Ali čak i da je blefiranje, Putin može da smatra ove protekle nedelje kao svoj uspeh. On je ustanovio da nijedna zapadna država nema nikakvu želju da reaguje na otvorenu pretnju po suverenu državu vojnom akcijom. On je takođe uspeo u tome da pokaže da se Zapad ne može ni dogovoriti oko toka sankcija kojima se preti ukoliko on napravi potez. Nikada nije NATO izgledao tako slabašan niti su zapadnjačke vlade tako podeljene oko problema vojne pretnje sa istoka
Putinove postavljene vojne pozicije
Moskva je smestila oko 100 000 trupa na nekoliko vojnih položaja na svoje granice sa Ukrajinom prema zapadnim obaveštajnim agencijama.
Ukrajina nije članica NATO iako je 2008.god država zaista započela proces apliciranja za pridruživanje- i stoga Član 5 Ustava Alijanse , da je napad na jednu napad na sve članice , ne može biti automatski pokrenut ruskom invazijom. Stiže neznatna pomoć. Dok su Britanija i SAD poslale lagano oružje Ukrajini, Nemačka prošle nedelje je napravila degradirajuću ponudu od 5000 šlemova - kao da bi oni nešto značili protiv napada od 130 000 ruskih trupa koje su pomerene bliže ukrajinskog granici. NATO snage u Poljskoj i baltičke države su pojačane, ali ne značajno.
Pretnja zapada da udari na Rusiju ekonomskim sankcijama nije ostavila Putina da se trese od straha. DŽo Bajden izgleda da je sugerisao na konferenciji za štampu u Beloj Kući da bi samo invazija punog obima isprovocirala reakciju od SAD - efektivno odobravajući dozvolu da Rusija okupira deo Ukrajine. U međuvremenu, novi lider Nemačke Olaf Šolc (Olaf Scholz prim. prev.) se bori da uputi Putinu bilo kakav način zastrašivanja.
Pretnja da se odseče Rusija od SWIFT bankarskog sistema je 'otišla u bestraga', barem donekle zbog toga što Nemačka treba neki način da plaća ruski gas od koje njena ekonomija zavisi. Nemačka je dalje oslabila svoju poziciju nastavljajući uporno sa zatvaranjem tri nuklearne elektrane, stoga uvećavajući oslonjenost države na rusku energiju
Šolc i Bajden nisu mogli ni da se dogovore oko toga šta da rade oko Severnog Toka 2, rusko - nemačkog gasovoda. Kada su se dve vođe sastale u Vašingtonu ove nedelje oni su protraćili priliku da se predstave kao ujedinjeni front suočeni sa ruskom agresijom. Gasovod - koji zaobilazi - postojeću infrastrukturu preko Ukrajine - je sada potpun i očekuje povezivanje sa Nemačkom. Bajden kaže da neće biti povezana ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu ; Šolc nije izgledao baš tako siguran. Nemačka, poput ostatka Evrope, se našla razoružana zbog svojih klimatskih državnih politika, koje naivno ignorišu geopolitičke probleme. Putin, koji je izrekao stare, ustajale primedbe oko smanjenja karbonskih emisija dok i dalje investiraju u naftu i gas, zasigurno ne može ni da poveruje koliko je imao sreće.
Putin je obelodanio Zapad kao teorijski konstrukt - više kao ostatak istorije nego realnost sadašnjeg trenutka. Prelazak Rusije na kapitalizam - čak i na neefikasnu kleptomanijačku varijantu - je integrisao i usložnio odnose sa svojim susedima. Ne postoje više dva različita sveta , Istok i Zapad. Umesto toga Rusija ima različite nivoe angažmana sa pojedinim evropskim i severnoameričkim državama
Putin je kažnjen sankcijama zbog svoje aneksije Krima 2014. god, i ponovo nakon trovanja agenata u Selizburiju, Engleska (prim prev Salisbury) . Pa i pored toga, zapadnjački fudbalski timovi su se sa puno vere pojavili na Svetskom Kupu u Rusiji 2018g, baš kako su skijaši i klizači u trupama otišli u Peking ove nedelje za Xi-jeve Zimske Olimpijske igre, uprkos protestima od strane zapadnjačkih vlada oko tretmana naroda Uighura. Kada zapadne zemlje čak ne mogu ni da bojkotuju sportski događaj, šanse su da one neće da odseku trgovinu raznih proizvoda i usluga u pogledu ostalih ekonomskih sankcija.
Dok je Putin bio kažnjen zbog Krima, on je takođe i nagrađen Minskim Sporazumom, pregovarao je sa Francuskom i Nemačkom, koja garantuje stepen autonomije za rusko govorno područje istočne Ukrajine - tako da oni možda postanu de facto ruski bez posezanja za tenkovima.
Putinova nagrada za njegov poslednji čin neprijateljstva je bio da se stavi Evropa u neki vid 'stokholmskog sindroma'. Zapad je sada toliko zahvalan što nije izvršio invaziju na Ukrajinu da može da mu se ukaže dobrodošlica nazad u evropsko leglo. Emanuel Makron je počeo tu rehabilitaciju sastankom sa Putinom ove nedelje - doduše na suprotnim stranama vrlo dugačkog ( pregovaračkog) stola.
Uprkos njihovim tržišnim reformama i populaciji dva puta većoj od veličine Britanije, Rusija ostaje ekonomski slaba. Pored svoje nafte i gasa, njene industrije ne predstavljaju veliku konkurenciju za Zapad ( celokupna ruska ekonomija je manja od ekonomije Italije). Ali Putin je pokazao da se ruske vojne sile još uvek treba bojati i da on ume da igra dobru diplomatsku igru. Moskva je 'otkupila' Nemačku, učinivši da ta zamisao ujedinjene Evrope bude samo vredna podsmeha. Nema sile koja bi sprečila Putina da uzme Ukrajinu. Svet je to sada uvideo. Putin može da ode u svom pravcu pokazavši slabost Zapada, i pitajući se kako da ga eksploatiše na neki budući način.
NB # stavovi autora članka nisu nužno i stavovi prevodioca. U navodima u ovom članku , pitanje otrovanih ruskih agenata u Selizberuju je vrlo diskutabilno da li je kriv Vladimir Putin i Rusija . Prevodilac ovog članka sumnja u to. Takođe , mi u Srbiji smo uglavnom svesni da je Putin samo povratio Krim koji im je nepravično oduzet a koji im po prirodi stvari pripada) I komentar na kraju, ne vidim u čemu Putin vreba priliku da u budućnosti eksploatiše Zapad i Evropu, kako želi da kaže autor članka? Pre bi se reklo da je to staro dobro optuživanje od strane Zapada za ono što upravo oni rade
Izvor: The Spectator/prevod i adaptacija angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
