Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Svakim danom se sve više zaoštrava situacija u Donbasu. Ukrajinska vojska je pojačala artiljerijske napade na naseljena mesta i U Lugansku i u Donjecku. Sve su učestalije sabotaže u pozadini gde su mete putevi, trafostanice, mostovi, pruge, crpne stanice za snabdevanje vodom. Te operacije služe tome da unesu nemir i strah u stanovništvo i da smanje moral ljudi koji treba da brane svoje kuće i živote ali i da maksimalno otežaju život i kretanje. U toku je evakuacija dece i žena i starih u Rusiju. Svi oni koji ni na koji način ne mogu doprineti odbrani sklanjaju se u Rusiju koja ih spremno dočekuje i raspoređuje po prihvatnim centrima gde je sve obezbeđeno dok opasnost ne prođe.
Ruska vojska je spremna da reaguje ukoliko se Ukrajinska vojska pokrene i pokuša da u stilu hrvatske operacije „Oluja“ u Republici Srpskoj Krajini 1995. godine osvoji teritorije koje sada nisu pod njenom kontrolom. Svi znamo posledice operacije „Oluja“ i masovnom egzodusu 250 000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta ono što je bio genocid na tlu Evrope a pošto ga izvode vojnici pod dirigentskom palicom američkih instruktora i mentora onda to ipak nikad nije moglo biti nazvano genocidom. Takav isti scenario se sprema i Luganskoj i Donjeckoj narodnoj republici. Bitna razlika je što Rusija nije Srbija 1995. godine kada Srbija nije stala u zaštitu sopstvenog naroda u Krajini. A ono što se mora znati je da se tamo u Donbasu nalazi poreklom srpski narod koji se u te krajeve doseljavao od 18.veka. Oni svoje korene u Donbasu nisu zaboravili ni danas a nećemo ni mi i Srpsko-ruski centar “Majak” se pridružuje zahtevima da se napuste ratne retorike i da se pokuša mirnim putem rešavati situacija.
Narod u Donbasu koji sada već ima i rusko državljanstvo neće biti žrtvovan, nego zaštićen od strane jedne od najjačih sila na svetu. Rusija se dobro spremala za ovaj konflikt koji je prvenstveno konflikt sa SAD-om i njenim vazalima. Oko 30 000 raznih plaćenika se nalazi na ovom terenu. Tu su prisutni svi koji su odgajani da mrze Ruse od Hrvata, Šiptara, Estonaca , Litvanaca preko Poljaka i Engleza ali i raznih sirijskih terorista spašavanih iz Sirije posle debakla koji su tamo doživeli prvenstveno zahvaljujući Rusiji koja se stavila na stranu Sirije i krenula u aktivan otpor američkom načinu kreiranja svojih interesnih sfera po cenu svih drugih. Svi su se oni skupili na ovoj visoko konfliktnoj zoni ali i zoni od velikog američkog interesa koja kao zagovara diplomatsko rešenje ali u stvari uvek sve radi samo onako kako je njoj u interesu.
Histerija koja se kreira u medijima je samo deo hibridnog rata koji se vodi na tom planu ali i na obaveštajnom pa i na direktnim operacijama diverzanata sa svih strana. Pripreme za sukob su u punom jeku ali ne naoružavaju amerikanci i britanci ukrajinsku vojsku modernim naoružanjem zbog konflikta sa snagama lokalnih milicija u Donbasu nego za sukob sa Ruskom vojskom koja je na granicama u sklopu vežbi ali koja istog časa može da krene u zaptitu svog stanovniptva u Donbasu.
Ogromna količina protiv-oklopnih raketa i modernih protiv vazdužnih raketa treba da posluži za žestok napad na oklopno-mehanizovane jedinice kao i helikopterske koje su udarna pesnica Ruske vojske. Svi ti plaćenici i instruktori koji su trebali da obuče ukrajinsku vojsku su tu samo da podignu nivo hrabrosti rukovodstva ukrajine da se odluči na taj slobodno mogu reći samoubilački čin a to je da se napadnu Ruse. Na žalost na korak su od toga. Ruska strana će strpljivo sačekati i neće prva načiniti ništa što bi ih moglo optužiti za napad iako su zapadni mediji već to forsirali mesecima ali to u današnje vreme mogu samo svom stanovništvu da serviraju koje svakako ne interesuje sudbina ukrajinaca. A ona je ovde pod znakom pitanja. Rusi neće oprostiti nikakav napad na svoje stanovništvo i veoma su motivisani da zapadu još jednom pokažu da amerikanci više nisu u lagodnoj poziciji da kroje svima sudbinu. I da to svakako neće proći pogotovo ne na pragu Rusije. Cena koju će ovaj put platiti Ukrjina za račun SAD-a je ogromna a sve samo od njih zavisi. Nekada najbogatija sovjetska republika koja je mogla da se razvija i napreduje na neutralnim stavovima i da bude most između zapada i istoka, ovako vođenjem ratoborne politike rizikuje da postane grobnica sopstvenog naroda ali i da nestane u vremenu koje dolazi.
Izvor: Majak
