U rezoluciji se skreće pažnja na ruski uticaj koji „postoji u pravoslavnim crkvama“ posebno u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a naročito u njenom entitetu Republici Srpskoj. Evropski parlament dakle optužuje SPC za sejanje semena razdora među lokalnim stanovništvom, pristrasno piše istoriju i promoviše antievropske programe. Koliku ozbiljnost ovaj napad nosi sa sobom ostaće u budućnosti.
Međutim, ono što jeste interesantno je kakav će stav imati političke partije i pojedinci u vremenu koje sledi? Svesni smo da je većina partija u Crnoj Gori proevropski nastrojena i da „poštuju i prate međunarodne partnere“, uslovno rečeno, Evropsku Uniju i NATO pakt, a apsolutno odbacujući ruski uticaj. Međutim, postoji jedan deo partija koje jesu proevropske, ali su stale u odbranu svetinja i članovi tih partija su učestvovali na litijama 2020 godine.
Biće interesantno posmatrati, sa političkog aspekta naravno, kako će se proevropske političke partije odrediti u budućem periodu koji sledi, a koji neće ni malo biti lak po Srpsku pravoslavnu crkvu, i da li će proevropske partije ipak izabrati tekovine Evrope ili će ipak kao nekad stati u odbranu svetinja.
O koncentracionom logoru u Donbasu pročitajte OVDE.
Izvor: Borba
