O ovim projektima, kompanijama koje bi bile uključene u poslove, novcu, ministarka je i pre formiranja budžeta, prvo obavestila američke funkcionere, a o detaljima "energetskog posla" do danas, preskočila i Vladu i građane.
Mihajlović je već u budžetu za ovu godinu stavila famoznih skoro tri milijarde evra koje namerava da osigura zaduživanjem, a da država da garancije. U planiranim sredstvima za ovu godinu ministarka je predvidela raspodelu novca - 800 miliona za solarne panele, 500 miliona ide za vetroparkove i najspornijih milijardu i po evra koje su predviđene za Đerdap 3.
Najspornijih jer za ovu investiciju ne postoji nijedan papir, bilo kakva ozbiljna analiza ili projekat. Ove poslove ministarka planira da poveri dvema američkim firmama - “Behtel”-u i “UGT Renewables LCC” i italijanskoj firmi “Fintel”, koja se među upućenima u poslove oko energetike povezuje i sa jednim biznismenom bliskim Mihajlovićevoj.
“Blic” je došao u posed dokumenata koje je ministarka Mihajlović koristila na sastanku sa visokim američkim funckionerima iz ministarstva za trgovinu. Dokumenti su praktično priprema za Mihajlovićevu i na osnovu njih se zaključuje da je predstavila projekte, firme koje će uključiti, pa čak i iznela detalje da Srbija nema dogovor sa rumunskom stranom oko upotrebe vode u delu Dunava koje se nalazi na teritoriji našeg suseda. Susret je bio jesenas u Varšavi. Američke kompanije bi dobile većinu posla vezano za obnovljive izvore energije u Srbiji.
Prema saznanjima Blica, ministarka perfidno izbegava javne nabavke iako je reč o ogromnom novcu. Plan je da izbegne tendere kako bi favorizovane firme glatko dobile posao. To je moguće ako se potpišu međudržavni sporazumi. Sudeći po dokumentaciji koju je Mihajlovićeva ponela sa sobom u Varšavu na unapred planiran sastanak sa američkim funkcionerima, ona planira i osnivanje preduzeća koje bi bilo zaduženo za izgradnju svih ovih postrojenja obnovljive energije. Preduzeću je već dala i ime “Zelena energija Srbije”. Prema ministarkinom planu, strane firme koje je favorizovala bi imale 50 odsto udela u kapitalu, a država isto toliko.
Praktično: skoro tri milijarde evra, ali i deo vlasništva nad postrojenjima za obnovljive izvore energije, bili bi dati bez ijedne javne nabavke.
Šta uopšte radi Zorana Mihajlović? Šta Srbija ima od toga, a šta ministarka?
Prvo i presudno bitno - ministarka Zorana Mihajlović birajući u koje obnovljive izvore treba ulagati državni novac i gde graditi, nije se rukovodila stanjem na terenu. Izbor je po svemu sudeći vršen na osnovu mogućnosti koje imaju strane firme koje nastoji da uključi u poslove.
Prvi posao: „Đerdap 3“
Za ovaj posao ministarka je u budžetu namenila zaduživanje od milijardu i 500 miliona evra. Prema dokumentaciju koju smo imali na uvid, Mihajlovićeva ovaj deo kolača namerava da ustupi američkom “Behtelu”. Ova kompanija je inače poznata u regionu jer se povezuje sa nekoliko bivših američkih zvaničnika koji su krojili sudbinu u našem regionu, između ostalih i nekadašnjom državnom sekretarkom Madlen Olbrajt. Prvi put se pominje vezano za spornu visinu cene puta koji je rađen na Kosovu.
Zorana Mihajlović je već uvrstila ovo zaduživanje i izvestila o tome američke zvaničnike iako Srbija nema dogovor sa Rumunijom kada je reč o upotrebi „Đerdapa 3“. Osim što nema saglasnosti za korišćenje vode iz dela Dunava koji ulazi na rumunsku teritoriju, za „Đerdap 3“ ne postoje ni precizne analize za razvoj projekta. Mihajlovićeva i sama priznaje u pripremnom i tajnom dokumentu za Amerikance da ne postoji dogovor sa rumunskom stranom. Međutim, upravo to vidi kao razlog angažovanja američke firme “Behtel”:
- Partnerski odnos sa Behtelom bi pomogao efikasnijem rešavanju odnosa sa rumunskom stranom - stoji u dokumentu.
Dok ministarka forsira „Đerdap 3 za milijardu ipo bez ijednog projekta, ona nijednog trenutka nije uzela u obzir jeftiniju varijantu i po sudu stručne javnosti mnogo isplativiju - RHE „Bistricu“. Tu međutim, nema prostora za Behtel. Ministarka budžetom nije predvidela RHE „Bistrica“, a u dokumentu koji je ponela u varšavu kod RHE Bistrica stoji - pare nisu obezbeđene.
Pre nego pređemo na drugu kompaniju koju ministarka forsira, Blic je postavio nekoliko pitanja ministarki. Pitali smo je o razgovoru sa Amerikancima u Varšavi, da li im je ponudila neki projekat, ali i zašto je u budžetu za 2022. definisano milijardu ipo evra za „Đerdap 3“ kao i da li je ona ili neko drugi nadležan iz Srbije razgovarao sa rumunskom stranom?
Kada je reč o sastanku u Varšavi dobili smo širi odgovor o zvaničnoj konferenciji koja se održavala, ko je sve bio prisutan, iz kojih država... Mihajlovićeva nije odgovorila da li je ponudila bilo koji projekat Amerikancima, a o razgovoru je navela sledeće:
- Glavne teme bile su saradnja dve zemlje u procesu energetske tranzicije, razmena iskustava i tehnologija, borba protiv klimatskih promena i dostizanje karbonske neutralnosti, kao i potencijali Srbije za investicije u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije.
Ministarka koja je već predvidela i pare i izvođača za posao koga ne može biti bez rumunske strane nije odgovorila na pitanje da li je bilo ko, bilo šta dogovorio sa tom stranom. Na pitanje zašto baš „Đerdap 3“ ministarka je jedino precizno odgovorila u sledećoj rečenici:
- „Đerdap 3“ je sigurno najvažniji projekat koji bi Vlada Srbije morala da realizuje u što kraćem vremenskom periodu.
Međutim, i ustvrdila da je “mnogo brže sagraditi Đerdap 3 nego Bistricu zbog kraćeg tunela od akumulacije do agregata, naravno pod uslovom da se napravi prethodni dogovor sa Rumunijom”.
Drugi posao: Vetropark Subotica
Druga kompanija koja je u poslu je “Fintel”. Reč je italijanskoj firmi koja se, međutim, nezvanično povezuje i sa jednim ministarki bliskom biznismenu. Projekat je vetropark u Subotici (Maestrale ring). I u ovom poslu je američki “Behtel”. Ukupna vrednost projekta je 831.540.500 evra, a u ovoj godini planirano je već pola milijarde evra.
Sve bolje zvuči ako makar negde ima udela Srbije. Tako ministarka uvodi u priču državu. Mihajlović planira osnivanje novog privrednog društva “Zelena energija Srbije doo”. Kako dalje piše “i da se preko te kompanije gradi i ovaj projekat u Subotici, ali i sve ostali projekte u domenu obnovljivih izvora energije”. Srbija bi bila praktično partner sa „Fintelom“ i „Behtelom“ koji bi imali 50 odsto udela u kapitalu kompanije.
Ministarka je američkim zvaničnicima najavila osnivanje ove kompanije pa čak i kako će se zvati. Otuda smo je pitali: Da li je Vlada dala bilo kakvo odobrenje za formiranje privrednog društva Zelena energija Srbije. Praktično dobili smo odgovor da - nije.
- Ovo je ideja o kojoj se razgovara, ali Vladi Republike Srbije nije podnet zvaničan predlog za formiranje novog privrednog društva.
Treći posao: Solarne elektrane
Mihajlovićeva je već potpisala sporazum o saradnji izgradnje solarnih elektrana vrednosti 800 miliona evra sa američkom firmom „UGT Renewables“. Potpisivanje sporazuma isključuje tender. Ovaj novac je planiran zaduživanjem u budžetu za ovu godinu. Srpski ogranak američke kompanije ima osnivački kapital od svega 100 dinara, što znači da su uplatili najmanju sumu novca koja je zakonom dozvoljena. Srpska varijanta je naziva „UGTR Solar četiri“ d.o.o. a firma se registrovala 21. jula 2021. godine, samo deset dana pre potpisivanja Sporazuma o saradnji, koji su overili Mihajlovićeva i finansijski direktor UGTR Piter Gudola. Sve ovo dovoljno je za osnovanu sumnju da nije reč o slučajnosti već unapred dogovorenom postupku i ostaje bojazan da se ova kompanija favorizuje u izuzetno unosnom poslu.
U odgovoru koji smo dobili iz Ministarstva stoji da je Sporazum o saradnji s američkom kompanijom UGTR potpisan 2. avgusta 2021. godine u Predsedništvu Srbije, u prisustvu predsednika Srbije i ambasadora SAD. Interesantno je primetiti da je Sporazum potpisan desetak dana kasnije u odnosu na datum kada je srpska ppodružnica ove kompanije registrovana u APR.
„Da bi radila na projektima u Srbiji ova kompanija mora da prođe sve zakonske procedure, uključujući, između ostalog, i da bude izabrana kroz postupak javne nabavke ili postupak izbora strateškog partnera. Zakonom o budžetu RS za 2022.godinu predviđena su sredstva za investicije u OIE, kao i sredstva za koje se mogu izdati garancije za projekte u ovoj oblasti, za solarne elektrane instalisane snage 1GW na teritoriji RS u iznosu od 800 miliona evra i za izgradnju vetroelektrane 800MW-1GW u iznosu od 500 miliona evra“, kaže se u odgovoru Ministarstva.
Izvor: Blic
