Piše: dr Ivan Pajović
Kina je najveći uvoznik ruske nafte. Samo u 2020. godini Kina, kao jedan od najvećih potrošača u svetu, od Rusije je uvezla naftu u vrednosti od čak 33 milijarde dolara, jer je to usko povezano sa velikim rastom njene ekonomije. Iako Kina ima svoje izvore nafte, na uvoz otpada oko trećine njene potrošnje. Ovoj zemlji se više isplati da naftu uvozi, nego da je eksploatiše iz svojih izvora. Što se tiče odnosa sa Rusijom, Kina ima potpisano više ugovora sa firmama Rosnjeft i Transnjeft i 2021. godine Rusija je pretekla Saudijsku Arabiju po količini isporučene nafte Kini.
Koliko god čudno zvučalo, drugi najveći uvoznik ruske nafte posle Kine je Holandija, koja u proseku uvozi naftu u vrednosti oko 21 milijardu dolara, što čini oko polovinu ruskog izvoza u ovu zemlju. Jasno je da nije u pitanju unutrašnja potrošnja Holandije, koja je veoma mala zemlja, već je u pitanju reeksport naftnih derivata i naftne hemije. Holandija raspolaže sa pet ogromnih firmi za preradu nafte i 45 fabrika hemijskih proizvoda, od Rusije kupuje sirovu naftu i reeksportuje proizvode u druge zemlje. Ovakvim poslovanjem Holandija je obezbedila sebi četvrto mesto na svetu po proizvodnji robe od prerade sirove nafte. U Holandiji se nalazi najveća naftno-gasna korporacija Šel (Shell) i najveći proizvođač hemijskih i higijenskih proizvoda Unilever, koja stoji iza poznatih marki Domestos, Dav (Dove), Aks (Axe), itd.
Veliki potrošač ruske nafte je i Nemačka. Ova zemlja je 2020. godine uvezla iz Rusije naftu u vrednosti od oko 8 milijardi dolara. Još u vreme SSSR-a šezdesetih godina prošlog veka izgrađen je naftovod „Družba” („Prijateljstvo”) kojim je dostavljana nafta u zemlje Varšavskog pakta, ujedno i u Nemačku Demokratsku Republiku. Za razliku od Holandije, Nemačka ima veliko unutrašnje tržište derivata, ali se takođe bavi reeksportom i ima velika preduzeća za preradu nafte i proizvodnju hemije. Nemačka je krajnje zavisna od uvoza nafte, jer joj sopstvena proizvodnja ne pokriva ni 10% potreba.
Južna Koreja sa svojom ogromnom industrijskom bazom je jedan od najvećih potrošača nafte na svetu, a sopstvenih izvora uopšte nema. U poslednjih nekoliko godina ova zemlja je ušla u vrh spiska uvoznika ruske nafte i u 2020. godini uvezla je u vrednosti od oko 8 milijardi dolara. Međutim, glavni isporučioci nafte Koreji su zemlje Bliskog Istoka, a Rusija učestvuje tek sa oko 5% u ukupnom korejskom uvozu. I Južna Koreja se bavi reeksportom naftnih derivata i naftne hemije.
Među pet najvećih uvoznika ruske nafte nalazi se Belorusija, koja je uvozi u vrednosti od oko 6,5 milijardi dolara, pri čemu ima velike cenovne olakšice, a bavi se i reeksportom derivata, što veoma utiče na popunjavanje državne kase. Iz ovog razloga Belorusija je veoma zavisna od ruske nafte, jer svoje izvore uopšte nema.
Još iz sovjetskih vremena, pa sve do danas veliki uvoznik ruske nafte je Italija. Iako ima određene sopstvene izvore, ova zemlja uvozi 90% svojih potreba.
Iako poslednjih godina Poljska pokušava da se odvoji od uvoza ruske nafte, to joj ne polazi za rukom i ona ostaje jedan od najvećih uvoznika iz Rusije. U 2019. godini uvezla je iz Rusije naftu u vrednosti od oko 6 milijardi dolara. Kao i u Nemačku, u Poljsku nafta stiže naftovodom „Družba”.
Finska je ruski naftni trgovinski partner još od sredine dvadesetog veka. Jedan je od deset velikih uvoznika ruske nafte, čiji uvoz čini prosečno oko 4 milijarde dolara.
Rusija je Japanu izvezla sirovu naftu u vrednosti od oko 3 milijarde dolara, a ova zemlja je samostalni proizvođač derivata kao što su benzin, kerozin, dizel i td. Kao i u mnogim azijskim zemljama, u Japanu nafte nema, kao ni drugih mineralnih dobara, pa je ova zemlja prinuđena da ih uvozi. Glavni izvoznici nafte u Japan su zemlje Bliskog Istoka.
Među deset glavnih uvoznika nafte spada i Slovačka, koja kao i većina zemalja socijalističkog bloka dobija naftu preko naftovoda „Družba”. Vrednost ruske nafte uvezene u ovu zemlju čini oko dve milijarde dolara.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
