Uvođenje sankcija Srpskoj bilo bi svojevrsno priznanje RS, makar u negativnom kontekstu, ocena je politikologa Miloša Šolaje, povodom najava da bi evropski šefovi diplomatija na predstojećem Samitu Evropske unije 21. februara navodno mogli da raspravljaju o uvođenju sankcija jednom od dva entiteta u BiH.
Agencija Rojters objavila je pre neki dan delove internog dokumenta EU, po kojem bi Evropska unija trebalo da razmotri sankcije Srpskoj i da uskrati finansijsku podršku „ako kriza u toj balkanskoj zemlji nastavi da se pogoršava”.
U dokumentu, koji je pripremila služba za spoljne poslove EU za ministre spoljnih poslova, a koji šefovima diplomatija daje mogućnost da na samitu razgovaraju o BiH, navodi se da bi trebalo razmotriti zabranu putovanja i zamrzavanje imovine zvaničnika RS ako srpski političari nastave s pokušajima da preuzmu nadležnosti s nivoa BiH.
U tom dokumentu se navodi da bi sankcije mogle biti proširene na „druge aktivnosti koje predstavljaju pretnju državi”, iako bi trebalo da ostanu kao poslednje sredstvo.
Juče je Evropski parlament usvojio amandman na godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove, u kojem je, kako su javili mediji, „osudio secesionizam Dodika” i pozvao Evropski savet da uvede sankcije njemu i njegovim saradnicima, zbog „neustavnih secesionističkih mere vlasti Srpske, čiji je cilj uspostavljanje uporednih institucija u području medicine i medicinskih proizvoda, pravosuđa, odbrane, bezbednosti, oporezivanja, čime se podrivaju državne strukture u BiH i stvara egzistencijalna pretnja njenom jedinstvu i teritorijalnoj celovitosti”.
Kriza u BiH je nastupila nakon što je bivši supervizor Valentin Incko nametnuo izmene krivičnog zakona, što je izazvalo nezadovoljstvo u RS i delimično povlačenje iz organa BiH, jer srpski predstavnici odbijaju da prihvate oktroisana rešenja. Odluka Ustavnog suda BiH kojom je problematizovano pravo RS da reguliše svojinske odnose nad šumama i poljoprivrednim zemljištem produbila je krizu i dovela do odluke Skupštine RS da suspenduje saglasnost Banjaluke na uspostavljanje pojedinih institucija na nivou BiH. Konkretno, RS je krenula u proces uspostavljanja vlastite Agencije za lekove, a potom i Visokog sudskog i tužilačkog saveta. Doneta je i odluka da se imovina na teritoriji RS koju koriste javne vlasti uknjiži na opštine i na taj entitet.
Problematizovanje nadležnosti BiH za odbranu i indirektne poreze zasad je ostavljeno po strani.
Zbog tih aktivnosti, koje se u RS opisuju kao „povratak na Ustav BiH”, koji je izvitoperen „antidejtonskim odlukama” supervizora, što se u delu zapadnih krugova shvata kao jednostrano podrivanje ustavnog poretka, Nemačka je ranije zatražila uvođenje sankcija Dodiku. Pojedine zemlje u EU, prevashodno Mađarska, Slovenija i Hrvatska (koja juče nije podržala amandman u Evropskom parlamentu), protive se sankcijama. Amerika je početkom godine uvela nove sankcije Dodiku.
U Banjaluci su uvereni da za uvođenje sankcija ne postoji konsenzus unutar EU, a kako objašnjavaju bolji poznavaoci evropskih pravila, za takvu odluku je neophodan konsenzus svih zemalja. Doduše, pojedine države EU tvrde da je kazne moguće izglasati i prostom većinom.
Kako pišu „Nezavisne”, ako EU ne uspe da donese odluku o sankcijama, očekuje se da će to uraditi pojedinačno oko 20 zemalja. Potpredsednik Skupštine RS Milan Petković smatra da bi sankcije kojima bi se zabranila putovanja vratilo BiH dvadeset godina unazad. Povodom najave da će za nekoliko dana u Briselu na dnevnom redu biti rasprava o situaciji u BiH, iz Banjaluke je upućen dokument evropskim institucijama u kojem se navodi da Srpska poštuje Dejtonski sporazum i pravnim procesom, kroz parlamentarnu proceduru, vraća nadležnosti koje su joj date Ustavom.
U tom dokumentu se navodi da Srpska deluje poštujući teritorijalni integritet BiH, uz posebnu napomenu da proces vraćanja nadležnosti nije korak ka otcepljenju. Podseća se da je Ustavom BiH predviđeno da sva ovlašćenja koja nisu izričito propisana institucijama BiH pripadaju entitetima, kao i da se to odnosi i na pravosudna pitanja, koja su, izuzev Ustavnog suda BiH, u nadležnosti entiteta, što je konstatovala i Međunarodna krizna grupa.
Srpska u dokumentu upućenom u Brisel ponovo apeluje na potrebu razgovora unutar BiH, te podseća da Sarajevo blokira bilo kakvu promenu u oblasti pravosuđa.
Dodik je pre neki dan izjavio da ne zna da li će mu EU uvesti sankcije, rekavši da bi odlukom da se smanji finansiranje projekata Brisel „potpisao samostalnost RS”. Istoričar Srđa Trifković ocenio je za beogradske medije da Dodiku nije ostavljena alternativa u procesu vraćanja oduzetih nadležnosti, jer je Srpska već decenijama izložena stalnom oduzimanju ustavnih prerogativa.
Dodik: Poslanici EP pokazali da ne znaju šta se dešava
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da stavovi Evropskog parlamenta o BiH pokazuju da evropski parlamentarci ne znaju šta se dešava u BiH, da barataju pogrešnim informacijama i da se verovatno informišu iz medija, koji već mesec dana, svakog dana ekskluzivno najavljuju rat u Ukrajini.
Dodik je istakao da je Evropski parlament demonstrirao takav nedostatak demokratičnosti da se on prvi put ozbiljno zapitao da li evropske vrednosti uopšte postoje. „Meni je otprilike suđeno, a da me niko ništa upitao nije. Da niko nije došao u Republiku Srpsku da vidi o čemu je reč. I što je najgore, niko od tih parlamentaraca koji su digli ruku nije pogledao Ustav BiH, dostupan na internetu, jer da jeste, niti bi zauzeli stavove koje su zauzeli, niti bi se čule kvalifikacije koje su se čule”, rekao je Dodik u izjavi za Srnu.
Dodik se pita zar 504 ozbiljna čoveka mogu i pomisliti da se jedna država raspada jer o njoj kritički govori jedan čovek i da li su ozbiljni ako misle da će u BiH procvetati ruže samo ako uvedu sankcije bilo kome. „Umesto da su se potrudili da razgovaraju s nama, odlučili su se da razgovaraju o nama. U takvim uslovima jasno je da ni stavovi parlamenta nisu mogli biti drugačiji. Uz sve uvažavanje evropskih institucija, ne mislim da odustanem od legalnih i legitimnih političkih aktivnosti u odbrani Republike Srpske”, jasan je Dodik, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika
