Piše: dr Ivan Pajović
I današnju ratnu krizu u Ukrajini koju prate ogromne ekonomske posledice na Zapadu, ali i celom svetu poneki mediji i stručnjaci nazivaju „crnim labudom”, kog gotovo da niko nije očekivao. Ipak, jasno je da su postojale ozbiljne i logične predispozicije za izbijanje krize ovakvih razmera, jer su se prve naznake pojavile još 2014.
godine sa amputacijom Krima i oružanom pobunom Donjecke i Luganske oblasti, a zatim kontinuiranim naoružavanjem Ukrajine od strane zemalja Zapada. Oružjem se godinama, bez sumnje, zveckalo sa obe strane.
Termin „crni labud” lansirao je 2004. godine američki matematičar i ekonomista Nasim Taleb istoimenom knjigom. On je odredio tri glavna faktora po kojim se može utvrditi da li se događaji mogu smatrati „crnim labudom”.
Prvi faktor predstavlja neočekivanost, kako za opštu javnost, tako i za eksperte. Drugi faktor su značajne posledice događaja. Treći faktor je pojava racionalnih objašnjenja posle odigravanja samog događaja.
Događaji nazvani „crnim labudom” mogu prouzrokovati katastrofalnu štetu privredi negativnim uticajem na tržišta i investicije, ali teorijski ovakve pojave mogu se preduprediti određenim merama kriznog menadžmenta i pravovremenog planiranja. Profilaksa, tj. preventivno reagovanje na moguće pojave „crnog labuda” važan je faktor u upravljanju državom, pre svega zbog zaštite finansijskih aktiva, ali i zbog pravilne reakcije na sve ostale situacije koje iz krize nastaju.
Međutim, budući da je ceo svet globalizacijom pretvoren u specifični sistem spojenih sudova, prevencija iznenadnih kriza kod pojedinačnih država u ovakvim svetskim okolnostima kao da više nije moguća.
Neki od istorijskih primera „crnog labuda” su Prvi svetski rat, raspad SSSR-a, napad na Kule-bliznakinje 11. septembra i svetska finansijska kriza 2008. godine, pa čak i januarska dešavanja u Kazahstanu ove godine. „Crnim labudom” neki smatraju i pojavu epidemije Kovid-19, jer je takođe bila potpuno neočekivana za svetsku javnost i imala je globalne posledice, jedino što za nju nije pronađeno nikakvo racionalno objašnjenje.
O posledicama dešavanja u Ukrajini još je veoma rano govoriti, tako da će se tek sa završetkom cele krize i saznanjem ishoda shvatiti da li je to bio „crni labud” ili ne. Ono što je svakako izvesno, događaji na ekonomskom planu u celom svetu, a naročito na Zapadu govore da ipak jeste. Jedan od dokaza za to je neviđena i neočekivana energetska kriza u Evropi, zbog koje je cena energenata porasla do neviđenih razmera, donevši sa sobom zatvaranje velikog broja privrednih subjekata, porasta nezaposlenosti, velikog porasta cena na malo, a zajedno sa time i veliki rast inflacije. Inflaciju u Evropi nije izazvala samo energetska kriza, već je ona kombinovana sa efektom „kvantitativnog olakšavanja”, to jest svesnim povećanjem novčane mase (štampanjem novca) koju je poslednjih godina sprovodila Evropska centralna banka u Frankfurtu. Kriza nezaposlenosti zbog povišene cene energenata kombinovana je sa nezaposlenošću izazvanom pandemijom Kovid-19, tj. zatvaranjem ogromnog broja mikro, malih i srednjih preduzeća usled raznih ograničenja i zatvaranja koja su sprovođena odlukama vlada pojedinih zemalja.
Dakle, sveukupna kriza koja je zahvatila zemlje Zapada teško se može nazvati „crnim labudom”, jer nije isključivo povezana sa događajima u Ukrajini, za koje se donekle može reći da su nekima neočekivani, već je u pitanju kombinacija više faktora koji su se nagomilali u poslednjih nekoliko godina. Jasno je ipak da Zapad za ceo niz događaja kao da nije bio spreman i kao da je očekivao da će dosadašnji ekonomski i politički poredak u svetu trajati doveka.
Teško je reći da je i za Rusiju trenutni sled događaja nešto što bi se nazvalo „crnim labudom”, jer je ova zemlja svesno ušla u ratne operacije, znajući da će se suočiti sa čitavim nizom ozbiljnih ekonomskih sankcija i izmenom sveukupne dosadašnje poslovne slike, sa koje je već nestalo mnoštvo zapadnih firmi, ostavljajući rusko tržište ili prazno, ili ga prepuštajući tamošnjim firmama. Za mnoge poteze Zapada Rusija se već unapred pripremila, očekujući formiranje nekog novog svetskog ekonomskog poretka, koji će biti značajno drugačiji od onog za koji smo znali do sada.
Javnost je navikla da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom vidi ono što nije ni sanjala da će videti, a to su nesvakidašnji gosti i još nesvakidašnjije situacije u emisijama. Pojavljivanje tih gostiju, kako se izbori bliže, sve je učestalije, a svi oni imaju zadatak da pojačaju rejting naprednjaka i "ubede" građane da glasaju baš za SNS. U tu svrhu za naprednjake je sada agitovao, verovali ili ne, astrolog, a više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
