''Za Rusiju nije važna Ukrajina. Za Rusiju je važna arhitektura bezbednosti u Evropi, arhitektura koju osporava. Oni su zabrinuti za bezbednost i žele da razgovaraju o tome'', rekao je Borelj u obraćanju novinarima tokom posete Vašingtonu, prenosi TASS.
On je naveo i da cilj Moskve nije da se izvrši invazija na Ukrajinu, već da se kroz pritisak na Kijev dođe do razgovara o nečemu što je za Rusiju važno, a to je kako je naglasio, širenje NATO i bezbednosne zabrinutosti u vezi sa tim.
"Moramo da uzmemo u obzir zabrinutost Rusije i da razgovaramo o tome", rekao je Borelj i dodao da su Evropska unija, SAD i NATO angažovani u dijalogu sa Rusijom na različitim nivoima.
Prema njegovim rečima, EU pozdravlja posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i inicijative koje su tamo iznete.
"To je veoma važna poseta. Bilo je potrebno da evropski lider, a Francuska trenutno predsedava Savetom EU, otputuje u Rusiju kako bi predstavio naš stav, između ostalog, o situaciji u Ukrajini", ocenio je Borelj.
Šef diplomatije EU osvrnuo se i na nedavno usvojenu zajedničku izjavu Rusije i Kine, i poručio da ona može da postane temelj za moćan savez, po njegovom mišljenju, "dva autoritarna režima", navodi TASS.
SAD šalju 3.000 vojnika u Poljsku i Rumuniju
Američke trupe kojima se jačaju savezničke snage u Rumuniji iz Nemačke stići će u tu zemlju večeras, sa ciljem da zaštite istočno krilo NATO od potencijalnog prelivanja ukrajinske krize, saopštilo je rumunsko Ministarstvo odbrane.
SAD šalju skoro 3.000 dodatnih vojnika u Poljsku i Rumuniju da ojačaju odbranu istočne Evrope, a Pentagon je saopštio da će premestiti brigadu Strajker od oko 1.000 američkih pripadnika iz Vilseka u Nemačkoj u Rumuniju, dok su u Poljsku američke trupe već u subotu počele da pristižu, prenosi Rojters.
Rumunsko ministarstvo je saopštilo da će deo brigade, koji je nazvan Operativna grupa Kuguar, ući u tu zemlju oko 20 časova, a njeno krajnje odredište je vojna baze Mihail Kogalničeanu, u blizini luke Konstance na Crnom moru, koju američke snage koriste još od 1999.
SAD trenutno imaju oko 900 vojnika u Rumuniji, koja je članica NATO od 2004. godine i domaćin sistema odbrane od balističkih projektila.
Francuska je, takođe, najavila da planira da pošalje trupe u Rumuniju.
Zas: Gomilanje NATO snaga je pretnja po bezbednost ODKB
Vojno nagomilavanje NATO snaga na teritoriji susednih zemalja stvara pretnje po Belorusiju i Rusiju, i utiče na bezbednost Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavio je danas generalni sekretar te organizacije Stanislav Zas.
"NATO značajno povećava svoje snage na zapadnim granicama zone odgovornosti ODKB-a i razvija vojnu infrastrukturu na susednim teritorijama", izjavio je šef ODKB-a na diskusionom klubu Valdaj, a prenosi ruska agencija TAS S.
On je naveo se povećava vojna aktivnost i da je militarizacija celokupnog regiona u toku,
"To stvara pretnje ne samo po Belorusiju i Rusiju, već i negativno utiče na očuvanje bezbednosti naše celovite organizacije - ODKB", kazao je Zas.
Holandija povećava doprinos NATO trupama u Litvaniji
Holandija će povećati broj svojih vojnika u borbenoj grupi NATO-a u Litvaniji na 350 sa 270, izjavila je danas holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren.
“Posvećeni smo poboljšanom naprednom prisustvu i povećaćemo veličinu našeg doprinosa trupama sa 270 na 350 vojnika”, izjavila je Olongren u obraćanju trupama u vojnoj bazi Rukla u Litvaniji, a prenosi agencija Rojters.
Holandske trupe u Litvaniji deo su međunarodne borbene grupe NATO-a predvođene Nemačkom, a koje su tamo raspoređene 2017. godine.
Kuleba: Diplomatsko rešenje, ali i razlozi za sankcije Moskvi
Ukrajina veruje da još postoji šansa da se spor Rusije i Zapada reši diplomatskim putem, ali i da već sada postoje razlozi za uvođenje sankcija Moskvi, rekao je danas ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.
SAD i EU prete Rusiji novim sankcijama ako Moskva napadne Kijev posle gomilanja trupa u blizini ukrajinske granice, što su optužbe koje Rusija negira.
"Ove sankcije su osmišljene tako da se uvedu u slučaju daljeg - ili novog talasa - oružane eskalacije, oružane agresije Rusije na Ukrajinu", rekao je Kuleba na konferenciji za novinare sa španskim kolegom Hose Manuelom Albaresom, prenosi Rojters.
Kuleba tvrdi da je Rusija već prekršila međunarodno pravo i da to predstavlja osnov za uvođenje sankcija a imajući u vidu da je Rusija izdala pasoše nekim ukrajinskih građanima na istoku Ukrajine.
"Neke sankcije bi mogle da se uvedu već sada kako bi se pokazala ozbiljnost namera i spremnost za odlučnu akciju", rekao je ukrajinski ministar.
Čizov: Ne provocirati Moskvu, ima mesta za diplomatiju
Rusija i dalje veruje da diplomatija može da pomogne da se smire napetosti zbog ukrajinske krize, izjavio je danas ambasador Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čizov.
Čizov je za Bi-Bi-Si naglasio da Rusija ne namerava nikoga da napada, ali je upozorio da je važno da se ne provocira Moskva da promeni mišljenje.
"Svakako verujemo da ima mesta za diplomatiju", rekao je Čizov i ocenio da bi dodatni pregovori mogli da dovedu do rezultata.
Čizov nije rekao da li Rusija planira da udalji vojnike od granice sa Ukrajinom i upitao je zašto niko ne govori o broju ukrajinskih vojnika, koji su raspoređeni prema Rusiji.
On je naglasio da Rusija i dalje smatra ekspanziju NATO na istok "ključnom tačkom bilo kakvih pregovora".
"Nećemo to zaboraviti. I ne možemo da dopustimo da to zaboravimo. Pet talasa širenja NATO, to nije bio razvoj događaja koji smo očekivali", naveo je on.
Rusija je u više navrata negirala da planira da izvrši invaziju na Ukrajinu, ali zbog gomilanja više od 100.000 vojnika u blizini ukrajinske granice pojedine zapadne zemlje, uključujući SAD, tvrde da bi mogla da napadne Ukrajinu u bilo kom trenutku.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nedavno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, rekao je u da je važno sarađivati sa Rusijom kroz različite formate i najavio za naredne dane nastavak pregovora u cilju rešavanja ukrajinske krize.
Izvor: Tanjug
