Politički pritisci na Srbiju od strane Evropske unije su se od početka ukrajinske krize povećali i pitanje je kako će buduća Vlada Srbije reagovati kada su u pitanju sankcije Rusiji.
'’Pošto je vlast u Rumuniji krenula u proces nacionalizacije imovine Gazproma, institucije iz Brisela očekuju da i Srbija krene primerom Rumunije.
NIS godišnje puni 15% budžeta Srbije, čime se ona izdvaja kao kompanija koja najviše daje u budžet naše države, a takođe je i kompanija koja izdvaja ogromna sredstva za humanitarne akcije i kulturne projekte, kao što je završetak hrama Svetog Save'’, kaže Kostić.
Sagledavajući ove činjenice Dveri predlažu da država prvenstveno sagleda poslovanje Fijata i drugih stranih kompanija gubitaša. Na primer, Fijat iz budžeta Srbije već dugi niz godina dobija, u proseku, oko 30 miliona evra, a prihodi u budžet Srbije su minimalni i iznose 0,01 % budžeta. Takođe, ne treba zaboraviti ni druge kompanije kao što je Henkel koja je pre dve godine iz budžeta Srbije dobila 150.000 evra po radnom mestu, kažu u pokretu Dveri.
'’Zato se Srpski pokret Dveri zalaže da se najveći deo investicija usmeri ka domaćim preduzetnicima, jer oni najviše pune budžet Srbije i to treba da bude glavna ekonomska politika svake buduće vlade.
Poslanici Dveri u novom sazivu Skupštine Srbije će se oštro protiviti bilo kakvom pokušaju uvođenja sankcija Rusiji, jer samim tim ugrožavamo našu energetsku bezbednost i suverenitet, pogotovo kada je u pitanju naša okupirana južna pokrajina Kosovo i Metohija'’, zaključio je Kostić.
Izvor: Pravda
