimirom Putinom i dogovorio sa njim bilateralnu saradnju. Kada bi se tako ponašale i druge zemlje, Severni tok 2 bi već odavno bio pušten u rad, sankcije protiv Rusije ne bi više postojale, a ekonomski rast Evrope se ne bi zaustavljao.
Sa nestankom NATO pakta Amerika bi izgubila veliki deo svog tržišta naoružanja koje prisilno prodaje svojim „saveznicima”, a zapravo satelitima i vazalima. Kada bi se u rad pustio Severni tok 2, Amerika ne bi mogla na tom tržištu prodavati svoj preskupi prirodni gas. Bez svega toga ne bi joj se isplatilo da troši stotine milijardi dolara za svoju vojsku u Evropi. Kada je formiran NATO pakt, smisao se sastojao u obuzdavanju SSSR-a. Danas je smisao tog pakta da obuzdava Evropu od samostalnosti, a sve u svrhu američkog biznisa i vojnoindustrijskog kompleksa. Razum govori da je Americi u bezbednosnom smislu važnije da razvija pakt AUKUS i pokuša da obuzda širenje uticaja zemlje u najvećem usponu, a to je Kina.
Promene na svetskoj sceni danas su veoma dinamične i dosadašnja slika stvarnosti vrlo brzo će se promeniti.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
