Tako je, u senci pretnje katastrofalnog rata na evropskom tlu, preteća izjava kineskog ambasadora u SAD odjeknula daleko slabije nego što bi u drugim okolnostima, prenosi Indeks.
- Ako tajvanske vlasti, ohrabrene Sjedinjenim Državama, nastave da idu prema nezavisnosti, to će najverovatnije uključiti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob - zapretio je, najotvorenije dosad, kineski ambasador Kin Gang, u nedavnom intervjuu za američki radio NPR.
Kin je opisao "tajvansko pitanje" kao "najveće bure baruta između Kine i Sjedinjenih Država". Tajvan, podsetimo, nije međunarodno priznat kao država, ali je već 70 godina, otkad su se nakon poraza od komunista u građanskom ratu na njega povukli kineski nacionalisti, de fakto nezavisan od Kine, koja ga tretira kao svoju odmetnutu pokrajinu koja se mora vratiti pod njenu vlast.
A kineski ambasador je još jednom naglasio da se "Kina neće obavezati na odustajanje od nemiroljubivih (dakle, vojnih) sredstava za ponovno ujedinjenje jer je to sredstvo odvraćanja".
Kina se u petak umešala i u ukrajinsku krizu i, očekivano, svrstala na stranu Rusije, objavljujući s njom zajedničko saopštenje tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini povodom otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. U njemu traže od NATO-a da zaustavi širenje na istok, što je glavni zahtev na kojem Rusija insistira u pregovorima s SAD i NATO-om oko Ukrajine.
Rusija je zauzvrat "ponovila svoju podršku politici jedne Kine" i potvrdila svoj stav da je Tajvan "neodvojivi deo Kine" i protivljenje "bilo kakvom obliku njegove nezavisnosti". Ove dve nuklearne sile pozvale su NATO da napusti svoj "ideološki pristup iz hladnog rata", a njegovu vodeću članicu SAD da odustane od svog navodnog plana da "razvije svetski sistem raketne odbrane i potom ga postavi u razne regije u svetu", čime bi stekao stratešku vojnu prednost nad njima.
Produbljivanje napetosti krajem prošlog meseca izazvala je velika mornarička vežba koju su u Filipinskom moru, koje se nalazi jugoistočno od Tajvana i prilično daleko od kineske obale, zajedno održali SAD i Japan. Svrha vežbe je, očigledno, bila demonstracija sile, ali i odlučnosti da ne prepuste Kini dominaciju nad Pacifikom. Kina je samo dan kasnije odgovorila svojom demonstracijom sile.
Prema saopštenju tajvanskog ministarstva odbrane, čak 39 kineskih vojnih aviona uletelo je u tajvansku zonu protivvazdušne odbrane (ADIZ), što je najveći upad ove godine u zonu koja je šira od samih granica vazdušnog prostora koji pripada Tajvanu, ali služi za pravovremeni odgovor na eventualni napad.
Vojna vežba je uključivala dva nosača aviona američke mornarice, dva američka amfibijska jurišna broda i japanski razarač helikoptera, odnosno mali nosač aviona. Dve američke krstarice s vođenim projektilima i pet razarača takođe su bili deo vežbe. Američka mornarica saopštila je da brodovi "sprovode obuku za očuvanje i zaštitu slobodne i otvorene indo-pacifičke regije".
Slobodna i otvorena su ovde ključne reči jer se Amerika i njeni saveznici boje da Kina namerava da uspostavi potpunu kontrolu nad tim delom Pacifičkog okeana i okolnih mora, posebno Južnim kineskim morem u kojem se nalaze ostrva koje Kina svojata i veštačka ostrva koje je izgradila i pretvorila u svojevrsne mornaričke baze, iako su više od hiljadu kilometara daleko od kineske obale.
U kineskom upadu u tajvanski ADIZ učestvovala su 24 borbena aviona J-16, 10 borbenih aviona J-10, dva transportna aviona Y-9, dva protivpodmornička aviona za upozorenje Y-8 i jedan nuklearni bombarder H-6, objavilo je tajvansko ministarstvo odbrane koje je u odgovor poslalo svoje vojne avione i radio-poruke upozorenja i aktiviralo raketne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi nadziralo kineske aktivnosti.
Kineska vojska oštro je reagovala i na prolazak američkog razarača vođenih raketa USS Benfold kroz dva sporna ostrvska lanca u Južnom kineskom moru u takozvanoj patroli slobode plovidbe, preteći da će Amerikanci snositi ozbiljne posledice nepredviđenih događaja" ako "odmah ne prekinu takve provokativne akcije".
Američki ekonomski analitičar Gavin Bejker objavio je krajem januara na Tviteru kartu lokacija američkih nosača aviona i procenio da je trenutna koncentracija borbenih grupa američkih nosača aviona na istočnom Pacifiku verovatno dvostruko veća nego u vreme vrhunca tenzija između SAD i Severne Koreje pre nekoliko godina, odnosno najveća od kraja Vijetnamskog rata.
Prema karti sa stranice US Naval Instituta koju je priložio, u regiji se nalazi čak pet američkih nosača aviona s pratećim borbenim grupama: USS Ronald Regan, USS Karl Vinson, USS Esex, USS Abraham Linkoln.
Tajvanska predsednica Caj Ingven u oktobru je u intervjuu za CNN rekla da "kineska pretnja raste iz dana u dan", dok je ministar spoljnih poslova DŽozef Vu poručio da će se Tajvan, ako bude potrebno, "braniti do poslednjeg dana".
Ekspert za američko-kineske odnose američkog nevladinog instituta Kansil on Forin Rilejšns Dejvid Saks upozorio je u članku objavljenom na stranici ovog instituta da, "suočeni s rastućim kineskim vojnim sposobnostima i slabljenjem (strategije) odvraćanja, SAD i Japan moraju pripremu za sukob u Tajvanskom moreuzu staviti kao glavni prioritet za savez."
Saks podseća da je japanski ministar odbrane prošlog juna istakao da su "mir i stabilnost Tajvana direktno povezani s Japanom" i da je Japan iz tog razloga počeo da povezuje svoju bezbednost s Tajvanom. I japanski premijer Fumio Kišida izjavio je da je "prva linija sukoba između autoritarizma i demokratije Azija, a posebno Tajvan".
Japan je posebno osetljiv zbog ostrva koje je pod japanskom vlašću od 1895, ali je puno bliže Tajvanu nego Japanu. Kina ga pak naziva Diaojudao i tvrdi da je deo njene suverene teritorije, kao i sam Tajvan. Japanska vojska je u novembar izvela vojnu vežbu kao pripremu za odbranu arhipelaga u slučaju da Kina pokuša da ga zauzme u sklopu invazije na Tajvan.
I koordinator za Indo-Pacifik u administraciji DŽoa Bajdena Kurt Kempbel upozorio je prošli mesec u razgovoru za američki Centar for Stratedžik end Internašnal Stadis da bi se na Pacifiku najverovatnije moglo dogoditi "strateško iznenađenje" te da je to pitanje koje ga najviše brine u idućih "godinu do dve", prenosi Gardijan.
Kempbel smatra da je u odgovoru Amerike i njenih saveznica na kineske geopolitičke ambicije posebno bitan novi pakt Aukus koji su SAD sklopile s Australijom i Velikom Britanijom (koji uključuje izgradnju nuklearnih podmornica za Australiju), ali i saradnja s Indijom i Japanom.
Napetosti između Vašingtona i Pekinga visoke su i zbog američkog diplomatskog bojkota Zimskih olimpijskih igara koje su počele u petak. To znači da američki olimpijci učestvuju na igrama, ali da vladini zvaničnici neće prisustvovati kako ne bi dali legitimitet kineskom režimu. Diplomatskom bojkotu pridružile su se Kanada, Australija i Velika Britanija, a u poslednjem trenutku i Indija.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je pak u decembru odgovorilo na najavu diplomatskog bojkota pretnjom da će "preduzeti odlučne protivmere", ali nije preciziralo šta to tačno znači.
Peking uložio protest Vašingtonu zbog prodaje oružja Tajvanu
Peking je uložio protest Vašingtonu zbog prodaje oružja Tajvanu, jer takvi postupci podrivaju suverenitet Kine, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane.
"Prodajom oružja Tajvanu, koju vrše SAD, ozbiljno se krše princip 'jedinstvene Kine' i određene odredbe tri zajedničke izjave Kine i SAD", navodi se u saopštenju objavljenom na internet stranici Ministarstva.
Iz Ministarstva ističu da se SAD "užasno" mešaju u unutrašnja pitanja Kine, čime ugrožavaju suverenitet i bezbednosne interese te zemlje, uništavaju vojne veze između dve države i prete miru i stabilnosti Tajvanskog moreuza, javio je TASS.
"Kina je zbog toga izrazila snažno nezadovoljstvo i uložila odlučan protest i oštar diplomatski prigovor Vašingtonu", dodaje se u saopštenju.
Izvor: Novosti onlajn
