Piše: dr Ivan Pajović
Trka u naoružanju između SAD i SSSR-a upravo je predstavljala ništa drugo nego pokušaj da se postigne takva prednost. Amerika je prednost u nuklearnom oružju imala i po količini, i po kvalitetu sve do kraja šezdesetih godina prošlog veka, dok SSSR još nije raspolagao dovoljnom količinom interkontinentalnih balističkih raketa. Kasnije je SSSR proizveo dovoljnu količinu oružja, ali i dalje nije mogao steći prednost prvog udara po Americi zbog nepovoljnih pozicija na kojima su se rakete nalazile. Ipak, bio je sposoban za nanošenje uzvratnog udara, takozvanog „udara osvete”.
Danas na svetu postoji devet država naoružanih nuklearnim oružjem: SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Indija, Pakistan, Izrael, Severna Koreja i Kina. Sve ove zemlje deklarativno ili prećutno u svojim vojnim doktrinama dopuštaju primenu prvog nuklearnog udara. Zemlja koja je još 1964. godine objavila princip neprimenjivanja nuklearnog oružja bila je Kina, ali danas se vode diskusije o ukidanju te deklaracije, budući da Amerika ima mogućnost uništenja kineskog nuklearnog potencijala raketama visoke preciznosti i velikog dometa. SAD su oduvek davale sebi mogućnost da prve primene nuklearno oružje, što je potvrđeno vojnom doktrinom iz 2010. godine. Francuska i Velika Britanija takođe imaju doktrinu da primenjuju nuklearno oružje prve. SSSR je 1982. godine obznanio obavezu da neće prvi primeniti ovo oružje. Međutim, po vojnoj doktrini Ruske Federacije iz 1993. godine ova obaveza je ukinuta. Rusija je u aprilu 1995. godine dala reč da ga neće primenjivati prema zemljama-potpisnicama Dogovora o neširenju nuklearnog oružja osim u slučaju napada na njenu teritoriju ili oružane snage ma gde u svetu, a to se odnosi i na zemlje koje su njene saveznice.
Rusija raspolaže taktičkim raketnim kompleksima i hiperzvučnim raketama koje joj daju mogućnost da sa nekoliko preventivnih udara uništi skladišta američkog nuklearnog oružja na teritoriji Nemačke, gde su ta skladišta najveća. Ove udare sposobni su da izvedu rakteni kompleksi Kindžal i Cirkon. Takvi udari bili bi toliko opasni da bi zbog detonacije nuklearnog arsenala mogla biti uništena čitava centralna i istočna Evropa. Posledice po celu Evropu bile bi katastrofalne. Provokativna dejstva NATO pakta protiv Rusije koja se danas odvijaju mogu izazvati ruski odgovor u vidu preventivnog udara po ma kojoj od zemalja-članica tog pakta. Takav postupak mogao bi izazvati lančane nuklearne odgovore više zemalja. Vrata pakla bi bila širom otvorena.
Nuklearno oružje proizvedeno pre oko šezdesetak godina dugo vremena je predstavljalo sredstvo zastrašivanja i smatralo se oružjem sudnjeg dana ili kraja sveta. Danas živimo u vremenu kada se ponovo razgovara o mogućnosti primene u realnim okolnostima. Ostaje nada da će kao i do sada razum nadvladati strasti.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
