Piše: Vladimir Dimitrijević
O JEDNOJ NAPREDNOSTI IZ 1876. GODINE
Krajem maja 1876, Pera Todorović, budući radikal, a tada sledbenik Svetozara Markovića, optužen je zbog toga što je bio kolovođa narodnog protesta u Kragujevcu. Na tužbu je, između ostalog, odgovorio:“G. drž. tužilac veli odma u početku tužbe: “Država srpska njenim uređenjem ravna je najnaprednijim evropskim državama. Srpski narod uživa blagodeti ustavnosti i zakonitosti, a njegova svetlost naš svetli Knjaz Milan M. Obrenović, vodi narod svoj i svoju državu sjajnijoj budućnosti.” Po opisivanju drž. tužioca izgleda da je Srbija drugi raj, po kome teču reke mleka i meda, u kojima plivaju i bućkaju svi srpski građani. Tako razume stvar g. drž. tužilac. Ja, naprotiv. Ja velim da je naše državno uređenje rđavo. Ja tvrdim da to rđavo uređenje upropašćuje narod, ja uveravam da naš narod propada a ne napreduje. Ja tražim ne da se održi ovakvo stanje, no da se iz korena izmeni, ne da se usavršava, no da ga nema. One, koji hoće da održe ovakvo stanje, ja smatram kao neobaveštene ljude, ako su doista neobavešteni, a kao podlace ako su obavešteni pa iz ličnih računa brane i održavaju ovakvo stanje, ali i jedni i drugi svesni ili nesvesni, po mom uverenju neprijatelji su naroda. Ko sad ima pravo? Ajde da ispitujemo. Imanje, zdravlje i poštenje – to su tri najveća blaga. Ako naš narod iz godine u godinu biva sve bogatiji, sve zdraviji, sve pošteniji, onda državni tužilac ima pravo. Ali ako narod iz godine u godinu postaje sve siromašniji, sve nezdraviji, sve nepošteniji, onda imam pravo ja. Dakle, da ispitujemo. G. drž. tužilac u svom blaženom neznanju nekoliko puta spominje u svojoj tužbi kako narod u Srbiji strašno napreduje i ide srećnijoj budućnosti na susret. Državna tužba veli: srpskim građanima osigurana je sopstvenost imanja; a u zvaničnim podacima ja sam našao da se u Srbiji 4.500 porodica svake godine pretvara u beskućnike. Znate li koliko nam godina treba pa da se ceo naš narod pretvori u beskućnike? Samo 60 godina, gospodo. Dakle, samo još 60 godina neka potraje ovako, kako je danas, pa će se ceo naš narod pretvoriti u beskućnike! O, g. drž. tužilac ima pravo, mi napredujemo, mi opako napredujemo. Mene vata užas od našega napretka. Sad da vidimo kako stoji sa zdravljem naroda. Može li biti opakijih bolesti no što je jektika i sifilis? Sifilis, gospodo, to je ona užasna bolest koja je u narodu poznata pod imenom “frenjga”. To je ona strašna bolest od koje se ljudi na životu raspadaju. Čujte šta piše Laza Dokić: “Procenat umiranja od jektike kako koju godinu biva sve veći, a od veneričnih bolesti najviše je bolovalo prošle godine. Uopšte uzevši, po našim se bolnicama najviše boluje od venerije. Ne treba zaboravljati da je sifilis u nekim našim krajevima domaća bolest, pa kakav ćemo podmladak podići kad ovako stoji sa zdravljem naroda”. Upamtite, gospodo, da ovo govori jedno zvanično lice, jedan knjaževsko-srpski vojeni lekar. Jeste li čuli? Najužasnije se bolesti šire naglo po narodu, satiru čitave krajeve, čitava kolena, a ništa se ne preduzima da im se na put stane. To je strašno! Eto, kako stoji stvar sa narodnim zdravljem.
A stoji li bolje sa narodnim moralom i poštenjem? Ko oće da se uveri da li poštenje u narodu raste ili opada, neka pogleda na parničenje po sudovima. Ispitivao sam to u mome selu i našao da se svaka poreska glava po deset puta godišnje parniči u samoj opštini. A u kragujevačkom opštinskom sudu broj osuda raste za 25% godišnje. Dakle, gospodo, ja sam vam na osnovu računskih podataka pokazao kakvo je stanje naroda u Srbiji. Bankrotstvo, gospodo, bankrotstvo u svim pravcima, bankrotstvo moralno. I o ovoj Srbiji g. drž. tužilac veli da je “njegova svetlost naš svetli Knjaz vodi sjajnijoj budućnosti”. Neka im je na čast.
I nas socijaliste g. drž. tužilac napada što nećemo da podržavamo i branimo ovo sadašnje stanje. Šta da branimo i šta da pomažemo? Narod, gospodo, nema nikakvog računa da brani ovo stanje koje ga upropašćuje. Narod ima pravo da se sam brine o sebi, a pošteni ljudi imaju dužnost da stoje uz narod i da mu pomažu da umanji svoje stradanje. Prema našim silama ja i moji drugovi to smo i činili, to, i ništa više. Kao najnužnije mi smo za sada smatrali: da se narodu olakšaju tereti i dacije, što će se postići ako se ukinu ovoliki silni činovnici birokracije, pa se zavede narodna samouprava po svim granama. A kad se ovo jednom ostvari, mi tražimo dalje: da se ekonomski odnošaji utvrde na načelu zajedničkog rada i zajedničkog oruđa za proizvodnju. Najposle, ovo uređenje da se osniva na moralnom načelu: svaki radi prema svojim sposobnostima, a uživa prema svojim potrebama.
Pera Todorović je, ukazujući na svu „naprednost“ ondašnje vlasti, osuđen na tri godine i devet meseci zatvora, i na dvogodišnji policijski nadzor po izdržanoj kazni.
KUDA SRBIJA IDE DANAS?
Još 2015, ekonomista Nebojša Katić je rekao kuda ide Srbija:“Reč je o pogrešnom konceptu ekonomske politike koja se vodi od 2002. To je koncept bez koncepta, u kome ekonomija ide kuda voda nosi. Kreatori ekonomske politike nisu razumeli da se razvoj planira, da se on ne događa sam od sebe.
Finansijski sistem je prepušten stranim bankama i Srbija je izgubila kontrolu nad kreditnom i monetarnom, a time i nad razvojnom politikom. To je omogućilo bankama da visokim kamatama deru građane i uništavaju domaću privredu. Građanima i privredi je omogućeno i da se zadužuju u stranoj valuti iako ne zarađuju devize. To su sulude, samoubilačke odluke.
Ukinuta je i Služba društvenog knjigovodstva – tim potezom se država odrekla prihoda od platnog prometa i razorila poreski sistem, stvarajući ambijent strašne poreske nediscipline.
Liberalizacijom uvoza i snižavanjem carina postignut je trostruki negativni efekat. Stimulisan je uvoz, smanjeni su prihodi od carina, a iznurena domaća privreda ostavljena na milost i nemilost moćnoj stranoj konkurenciji. Uz sve to, i precenjeni kurs dinara žestoko pomaže uvoz i uvoznike.
Trgovinska mreža je, takođe, u rukama stranaca, pa oni odlučuju i šta će i pod kojim uslovima staviti na police. To je novi težak pritisak na domaće proizvođače.
Uprkos ozbiljnim analizama koje upozoravaju na nadolazeću svetsku krizu hrane, Srbija je prihvatila da stranci mogu kupovati zemlju i pre eventualnog ulaska u EU.
Država je prihvatila diktat stranih finansijera i omogućila da sve važne infrastrukturne investicije grade stranci. Time se marginalizuje i uništava domaća operativa.
Potpunom deprofesionalizacijom države i celog javnog sektora dobili smo najnekompetentniju državu u poslednjih sto godina.
Strašna je lakoća kojom su greške činjene. Niko ni do danas nije zapitao kreatore i ideologe ovakve politike šta im je bilo u glavi kada su predlagali i sprovodili ovakve mere ili kada su pregovarali sa EU.“(1)
Možemo misliti kako je danas, kada je javni dug Srbije preko 30 milijardi evra. (2)
Da dodamo: prošle godine umrlo je četrdeset hiljada ljudi više no što ih se rodilo.
NEMINOVNI ZAKLJUČAK
Ovo malo jada što se Srbima zove samo Bog drži da ne propadnu. Ali, ipak, do kada?
Navodno, demografija će se poboljšati tako što će svako za prvo dete dobiti trista hiljada dinara. Pita li se ko kako će to biti moguće ako privreda propada, sprema se opšti ekonomski kolaps, pa je „tlapnja“ o toj pomoći priča za naivčine koje treba, još jednom, prevesti žedne preko vode? Umesto da se ljudima omogući da žive od svog slobodnog, makar i najamnog rada, da se ukinu porezi na dečju garderobu i obuću, na hranu za bebe, da se omogući besplatna ishrana u školskim kuhinjama i cene udžbenika svedu na razumnu meru, pričaju se bajke za koje pripovedači već sada znaju da su laž. Da i ne govorim o tome što u zemlji u kojoj trijumfuje džender ideologija i politički homoseksualizam nema „idejnih“ osnova za napredak porodica i rađanje dece. A za to vreme, Srbija zaista umire. Posle popisa 2002, Goran Penev, saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, jasno je rekao da se naša populacija može svrstati u deo „izuzetno starih populacija“, jer je udeo mladih nizak i stalno opada, dok udeo starih neprestano raste. Prosečna starost je, već tada, bila iznad 40 godina!
Nalazimo se u fazi DUBOKE DEMOGRAFSKE STAROSTI. Inače, stadijumi demografske starosti su: rana demografska mladoist, demografska mladost, demografska zrelost, prag demografske zrelosti, demografska starost, duboka demografska starost, najdublja demografska starost; evo nas, dakle, pred izumiranjem, ili, kako bi stari i novi nacisti, oni germanski i ovi evroatlantski, rekli, pred „konačnim rešenjem srpskog pitanja“. Čeka nas još jedan popis.
Naši NATO nadzornici već trljaju ruke: biće nas još manje. Zato ne treba verovati bajkama o pomoći mnogodetnim porodicama, a krajnje je vreme da se shvati: sloboda je hleb. Bez slobode, neće biti ni hleba. Ni za nas, ni za našu decu.
UPUTNICE ( Internetu pristupljeno 6. 2. 2022. godine )
1. www.ceopom-istina.rs/ekonomija/srbija-srla-u-ekonomsku-propast/
2. https://rs.n1info.com/biznis/javni-dug-srbije-na-kraju-2021-bio-je-3013-milijardi-evra-569-odsto-bdp-a
Izvor: Srpskistav.com
