Pošto su istekli datumi kojima su američki predsednik, visoki zvaničnici i mediji učestvovali u javnom nadmetanju kada će se dogoditi napad Rusije na Ukrajinu, sada je uveden novi datum. „Predviđanja da će se ruska invazija na Ukrajinu dogoditi 16. februara uvek su bila prenaglašena. Vremenski okvir na koji se zaista treba usredsrediti je ubrzo posle 20. februara”, napisao je u sredu američki „Politiko”.
Autori ovog članka sada relativizuju učešće američkog predsednika DŽozefa Bajdena u toj proceni. Podsećaju da su mediji bili ti koji su preneli da je Bajden navodno, na osnovu prikupljenih obaveštajnih podataka, upozorio svoje evropske saveznike da će tog dana, u sredu, uslediti napad.
Takođe se tvrdi da najviši Bajdenovi saradnici nikad nisu javno rekli da je 16. februar bio siguran dan invazije – nego samo da gomilanje trupa ruskog predsednika Vladimira Putina znači da napad može da usledi „u bilo kojem trenutku”, i to verovatno pre nego što se Olimpijske igre završe (20. februara). „Politiko” takođe piše da su evropski zvaničnici, u međuvremenu, umanjili značaj napada 16. februara, citirajući izjavu jednog visokog evropskog zvaničnika da oni nisu videli pokazatelje za napad u tom trenutku. List otkriva i na čemu su se, između ostalog, zasnivale procene da će ruska invazija uslediti baš 16. februara – neki su spekulisali da bi tokom noći u tom trenutku pun mesec omogućio bolju vidljivost kopnenim snagama. Ovaj argument zvuči mnogo naivnije nego prethodni – da Rusi čekaju februar, kada će zemlja biti smrznuta i obezbediti uslove da se ruski tenkovi nesmetano probiju na ukrajinsku teritoriju.
Uglavnom, analitičari tvrde za „Politiko” da je opsesija 16. februarom odvukla pažnju sa stvarno ključnih datuma, jer se 20. februara očekuje završetak rusko-beloruskih vežbi, a tog datuma se završava i Minhenska bezbednosna konferencija, kojoj će prisustvovati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, potpredsednica SAD Kamala Haris i američki državni sekretar Entoni Blinken. Smatra se da bi pokretanje invazije na evropsku zemlju u trenutku dok je njen predsednik van zemlje, a potpredsednik SAD baš u Evropi – naročito pogodan dan za ponižavanje Evrope i da bi to bilo – „neka vrsta geopolitičkog trolovanja koje Putin voli”.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zamolilo zapadne medije da objave tačan plan ruskih invazija kako bi mogli da planiraju odmore.
Iako u celu priču unose malo humora, Rusi ne zanemaruju ozbiljnost i težinu aktuelne situacije, koja će očigledno dugo trajati – bez obzira na to da li će rat zaista početi u nedelju, kasnije ili nikada. Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zastupa stav da saveznici moraju da se prilagođavaju „novoj normalnosti u Evropi”. A ona glasi da će Rusi nekoga napasti kad-tad. Zato su ministri odbrane zatražili da se naprave planovi za pozicioniranje većeg broja snaga na istočnom krilu alijanse, uključujući potencijalno novu borbenu grupu koju predvodi Francuska u Rumuniji. NATO je već postavio četiri borbene grupe u Poljskoj, Estoniji, Litvaniji i Letoniji kao odgovor na rat u Donbasu posle državnog udara u Kijevu i prisajedinjenja Krima Rusiji 2014. godine.
Paralelno s rastom tenzija u vezi s Ukrajinom ruska Državna duma je izglasala nacrt rezolucije o priznanju samoproglašene nezavisnosti Donjecke i Luganske Republike. Za rezoluciju koja sada stoji na Putinovom stolu i čeka potpis glasao je 351 poslanik, protiv je bilo 16 i jedan uzdržan. Bez obzira na to što je usvojen ogromnom većinom glasova poslanika, ovaj poziv će za sada poslužiti samo kao vrsta pritiska na evropske partnere Rusije, Nemačku i Francusku, čiji su se lideri angažovali u traženju rešenja.
Izvor: Politika
