Kada je Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, pozvao u subotu na pregovore radi rešavanja krize u Evropi, rekao je da suverenitet Ukrajine treba „poštovati i čuvati“ – ali je takođe stao na stranu Rusije u izjavi da proširenje NATO-a destabilizuje kontinent.
„Ako NATO nastavi da se širi na istok, da li je to pogodno za održavanje mira i stabilnosti u Evropi?“ rekao je putem video snimka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj, kojoj je lično prisustvovala potpredsednica Kamala Haris da bi okupila zemlje protiv Rusije.
Bio je to najnoviji slučaj da je Kina hrabro istupila prema Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima tako što se uplela u pitanja evropske bezbednosti i eksplicitno podržala Rusiju, piše NJujork tajms.
Sadašnji i bivši američki i evropski zvaničnici kažu da su zabrinuti zbog onoga što je zapravo pakt o nenapadanju između Kine i Rusije koji bi mogao da dovede do prestrojavanja svetskog poretka. Nagoveštavajući novu vrstu hladnog rata, zvaničnici Bajdenove administracije kažu da će Sjedinjene Države raditi na stvaranju i jačanju sopstvenih koalicija demokratskih nacija — uključujući nove strateške grupe za Evropu i Aziju i Pacifik — i pomoći zemljama da razviju napredne vojne sposobnosti.
DŽon F. Kirbi, glavni portparol Pentagona, rekao je prošle nedelje da američka vlada prati „odnos koji raste“ između Kine i Rusije.
„NJihova prećutna podrška je duboko alarmantna" rekao je Kirbi.
Ipak, intenziviranje sukoba sa Kinom i Rusijom imalo bi drugačiji oblik od hladnog rata. Kineska trgovinska ekonomija je duboko integrisana sa ekonomijom drugih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, a Rusija je važan izvoznik energije u Evropu. Iz praktičnih razloga, tri vlade ne bi mogle u potpunosti da blokiraju međusobnu komercijalnu razmenu ili formiraju različite ekonomske blokove sa partnerskim zemljama, kao u vreme gvozdene zavese, piše NJujork tajms.
Prekretnica u odnosima Pekinga i Moskve
Zajedničku izjavu Rusije i Kine od 5.000 reči u kojoj se navodi da njihovo partnerstvo „nema granica“, neki zvaničnici Bajdenove administracije vide kao prekretnicu u odnosima Kine i Rusije i drski izazov američkoj i evropskoj moći.
Ova izjava je bila prva u kojoj se Kina eksplicitno pridružila Rusiji u protivljenju bilo kakvom daljem širenju NATO-a, a dve zemlje su osudile indo-pacifičku strategiju Vašingtona i njegovo novo bezbednosno partnerstvo, AUKUS , koje uključuje Britaniju i Australiju. Nacije su takođe opisale Tajvan kao „neotuđivi deo Kine“.
Kina i Rusija su izjavile da će raditi sa drugim zemljama na „promovisanju istinske demokratije“ i suprotstavljanju ideologiji i institucijama koje predvode Amerika.
Jačanje kinesko-ruskih veza moglo bi da najavi rekonfiguraciju trougla moći koji je definisao Hladni rat i koji je predsednik Ričard M. Nikson iskoristio pre 50 godina u kada je doputovao u istorijsku posetu Pekingu radi normalizacije diplomatskih odnosa. To je pomoglo Sjedinjenim Državama i Kini da ostvare protivtežu Sovjetskom Savezu. Veze između Pekinga i Moskve su se godinama kidale oko pitanja ideologije i spoljne politike.
Sada se dešava suprotno.
„To je svakako zabrinjavajuće, i to nije pozitivan razvoj sa stanovišta nacionalne bezbednosti SAD ili američkih nacionalnih interesa“, rekla je Suzan Širk, predsednica Kineskog centra 21. veka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. „Oni trenutno imaju neku vrstu zajedničkog gledišta prema o SAD, a postoji taj afinitet između lidera.
Gospođa Širk je rekla da bi predsednik Bajden ipak trebalo da pokuša da se uključi u diplomatiju sa gospodinom Sijem kako bi ga nagovorio da reaguje u skladu sa interesima Sjedinjenih Država po pitanju ukrajinske.
Kinu i Rusiju ne ujedinjuje ideologija i one su u braku iz interesa koji je potrebniji Rusiji. Iako gospodin Si ceni prkos gospodina Putina Sjedinjenim Državama, on ne želi ekonomsku neizvesnost koju bi doneo evropski rat. Kina takođe tradicionalno insistira na poštovanju suvereniteta svake nacije, kao što je gospodin Vang jasno rekao u subotu.
Kada bi Vašington uveo sankcije Rusiji, kineske kompanije bi mogle da kupe više nafte i gasa od Rusije i pomognu u popunjavanju nekih tehnoloških praznina, ali bi se glavne kineske državne banke verovatno uzdržale od otvorenog kršenja sankcija iz straha da će biti isključene iz globalnog finansijski sistem, navodi između ostalog NJujork tajms.
Izvor: Novosti
