"To nije lak izazov za predsednika Srbije, jer se radi o političkom i geopolitičkom izazovu. Ne želim da dajem savet, jer se o tome mora odlučivati u Beogradu, ali neophodno je da se uzme u obzir da bi dugoročniji cilj trebalo da bude članstvo u EU", kaže Petrič u intervjuu Tanjugu, komentarišući poziciju Srbije i odgovarajući na pitanje koliko je održiva njena neutralnost.
On ističe da je za Srbiju i Evropu, ali i EU, ovo najveća kriza od 1945. godine i da se po prvi put može ponovo zamisliti da će doći do novog rata, tj. agresije.
Petrič je rekao i da situacija, kada se uzme u obzir etnička komponenta, podseća na ratove na prostoru bivše Jugoslavije, ali da je, pre svega, u ovom slučaju, kako kaže, umešana "jedna supersila koja ne priznaje susednu državu".
To, dodaje, ima posledice po EU, kao i po države kao što je Srbija, koje žele u EU, a koje su se, kao što je slučaj zvaničnog Beograda, proglasile neutralnim.
"U Beogradu je neophodno razmisliti koju poziciju zauzeti. Na jednoj strani postoje dobri odnosi sa Rusijom, a na drugoj se želi u EU. Zato je važno da se sada postave prave smernice, da se obema stranama objasni srpski stav", kaže Petrič i dodaje da sada, kada postoji opasnost da nastane novi "Hladni rat", postoji i pretnja da Zapadni Balkan dospe u ćorsokak po pitanju evropskog puta, čime bi i ekonomski razvoj bio zaustavljen.
Zato je važno obazrivo delovanje i sagledavanje koji je dugoročni cilj Srbije - ako je on pristupanje EU, onda je, kaže, potrebno i da se Briselu jasno kaže šta je srpski stav po ovom pitanju.
Na pitanje o izjavi predsednika Srbije da je srpski stav po ovom pitanju zasnovan na međunarodnom pravu i da Srbija striktno poštuje međunarodno pravo, te da li je to pozicioniranje pravo rešenje u ovoj situaciji, Petrič kaže da razume Vučićevu izjavu, koji pre svega misli na Kosovo, ali da ne treba povezati ova dva slučaja.
"Bilo bi važno ako bi Srbija pokazala odgovornost, kao i EU, da u kosovskom pitanju ide korak po korak ka rešenju. Nisam uveren da će to moći brzo da se reši, ali je važno da se za građane na KiM pronađe pragmatično rešenje", rekao je Petrič.
Na pitanje kako on vidi međusobnu "razmenu argumenata" ruskog predsednika Vladimira Putina sa zapadnim političarima, pre svega nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, u kojima se kao primer uzima jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, Petrič ističe da je NATO agresijom na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, zbog Kosova, napravljena neka vrsta greha u međunarodnim odnosima i međunarodnom pravu, te je došlo do posledica koje traju duže nego što se mislilo da će trajati 1999. godine.
Tada je, tumači Petrič, postojao uniopolarni savez država, koje su mislile da ne moraju da se obrate UN, da mogu da deluju bez mandata te organizacije, a to im se sada, kako kaže, na određeni način sveti, jer je upravo time argumentacija Zapada, SAD i EU prema Rusiji - oslabljena.
Na pitanje nije li onda priznavanjem Kosova stvoren presedan, Petrič ocenjuje da, na izvestan način jeste, i da taj presedan jedni tumače kao vojnu intervenciju iz humanitarnih razloga, a drugi kao vojnu agresiju bez mandata UN, što je tačno.
"Iz tog razloga se i danas, posle 20 godina, nalazimo u nerešenoj situaciji. Ne postoji konsenzus o tome kako se to pitanje tumači i rešava. To ima posledice po Kosovo i Evropu ukupno", rekao je Petrič.
Primećuje i da je Evropa sve više okružena nerešenim problemima, zamrznutim konfliktima, malim nepriznatim državama kao što je Južna Osetija.
"Na Balkanu je nerešeno kosovsko pitanje, postoji velika kriza i u BiH, pošto srpska strana pokušava korak po korak da se povuče iz Dejtonskog sporazuma, a tako i iz bosanske države. To su brojna teška pitanja pred našim pragom. Ako imate u vidu da je od Beča do Ukrajine manje kilometara nego od Beča do austrijske pokrajine Forarlberg, onda se zna da je taj konflikt u centru Evrope, sa teško procenjivim posledicama i po pitanju Kosova", rekao je Petrič.
Kako kaže, međunarodno pravo je jasno, ali ga, nažalost, nije moguće neposredno primeniti, što se i sada vidi.
Petrič kaže da ne veruje da takav konflikt može vojno da se reši.
"Kosovski problem je,u tom smislu, mali. Znam da je za Srbiju to ključni problem. Mislim da treba preduzeti pojačane napore da se na miran način reši ovo pitanje", dodao je Petrič i naglašava da se zato mora ići ka ekonomskoj integraciji i da je "Otvoreni Balkan" dobra inicijativa, pozitivan početak, ali da je i druge države potrebno uvesti u to.
Na temu sankcija EU Rusiji, Petrič kaže da je lično nesrećan zbog ovakvog razvoja situacije, i razočaran ruskim predsednikom, jer, kako kaže, uzimajući u obzir da su proteklih dana najvažniji evropski političari bili u Moskvi,"vojni upad" u Ukrajinu - uvreda EU, Makrona, Šolca...
Sa druge strane, ukazuje, Rusija mora da razmisli kako će da izađe iz ove situacije.
"Susednu državu vojnom silom naterati na rešenje, dve provincije, to jest oblasti, priznati kao nezavisne države je teška stvar i na određen način ima veze sa dijalogom Beograda i Prištine, gde se pokušava sa statusno neutralne pozicije pronaći rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. To je stvar koja izgleda nešto drugačije u slučaju Ukrajine", smatra Petrič.
Uveren je i da se time uništava mnogo dobre volje na strani EU, što će, ponavlja, imati negativne posledice i po Zapadni Balkan, pa i na pomak u rešavanju kosovskog problema.
Ukrajina usporava rešavanje kosovskog problema
Događaji u Ukrajini, po mišljenju Petriča, imaće negativne posledice i po Zapadni Balkan, pa i na pomak u rešavanju kosovskog problema.
Petrič je, inače, do ovog sukoba bio optimističan da bi do pomaka u dijalogu Beograda i Prištine došlo u drugoj polovini godine.
Ta očekivanja su, kako je rekao u intervjuu za Tanjug, bila vezana za to da se u aprilu u Srbiji održavaju izbori i da bi posle toga, sa novom vladom, bilo moguće doći korak bliže rešenju.
"Moram otvoreno reći da sam sada skeptičan da do toga može doći", konstatovao je Petrič.
Ističe da je, u svakom slučaju, za rešenje potrebna i volja Prištine, ali da u Prištini i kod Aljbina Kurtija tek u poslednje vreme primećuje veću fleksibilnost.
"Da li je to stvarno tako ili ne, ne znam. U svakom slučaju potrebne su obe strane da se postigne rešenje i to je jasno", rekao je Petrič i dodao da Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar mogu samo da pomognu, pripreme rešenje, daju argumente, ali da se rešenje donosi dogovorom Beograda i Prištine.
Na konstataciju da Priština do sada nije pokazala spremnost da primeni Briselski sporazum i ZSO, te na pitanje da li očekuje da će međunarodna zajednica moći da izvrši pritisak na nju, Petričev utisak je, kaže, na osnovu razgovora sa američkom i evropskom stranom, da je pritisak na Prištinu već veliki i da postoji zajednički stav da sada sledeći korak, u vezi ZSO, mora doći iz Prištine.
"Lajčak i Eskobar su mislili da bi možda mogao da se nađe drugi model. To ne bih da komentarišem. To je nešto što moraju da dogovore Beograd i Priština", ističe Petrič.
Kada je reč o održavanju srpskih izbora na KiM, Petrič smatra da je važno da ako postoje dogovori oni moraju biti primenjeni.
Na pitanje da li smatra da je izbor Kristofera Hila za ambasadora u Srbiji dobro rešenje, odgovara da Hil, kao ekspert za Balkan, poznaje Srbiju i region i u tome vidi jasan signal Vašingtona za konstruktivno poboljšanje odnosa SAD i Srbije.
"Hil mi je rekao, kada smo se videli u decembru, da ga je lično predsednik SAD nazvao i da ga je pitao da li želi da preuzme ovaj posao. Tu je stvarno predsednik DŽo Bajden ispoljio lični interes da u Beograd pošalje najboljeg ambasadora", preneo je Petrič.
Sa druge strane, kaže, i predsednik Aleksandar Vučić je jednog od svojih najboljih ljudi, Marka Đurića, poslao u Vašington, tako da obe strane očigledno imaju istinski interes da poboljšaju odnose, a u čijem je centru pitanje Kosova.
"To znači da će se i Hil intenzivno baviti tim pitanjem. On je zajedno samnom bio i u Rambujeu i mi smo intenzivno, do poslednjeg trenutka, pregovorali sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem. Znamo dobro situaciju. Mislim da Hila veoma poštuju u Beogradu, a uveren sam da će to spoznati i u Prištini", zaključio je Petrič.
Izvor: Tanjug
