Posmatrajući sve siromašnije zemlje su na listu onih u kojima se najviše radi, i u kojima ljudi provode više vremena na poslu, za razliku od onih koje su bogatije i razvijenije. Jedan od primera je Nemačka u kojoj broj radnih sati na nedeljnom nivou iznosi 34,7 sati. To je mnogo manje i od Srbije, i od zemalja u regionu.
Kada pogledamo podatke Eurostata, videćemo da je broj radnih sati u Srbiji dosta veći nego u zemljama EU. Srbi nedeljeno u proseku rade 42,2 sata, dok je evropski prosek 37 radnih sati.
Zemlja regiona u kojoj se najviše radi je Crna Gora, skoro pet sati nedeljeno duže nego Slovenci i Hrvati. Radnici u Crnoj Gori rade 44,3 sata nedeljno, sledi Srbija (42.3 sata), Grčka (41,8 sati), Severna Makedonija (40,3 sata), Bugarska (40,9 sati) i Rumunija (39,8 sati), Hrvatska 39,6.
Čak ni radnici u Japanu ne rade puno. Naprotiv, s 1740 odrađenih sati godišnje prosečni radnik u Japanu radi stotinak manje sati godišnje od prosečnog radnika u Hrvatskoj, navodi Index.hr.
Većina zemalja u svetu koja se razvijala i postajala bogatija, broj radnih sati je bio smanjen. Jer, samim razvijanjem zemlje i sticanjem određenog bogatstva, radnici ostvaruju brojna radna prava. Između ostalog više dana godišnjeg odmora i slično.
- Zemlje koje su manje razvijene, i koje imaju manje razvijenu tehnologiju moraju više da rade i ulože više vremena u obavljanje posla. Zbog toga ne treba da čudi činjenica o manjem broju radnih sati u zemljama EU i svim drugim naprednijim zemljama, u odnosu na Srbiju i region - kaže za Blic Biznis predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Naravno postoje izuzetci, Kina je jedan od njih.
U Kini nije slučaj da je povećanje bogatstva i razvitak države uticao da radnici manje rade. Prosečni radnik u Kini je pre četrdeset godina radio je 1979 sati godišnje, a danas je situacija takva da radnici u Kini provedu na poslu 2174 sati na godišnjem nivou. Jednostavnije rečeno, danas radnici u Kini rade 200 sati više, nego pre 40 godina.
Međutim ocena je i da radni sati nisu merilo rada. Radni sati nisu isto što i rad. Broj sati koje provredemo na radnom mestu ne govori mnogo o efektivnosti rada i produktivnosti.
Upravo zbog toga, kako se privreda više razvija, potrebno je manje vremena uložiti za bolje rezultate, ocenila je Savić.
Izvor: Blic
