Smernice su obavezujuća, konceptualna osnova nemačke odbrambene politike i revidira se svakih 10 - 15 godina. Poslednje put je to bilo 2011. kada je ministar odbrane bio Tomas de Mezijer CDU).
Nove smernice opisuju Rusku Federaciju kao „najveću trajnu pretnju miru i bezbednosti u evroatlantskom prostoru". A fokus Bundesvera je stoga: odbrana zemlje i saveznika. Imajući u vidu Rusiju, generalni inspektor Bundesvera Karsten Brojer kaže da će Nemačka i njeni partneri u NATO ponovo morati da se nose sa vojnom pretnjom jednog ravnopravnog protivnika.
I kancelar Olaf Šolc (SPD) polazi od toga da bi ruski agresorski rat u Ukrajini mogao da traje „veoma dugo". Na konferenciji Bundesvera je rekao da „naš mirovni poredak" vidi u opasnosti i priznaje da se Nemačka predugo „izvlačila". Prevedeno na običan jezik, to znači da se premalo ulagalo u odbranu.
U ovom kontekstu, zanimljivo je videti kako njih dvojica vide budućnost nemačke vojske:
Oni hoće da Bundesver bude „kičma evropske bezbednosti" i postane „dugoročni i pouzdani kamen temeljac konvencionalne odbrane u Evropi".
Nemačka treba da ispuni svoju vojnu odgovornost kao najmnogoljudnija i ekonomski najjača zemlja usred Evrope.
Tradicionalni saveznici kao što su SAD, Francuska ili Velika Britanija - ne pominju se u novim Smernicama nemačke odbrambene politike.
Krajem leta evropskim partnerima je predstavljen PVO sistem IRIS-T SLM, koji je uspešno korišćen u Ukrajini. Estonija i Letonija su potom u septembru potpisale ugovore o nabavci. Zajedno sa Norveškom grade se podmornice. Nemačka hoće da u budućnosti smanji prepreke za saradnju - istim sistemima oružja među partnerima.
Očekuje se da će do do kraja ove godine kroz Bundestag proći 50 projekata nabavki oružja. Tada bi dve trećine specijalnog fonda Bundesvera od 100 milijardi evra verovatno bile ugovorno vezane. Novac finansiran kreditom mogao bi biti u potpunosti da bude potrošen najkasnije do 2027/2028.
A šta onda? Ovo pitanje je daleko od odgovora, jer normalni budžet za odbranu u srednjoročnom finansijskom planiranju još nije povećan. A kada se specijalni fond potroši, u budžetu za odbranu i dalje ostaje godišnji jaz od oko 25 milijardi evra.
Ipak, kancelar je nemačkim generalima obećao da će to definitivno biti rešeno tako da Bundesver dobije sredstva koja su mu potrebna - i kada se potroši specijalni fond.
Prema novim smernicama odbrambene politike, Bundesveru je potrebna „promena mentaliteta" da bi postao „sposoban za rat". Nemačka vojska je još uvek daleko od svog cilja da bude „spremna za akciju i borbu u bilo kom trenutku".
Šolc i Pistorijus takođe žele promenu mentaliteta u društvu - jer postoje „znatne sumnje u otpornost" Nemačke.
Kao primer, jedan visoki oficir saniteta navodi proračune NATO-a prema kojima bi u slučaju rata - 200 do 300 teško ranjenih vojnika svakodnevno moralo da se prebaci sa istočnog krila (NATO) u Nemačku i operiše. Bundesver nema dovoljno kapaciteta, a za to nisu spremne ni civilne bolnice.
Implementacija često citirane „prekretnice" ne odnosi se samo na Bundesver, njegovo osoblje i njegovu opremu: nemačko društvo takođe treba da postane otpornije, na primer kada se radi o sajber napadima i kampanjama dezinformacija.
JEZIVE PRETNJE IZRAELA LIBANU: Mogli bi da prođete kao Gaza, tvrdi izraelski ministar odbrane
Izvor: Politika.rs
