Bavite se ozbiljnim istorijskim temama a uspeli ste da ih stilski prilagodite deci i mladima. Koliko su ove teme važne za našu decu i mlade?
Naš narod je decenijama bio opijen jugoslovenstvom i komunizmom. Uveliko je počeo povratak sebi. No mi se sada nalazimo pod jednim drugim vidom duhovne okupacije, ta okupacija se naziva globalizam. Kroz globalizam se naša deca jutjuberizuju. Tačnije većina influensera (čast pojedincima) propagira deci i omladini pornografiju, bahatost i nadmenost, bezobrazluk, narkomaniju kao pozitivne vrednosti. Kroz novije holivudske filmove nameću se LGBT „vrednosti“. Zato je od životne važnosti da naša omladina i deca imaju izvore iz kojih mogu da crpe istinske vrednosti. Vrednosti kao što su ljubav prema bliženjm, tj. prema svojoj porodici i narodu, hrabrost, poštenje, žrtva za bližnjeg. To su samo neke od osobina koje su krasile junake iz našeg naroda. Zato smo se mi potrudili da na osnovu knjiga uzora i knjiga modela iz Rusije i Italije, na kojima su radili timovi psihologa i pedagoga, istinite priče o našim junacima prilagodimo deci. Zato je knjiga „Srpski junaci od Kosovskog boja do Košara“ orginalna i jednistvena u dečijem izdavaštvu. Moderno i atraktivno, sa kratkim i zanimljivim akcionim i istinitim pričama, prilagođenim deci.
Ko su najveći srpski junaci?
To je izuzetno teško pitanje. Ja Vam mogu navesti samo neke od njih. Istražujući o srpskim junacima kako bih napisao istinite priče o njima shvatio sam da mi imamo više realnih junaka nego što će ikada imati Holivud fiktivnih. Da bi smo knjigu prilagodili deci priče su morale biti kratke, a takođe priča nije bilo mnogo, pa smo izabrali da bude 12 priča. Opisali smo Miloša Obilića, „blagorodnog viteza“ kako se u izvorima pominje. Čoveka zahvaljujući čijem podvigu prvi i poslednji put je poginuo osmanski sultan u borbi. Despota Stefana koji je imao počasno mesto do kralja Žigmunda u evropskom viteškom redu Zmaja. Čovek koji je odlučio svojim probojem kraj Nikopoljske bitke. Čovek koji je kod Angore razbio Mongole (najveću silu na svetu) na svom delu fronta, ali je morao da se povuče zbog poraza Bajazita na ostatku fronta. Karađorđa o kome svi mnogo znamo. Hajduk Veljka koji je bio strah i trepet za Turke. Marka Miljanova koji je bio najveći junak svog vremena, ostvario veličanstveno pobedu na Fundini protiv 40 000 Turaka. Vojvodu Vuka čiji dobrovoljci su izvodili nemoguće misije. Pa su između ostalog jurišali na bugarske mitraljeze na Kajmačalanu u gotovo vertikalnom usponu preko bodiljkave žice. Zaboravljenog heroja Velikog rata Mihajla Madžarevića. Savremene junake sa Košara, pilota Milenka Pavlovića koji je leteo sa neispravnim avionom na 16 NATO aviona, Boška Perića Pešu koji životom branio svoj narod u Republici Srpskoj. A takvih junaka u našoj istoriji ima još mnogo poput Miloša Pocerca, Vojvode Micka Krstića, Stevana Sinđelića, Tanaska Rajića, Dragutina Matića itd.
Među junacima je i jedna žena, koja je stala rame uz rame sa svojim saborcima, po čemu je bila posebna?
Reč je o jednoj izuzetnoj osobi. Milunka Savić je otišla u Balkanske ratove kako zbog oduševljenja idejom da se porobljena braća u Staroj Srbiji oslobode, tako i da zameni svog maloletnog brata. Ona je bila najbolji bombaš u elitnom „Gvozdenom puku“. Jednom prilikom je uspela lukavstvom da zarobi 23 bugarska vojnika, iako je imala samo samo jednu bombu i pušku. NJeno herojstvo se nastavilo i u miru. Ona je pored svoje kćerke usvojila još troje dece, s tim što je jedno dete sa posebnim potrebama. Uz sve to pomagala je školovanje tridesetoro dece koja su poreklom iz njenog kopaoničkog kraja. Za to vreme se jedva zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci gde je bila ponižavana i šikanirana. Noću je štrikala i radila druge poslove kako bi mogla da othrani i odškoluje svu tu decu. Kada su to Francuzi čuli ponudili su joj život u Parizu i nacionalnu penziju, ona je to odbila.
Dotakli ste se i teme iz naše skorije prošlosti a to je borba na Košarama. Koliko smo spremni da razumemo tu temu i predstavimo je deci?
Do nedavno je to bila tabu tema. Sada polako narod počinje da shvata i da ceni tu žrtvu ljudi koji su prolivali krv za sve nas na Košarama, Paštriku i drugim ratištima. I dalje su ti ljudi zapostavljeni, njihovi elementarni problemi nisu rešeni. Ali narod je počeo da poštuje njihovu žrtvu, da ih dočekuje sa ovacijama i aplauzima, a to njima mnogo znači, budući da je reč, u većini slučajeva , o veoma skromnim ljudima. Mi Srbi nemamo kulturu sećanja ni prema svojim žrtvama, ni prema svojim herojima. A „istorija učiteljica života“ nas uči da se ponavlja istorija narodu koji je zaboravlja. Zato smo mi odlučili da uradimo projekat koji nikada pre nije postojao u dečijem izdavaštvu. Izdali smo knjigu „Košare: novi Kosovski boj“. Urađena je po istim standardima kao „Srpski junaci“. Zanimljive akcione priče u kojima su opisana herojstva, žrtve, ljubav prema porodicama i otadžbini srpskih savremenih heroja koji su odbranili otadžbinu od terorista pomaganih tadašnjom najvećom silom na svetu. Kako bi smo podstakli naš narod na kulturu sećanja.
Napisali ste da nema povlačenja i nema predaje, kako danas vidite Srbiju, da li odgovara ovim Vašim rečima?
Danas se povlačenje i predaja naziva real politikom. Predstojeći referendum za promenu ustava je u službi takve politike. Suštinski problem je u tome što se time neće zadovoljiti apetiti „Velike Albanije“ koja je kroz istoriju bila projekat naših neprijatelja. Od Austro-Ugarske, preko fašističke Italije, do NATO-a. Ali verujem da je srpski narod nepredvidiv, pa da konačnu izdaju neće dozvoliti. Hvala Bogu vreme radi u našu korist. EU, a sa njom i NATO se polako raspada. U SAD-u svakodnevno narastaju problemi. Za to vreme Rusija, Kina, zemlje BRIKS-a jačaju. Dok istovremeno sa slabljenjem SAD-a sve više vlada razočarenje i defetizam u lažnoj „državi“ „Kosovo“. Nažalost to se ne prenosi u medijima, ali svi mi koji smo imali priliku da odlazimo na našu svetu zemlju mogli smo u to i da se uverimo.
Da možete srpsku istoriju da opišete u nekoliko reči, kako biste je opisali?
Srpski narod kroz istoriju je dežurni David koji se protivi Golijatima svog vremena. Turcima, Nemcima, Amerikancima. Narod koji je uvek bio spreman da strada zarad pravde. Zato je srpska istorija zapravo istorija stradanja. Od Kosovskog boja kada se knez Lazar opredelio za Nebesko carstvo do dana današnjeg. Nažalost mi smo narod koji zaboravlja svoju istoriji, što ne bismo smeli. Mi smo dužni da poštujemo naše mučeničke pretke koji su živote dali da bi smo mi u miru živeli. Moramo da učimo na greškama iz naše istorije, a da podražavamo svetle primere.
Šta Srbija može da očekuje u budućnosti?
Od marta 2020. godine se nalazimo u mračnom tunelu, još uvek se ne vidi svetlo na kraju tunela. Očigledno da su tvorci globalizma krenuli u svoj završni čin, vreme totalitarnog liberalizma doživljava kulminaciju. Kovid 19 je poslužio kao odličan paravan za oduzimanje ljudskih sloboda, uništavanje ljudskog dostojanstva i konačnog pokoravanja čovečanstva globalnom kapitalu i nazovi globalnoj „eliti“. Taj proces nije samo budućnost naše zemlje, već celog sveta. Kao i uvek u istoriji takvi projekti su trajali nekoliko godina, ali su uz velike žrtve i napore odbacivani. Nadam se da će i kod nas to biti slučaj, da nas Bog neće ostaviti.
Knjige možete poručiti OVDE.
Izvor: Pravda
