Agenti terorističke organizacije delovali su u turskim naseljima kao što su Adana, Gaziantep, Sanliurfa, Kahramanmaraš, Trabzon i druga.
Mreža snabdevanja
Veliki izveštaj organizacije uključivao je podatke o oko 365 građana čiju su imovinu u Turskoj vlasti zamrzle u aprilu 2021. zbog navodnih veza sa teroristima. Studija MASAK-a je otkrila da je najmanje 86 njih poslovalo sa ID.
Ispostavilo se da je jedan od ovih ljudi biznismen Fajez Alflati, koji ima tursko-libansko državljanstvo i deo je mreže snabdevanja terorista. Istražitelji su otkrili da je 2015. primio preko 400.000 dolara od militanata preko kompanije za transfer novca sa sedištem u Gaziantepu. Ovim novcem preduzetnik je kupio veliku seriju upaljača za bombe u Libanu, a zatim organizovao isporuku ovog proizvoda u sirijsku provinciju Raka.
Prema izveštaju, Alflati je redovno putovao u grad Adanu, koji se nalazi u blizini tursko-sirijske granice. Više puta je ilegalno prelazio državnu granicu na području naselja Tel Abjad, da bi potom prešao u Raku i Deir ez-Zor, gde su se tada nalazile snage Islamske države. To mu je omogućilo da uspostavi poslovne kontakte sa teroristima i uspostavi rute za šverc robe koja im je bila potrebna. Turska je korišćena kao tranzitna zona između Sirije i Libana, odakle je biznismen bio rodom.
Alflati nije bio jedini pripadnik ID koji je primio ili prebacio novac grupi preko turske teritorije. Među nekoliko desetina ličnosti navedenih u izveštaju MASAK-a posebno se ističe Jusuf Elhasan, koji je živeo u crnomorskom gradu Trabzonu.
Ispostavilo se da je bio uključen u čitavu mrežu snabdevanja terorista: novac koji je došao na njegov račun slao je pristalicama grupe u Ankari i Šanliurfi. Već odatle su ih prenosili razni agenti. Na primer, Sirijac Ali Elali, koji je tražen zbog navodnog članstva u Islamskoj državi, uzeo je sredstva od Sanliurfe i prebacio ih kompaniji Al-Hafiz koja posluje u Siriji.
Finansijska baza terorista
Takve šeme prenosa finansijskih sredstava nastavljene su do nedavno. Međutim, kada je ID počela da gubi svoje pozicije u Siriji, teroristi su počeli hitno da povlače novac iz zemlje, ponovo koristeći Tursku za to.
Ova sredstva grupa je koristila kako za slanje u druge regione u kojima deluju pripadnici Islamske države, tako i za osiguranje postojanja "uspavanih ćelija". Na primer, trgovac zlatom i juvelir Ahmed Elahmed al-Harun, koji poseduje veliki broj radnji u Istanbulu, imao je visoku poziciju u finansijskom sistemu ID. Postao je osnivač Fonda solidarnosti za porodice poginulih ili ranjenih terorista u borbi. Svoj posao je koristio kao paravan, a prihod od njega je u potpunosti išao za potrebe grupe. Kada su mu vlasti potvrde članstvo u Islamskoj državi, Al-Harun je uhapšen tek u decembru 2019. godine.
Istovremeno, sirijski izvori, pozivajući se na svedočenja zarobljenih terorista, javljaju da novac za teroriste ID i dalje stiže u Siriju iz Turske.
Nije samo novac u pitanju
Odbor za istragu finansijskih zločina je takođe uspeo da dokaže da je tokom ratnih godina Turska postala najveći izvor vojne opreme za teroriste ID: lučki grad Mersin zauzeo je centralno mesto u lancu snabdevanja oružjem, različitom opremom, komponentama i bespilotnim letelicama za teroriste.
Najmanje tri lokalne kompanije kupile su opremu iz Kine i prebacile je morem na teritorije pod kontrolom radikalnih islamista. Istovremeno, kompanije i njihovi vlasnici koji su se pojavili u izveštaju MASAK-a i danas nastavljaju da rade bez ikakvih ograničenja.
Ankara nije podržavala zvanični Damask tokom ratnih godina i protivila se legitimnoj vladi Sirije. I, na osnovu ovog stava, Turska se nije aktivno suprotstavljala Islamskoj državi bez valjanog razloga za to.
Velika većina od tih 365 ljudi kojima je oduzeta imovina zbog povezanosti sa teroristima je sankcionisana zbog kontakata sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK). Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koristi ovo pitanje da manipuliše javnim mnjenjem, zaoštrava unutrašnju situaciju u cilju održavanja vlasti, ali i kao jedan od načina da potisne svoje političke konkurente. ID nikada nije bila meta broj jedan za tursko rukovodstvo.
Istovremeno, pod stvarnom kontrolom Ankare i njoj lojalnih ilegalnih oružanih grupa, još uvek postoje ogromna područja Sirije u blizini turske granice. Ovo omogućava militantima Sirijske nacionalne armije (SNA) koji se tamo nalaze da se slobodno snabdevaju oružjem i novcem. Pored toga, tursko rukovodstvo je više puta optuženo za veze sa teroristima Hajat Tahrir aš Šam (HTŠ).
Dakle, uzimajući sve navedeno u obzir, aktivnosti mreža podrške radikalnim islamistima u Turskoj, o kojima se izveštava u izveštaju MASAK-a, nisu iznenađujuće.
Izvor: Pravda
