On je dekan Fakulteta Fakulteta svetske ekonomije i svetske politike.
Fakti prenose još neke njegove ocene, ukazivanja i prognoze:
«Proces obnavljanja ruske državnosti i uticaja traje već godinama, a neki su zatečeni i iznenađeni samo zato što je sada izbio na površinu. Nije dosad bio sasvim vidljiv i zato štos mo svi, uključujući i mene, prethodnih godina skrivali, zamljgljivali ovo što je danas na površini.
A sve se promenilo zahvaljujući umnogome i tome što je Rusija povećala svoju vojnu moć. Sa njom smo došli u priliku i da zahtevamo.
Drugo, širenje NATO i zapadnog uticaja na Ukrajinu pretilo je neposredno Rusiji. Mogu da kažem: Ukrajina u NATO je – veliki rat u Evropi.
Uvukli su SSSR u rat u Avganistanu. Hteli su da ga krajem 80-ih uvuku i u rat u Poljskoj. Sada nas uvlače u rat u Ukrajini. Za to imaju razrađen kompletan scenario. Imali su ga i za slučaj Poljske.
Najvažnije je da im nigde ne uđemo „u varijantu“. Tim pre što oni povodom Ukrajine i „Putinovog ultimatuma“ pokazuju i vlastite konvulzije.
Zašto Rusija ne preduzima oštre mere povodom američkih i evropskih sankcija i pretnji odsecanjem od dolara i međunarodnog platnog sistema SVIFT? Pa, zato što oni gube i znaju da gube, a ne mi. Znaju i da mi ne gubimo i da možemo, bude li potrebno, primeniti i ograničene vojne mere. Zato nemamo nikakav razlog da ne budemo mirni.
Znaju oni, uostalom, da bi odsecanje od SVIFT-a bilo – blokada, a to znači – rat.
Stvari tako stoje, a dobro je što Moskva ne otkriva šta za takvu situaciju sprema – što ne čini javnim svoje moguće poteze i adute.
Američki mediji objavljuju ciljeve u Rusiji koje će njihova zemlja navodno tući raketama sa nuklearnim glavama. Svoje spiske tog tipa ima i Rusija, ali njoj ne treba histerija, niti raspaljivanje ratnih strasti. Rusiji su potrebni mir i udobno mesto u svetu.
Zapad se očajnički suprotstavlja gubitku svojih dosadašnjih pozicija.
Nisam za to da se sada priznaju DNR i LNR. A ako kijevska hunta udari na njih, biće dve varijante. Prva: njihovo priznavanje i zaključivanje s njima vojnog saveza. A druga bi bila „krimska“.
One mogu, sa autonomijom, biti formalno u Ukrajini, ali će de fakto biti u sastavu Rusije.
NATO je formiran radi neprijateljstva. Narode koje proguta čini – gorim nego što bi inače bili. Zato je ta vojna alijansa nepodesna za mirno vreme.
NATO je evropski rak. To se klinički teško leči. Zato treba bar ograničiti njegove metastaze.
Najjači adut Rusije, u igri koja je u toku, jeste dalje širenje i jačanje ekonomske, vpolitičke i vojne saradnje sa Kinom. Zbližavanje sa Kinom utrostručuje mogućnosti Rusije. Isto tako: zbližavanje utrostručuje i mogućnosti Kine.
Zapad se boji Kine jer se boji gubitka pola milenijuma svoje dominacije, ekonomske, političke, vojne i kulturne, dominacije koja mu je omogućavala da preliva tzv. svetski BDP na svoju stranu.
Uostalom, istorijske pobede Evrope i Zapada tokom poslednjih 500 godina bile su moguće zahvaljujući u najvećoj meri njihovoj vojnoj dominaciji. A sada je došao kraj hegemonije Zapada upravo zbog gubitka vojne dominacije.
U promenjenim uslovima, sada glavni svetski igrači nastoje da započetu konkurentsku borbu premeste u sfere u kojima su jaki ili jači. Evropska unija i SAD igraju na polju demokratije i ljudskih prava, a Rusija na terenu tvrde sile, uma i volje…
Izvor: Fakti.org
