Piše: Alister Kruk (Alistaire Crooke)
Kolektivni zapad je već bio besan. A to liči na apopleptični napad nakon što je Predsednik Putin šokirao zapadne lidere naređujući specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, koja se naširoko opisuje ( i percipira se na Zapadu ) kao objava rata : ' napad šoka i strahopoštovanja koji je zadesio gradove širom Ukrajine'. Toliko je besan Zapad u stvari da se informativni prostor bukvalno rascepio na pola. Sve se vidi crno - belo a nema sivog između. Za Zapad, Putin je dobrano prkosio Bajdenu; on je unilateralno i nelegalno promenio granice Evrope i dejstvovao je kao revizionistička sila, pokušavajući da promeni ne samo granice Ukrajine već i postojeći svetski poredak. " Trideset godina nakon kraja 'hladnog rata', suočavamo se sa odlučnim naporom da se redefiniše multilateralni poredak', visoki predstavnik EU , Josep Borel, je upozorio. " To je čin prkosa. To je revizionistički manifest, manifest da se revidira svetski poredak"
Putin se karakteriše kao novi Hitler, a njegovi postupci se određuju da su nelegalni. Tvrdi se da je on ' metaforično pocepao' Sporazum Minsk 2 ( pa ipak Republike su proglasile svoju nezavisnost 2014.g , potpisale Minsk 2015.g, a bila je to Rusija koja nikada nije potpisala taj sporazum. - a stoga ni ne može biti u njenom kršenju). Zaista, SAD su te koje su efektivno stavljale veto na Minsk proces od 2014.g, a objavljivanje diplomatske korespondencije od strane Rusije novembra 2021.god obelodanilo je da su Francuska i Nemačka takodje, imale neznatnu nameru da izvrše pritisak na Kijev oko bilo kakve smislene implementacije. I tako zaključivši da dogovorena nagodba - kako je navedeno u Minsk Sporazumima - se jednostavno neće desiti, Putin je odlučio da nije bilo svrhe u dužem čekanju pre nego se implementira ruska crvena linija.
Pokojni Stiven Koen (Stephen Cohen) je pisao o opasnostima takvog neopisanog manihejstva - kako je dijapazon 'zločinca' Putina toliko zaneo i zatrovao američku sliku o njemu da je Vašington bio nesposoban da misli ispravno - ne samo o Putinu već i i o Rusiji per se. Koja je bila ova poenta da takva potpuna demonizacija ide na uštrb diplomatije. Kako neko razgraniči razliku sa zlom? Koen pita, kako se ovo desilo? On sugeriše da je 2004.god , kolumnista NJujork Tajmza ( New York Times) , Nikolas Kristof (Nicholas Kristoff), ne primetivši objasnio, barem delom, Putinovu demonizaciju. Kristof se sa ogorčenjem žalio da ga je namagarčio Putin. On nije trezvena verzija Borisa Jeljcina'
Većina Rusa međutim podržavaju Putina oko priznanja Donbas republika, što je on nakon toga propratio dobijanjem dozvole ruskog Gornjeg Doma za upotrebu oružanih snaga van Rusije ( kako zahteva Ustav). Odluka Federalnog Saveta je jednoglasno podržana od svih 153 senatora u vanrednom zasedanju u utorak.
U njegovom obraćanju naciji, Putin je govorio sa ogorčenošću što se odražava i kod mnogih Rusa. On posmatra političke razvoje posle 2014.g i događaja u Ukrajini da su orkestrirane da bi se stvorio anti-ruski režim u Kijevu koji je pothranjivan od strane Zapada, i sa neprijateljskim namerama prema Rusiji. Putin je ilustrovao ovu poentu objasnivši da je kontrolni sistem ukrajinskih trupa već integrisan u NATO. To znači da štab NATO može da izda naređenja ukrajinskim oružanim snagama, čak i njihovim odvojenim jedinicama i vodovima.' Putin je takođe naglasio da ruski Ustav predviđa granice Donjecka i Luganska da budu kakve su bile u vreme kada su bile deo Ukrajine. To je brižljivo sročena formulacija - granice dve republike su pretrpele značajne promene u posledicama Majdanskog državnog udara. (Ovde je 'problematično' istorijsko polaganje prava Donjecka na priobalno Mariopolje)
Putinova izjava na temu priznanja je bila propraćena ultimatumom po snage Kijeva da obustave svoje artiljerijsko bombardovanje preko kontrolne linije ili da se suoče sa vojnim posledicama. Čitave večeri u sredu međutim , situacija na liniji kontakta se zagrevala , sa teškom artiljerijskom vatrom ; ali rano u četvrtak ujutru , po prvi put, višestruke raketne paljbe su korišćene od strane kijevskih sila preko kontrolne linije. ( Neko sa kijevske strane je jasno želeo eskalaciju - možda da bi izvršio pritisak na Vašington). Putin je odmah naredio ono što je očigledno bilo unapred pripremljena Specijalna Operacija da se ' izvrši demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine'. Ruska vojska je najavila u roku od par sati ofanzivu da svi ukrajinski vazdušni odbrambeni sistemi budu onesposobljeni u većem delu zemlje.
Moguće je da će ova operacija ( za koju je Putin rekao da nije okupacija Ukrajine), slediti obrazac Gruzije 2018.g) , kada su se ruske snage povukle nakon nekoliko dana. To je bio obrazac i u Kazahstanu takođe. Mi jednostavno ne znamo da li će to biti slučaj u Ukrajini - veoma je moguće da neće. Kada je Putin govorio o denacifikaciji on je ukazivao na kooptiranje SAD neonacističkim formacijama u ukrajinskim oružanim silama da se pomogne u montiranju Majdanskog državnog udara 2014g. Takozvana Azov brigada neonacista se pokazala kao najefektivnija borbena snaga u potiskivanju DLR milicije u Donbasu. (Ukrajina je jedina nacija u svetu koja ima neonacističke snage tako da ' biće tu krivih Drina koje treba 'da se isprave')
Srbi za Ruse i Rusi za Srbe #Belgrade2022#Beograd#Moscow#Moskvahttps://t.co/Tt3573vBIZ
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) March 24, 2022
Bilo kako bilo, Putinovo 'specijalno naređenje' je, kako je on nesumnjivo predvideo , šokiralo Zapad duboko sa njegovom odlučnom vojnom reakcijom. Ona je dovela svet - i njegova finansijska i energetska tržišta - na ivicu.
Zaista, potonji aspekt možda postane malo važniji. 1979.god , previranja na Bliskom Istoku su uzrokovala da cene energenata odu u nebesa (upravo kako se i danas dogadja), a zapadnjačke ekonomije idu u sunovrat. Šta god da donese naredni dan, mora biti jasno da Putinova kratka pres konferencija 22 februara se odvija kako je nameravano , kao moćan činilac ubrzanja. ' Konstruktivna destrukcija 'starog globalnog poretka', će napredovati brže nego je bilo ko od nas pomislio. Ona označava kraj iluzijama - kraj ideje da poredak zasnovan na pravilima nametnutih od SAD ostaje jedna opcija.
Brutalno tumačenje 'na prvu loptu ' u podtekstu tog besa je da Zapad nema nameru a kritički nije ni sposoban - da se suprotstavi ruskim vojnim potezima. Bajden je ponovio mantru " neće biti ( američkih prim.prev.) (vojnih) čizama na (ukrajinskom prim.prev.) tlu "na tragu ruskih vojnih operacija. A za Evropu, nametanje režima sankcija na Rusiju nije moglo da se desi u gori čas.
Evropa se suočava sa recesijom i prethodno postojećom energetskom krizom ( koja će biti izuzetno pogoršana zbog nemačkog ritualnog žrtvovanja Severnog toka 2 'gladnim bogovima osvete' ). A vrtoglava inflacija ( pogoršana usled toga što je nafta na 100 $ ) uzrokuje da nam kamatna stopa i državne obveznice igraju po živcima. Sada će pritisak biti po Evropu da iskopa dodatne sankcije .
I sankcija će biti - i one će udariti Evropljane direktno po džepu. Neke evropske države podižu zadnji gard od pozadi da limitiraju sankcije koje možda pogoršaju nadolazeću evropsku recesiju. Medjutim, u veoma realnom smislu, činjenica je da Evropa efektivno sankcioniše sebe (ona će podleći veću štetu od sopstvenih sankcija) a Moskva je obećala da će uzvratiti na bilo kakve sankcije na način na koji će učiniti nažao SAD i EU.
Mi smo u novoj eri . Ovi izgledi i nemoć sa kojima se suočava, moraju biti odgovorni za veći deo evropske frustracije i besa.
Vašington tvrdi da ima 'ubitačno' oružje usmereno ka Moskvi : sankcionišući poluprovodničke čipove. ' To bi bio savremeni ekvivalent naftnog embarga iz 20.g veka, jer su čipovi kritičko 'pogonsko gorivo' elektronske ekonomije', argumentuje Embrouz Evanz Pričard (Ambrose Evans Pritchard ) za Telegraf (The Telegraph) " Ali to je takođe opasna igra. Putin ima sredstva da odseče kritički važne minerale i gasove potrebne da se održi lanac snabdevanja Zapada za poluprovodničke čipove Ukratko, kontrola od strane Moskve nad ključnim strateškim mineralima bi mogla da da Rusiji moć, sličnu kako su države OPEK-a uhvatile sve za gušu 1973g.
Ovde leži druga nit priče o izlivu besa Evrope : neizgovireno priznanje da Bajdenova ukrajinska politika ; neuspeh zapadne diplomatije ( sve u procesu a bez suštinskog bavljenja temeljnim problemima); plus nemačko nevešto rukovođenje pitanjem Severnog toka 2, je osudilo EU na godine ekonomskog raspada i zlopaćenja.
Treća nit priče je složenija i odražava se u razjarenom poviku Josepa Borela da su Rusija i Kina dve 'revizionističke' sile u pokušaju da promene aktuelni svetski poredak. Evropski strah je zasnovan ne samo na sadržaju zajedničke Pekinške deklaracije , ali je takodje verovatno i da u čitavom životu Predsednik Putin nije pre toga održao govor poput obraćanja ruskom narodu u ponedeljak. Niti je on ikada nazvao Amerikance da su ruski državni neprijatelji u tako nepogrešivo ruskim izrazima - američka obećanja : bezvredna , američki govori : laži ; američke aktivnosti : zastrašivanja , iznuđivanje i ucena.
Putinov govor vesnik je velikog loma. Čini se da je tek sada Evropi sinulo ( kao što je sinulo Borelu), koliku tačku krive Putinovo obraćanje predstavlja. Vrtelo se oko Ukrajine, pa ipak potonje pitanje, mada uverljivo, jeste vezano za odluku od strane Rusije i Kine da promene zauvek geopolitičku ravnotežu i arhitekturu bezbednosti na zemaljskoj kugli.
Ono šta je predstavljalo priznanje republika u Donbasu je manifestacija ranije geostrateške odluke. To je prvo praktično 'razmotavanje klupka' tog rastanka sa Zapadom ( nikad apsolutnog naravno), i razotkrivanja ruske kompilacije ' tehničkih vojnih mera' osmišljenih da prisile razdvajanje zemaljske kugle na dve različite sfere. Prvi je bio priznanje republika; druga vojno- tehnička mera je bilo Putinovo obraćanje , a treće , njegovo naređenje 'specijalnih operacija' koje je usledilo.
Oni : rusko - kineska osovina - žele razdvajanje. To treba da usledi ili putem dijaloga, ( što nije verovatno, jer suštinski principi današnje geopolitike su definisani 'namernim nerazumevanjem 'drugosti'), ili se mora postići takmičenjem u eskaliranju bola ( definisanog u smislu crvenih linija ) dok jedna strana , ili druga, ne popusti pred pritiskom. Naravno, Vašington ne veruje da je moguće da predsednici Xi i Putin misle to što govore - a oni veruju da, bilo kako bilo, Zapad ima eskalatornu dominaciju na polju nanošenja bola.
Ako kažemo to manje diplomatski, Rusija i Kina su zaključile da podela globalnog društva sa Amerikom koja se nameračila da nametne hegemonski globalni poredak osmišljen da liči na Arizonu' nije više moguć. Putin misli ono što kaže : Rusija je saterana uza zid, i nema kuda da se povuče - za njih je ovo od egzistencijalnog značaja.
Poricanje Zapada da Putin to zaista i misli ( stoga uzrokujući neuspeh diplomatije koji usledi ) sugeriše da će ova kriza biti sa nama barem sledeće dve godine . To je početak otegnute faze visokih rizika napora koji predvodi Rusija da preinači bezbedonosnu arhitekturu Evrope u novu formu, koju trenutno Zapad odbija. Ruski cilj će biti da održi pritisak pa čak i zakasnelost rata 'stalno-prisutnog', da bi se zlostavljali zapadni lideri kojima je rat mrzak, da naprave nužnu promenu .
Na kraju krajeva - nakon mučne borbe - Evropa će tražiti pomirenje. Amerika će tražiti pomirenje. Amerika će biti sporija: 'Orlovi iz Bele Kuće' ( the Beltway, izraz koji autor koristi je metafora za Belu Kuću, SAD ) će pokušati da se ustreme. A zapadnjačka ekonomska i tržišna situacija će biti ta koja možda na kraju odluči 'kada '.
NB
konstruktivna destrukcija je izraz koji je skovao profesor Sergej Karaganov
Izvor: Pravda/Stratedžik Kalčr Faundejšn (Strategic Culture Foundation)
prevod i adaptacija angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
