Najnovije

UZROCI SADAŠNJEG KRVOPROLIĆA: Jozafat Kuncevič i Andrej Šepticki papini začetnici ukronacizma

Foto: Jutjub

Papa Franjo kao mirotvorac

Evo vesti: “Papa Franja ponovo je pozvao danas da se prekine „masakr“ u Ukrajini ističući da napad na civile nema opravdanje. Ukrajinski grad Mariupolj, strateška luka na jugu Ukrajine, „postao je grad mučenik u groznom ratu koji razara Ukrajinu“, rekao je rimokatolički poglavar u nedeljnoj molitvi. „Neprihvatljiva oružana agresija mora jednostavno prestati, pre nego što pretvori gradove u groblja“, poručio je papa Franja. Pozivajući na pregovore i efikasno uspostavljanje humanitarnih koridora, papa je poručio: „U ime Boga, molim vas da zaustavite ovaj masakr!“ Papa Franja je juče i na Tviteru apelovao da se prekine rat u Ukrajini, naglašavajući da treba prvo misliti na decu.“(1) 

Piše: Vladimir Dimitrijević

I još: “U ime Boga, molim vas, zaustavite ovaj masakr. Bog je Bog samo mira, a ne rata, a oni koji podržavaju nasilje skrnave njegovo ime", rekao je papa. Govorio je da je protiv "barbarskog ubijanja djece" u Ukrajini.“(2)

Papa Franjo, naravno, od 2014. do 2022, nije rekao ni reč o stradanju civila na Donbasu, kada su ukronacisti ubijali nevine građane ( preko 14 hiljada njih! ) i bacali, iz aviona, poruku ruskojezičkom stanovništvu ove oblasti:“Nama ne trebaju ljudi, treba nam zemlja“. To je značilo – sve ćemo vas pobiti i proterati, a vi gledajte šta ćete. U tome su se ugledali na hrvatske neoustaše, koji su se, kao i ukronacisti, oslanjali na Ameriku i Vatikan kad su, za vreme „Bljeska“ i „Oluje“, proterivali „srbočetnike“, među kojima je bilo toliko žena i dece. 

Ni reč papa Franjo nije rekao o ukronacističkim zločincima protiv Donbasa – ni onda, ni danas. Kao što ni njegov preteča, Ivan Pavao Drugi, nije osudio „Bljesak“ i „Oluju“. 

Slučajno? Naravno da nije! 

Duh ukrajinskog Mengelea

Kakav um može da stoji iza ukronacizma „Desnog sektora“ i „Azova“? Zoran Čvorović o tome kaže:“Kako piše poznati ruski vojni reporter Oleg Blohin, ukrajinski “doktor Mengele”, Genadij Druzenko, koji je svojim lekarima naredio da kastriraju zarobljene Ruse, jer “nisu ljudi, već bubšvabe”, završio je Teološki fakultet pri nekanonskoj UPC Kijevskog patrijarhata, a radio je i u sekretarijatu bivšeg “patrijarha” Vladimira Romanjuka, koga je nasledio Filaret Denisenko.

Ovom podatku Blohin dodaje kako je nedavno poglavar nekanonske PCU koju je osnovala Carigradska patrijaršija, Epifanij Dumenko, izjavio da “ubijanje Rusa nije greh”, dok je “mitropolit” PCU Mihail Zinkevič objasnio kako za ubijanje Rusa “ne treba ići na ispovest”.                     

Čvorović dodaje:“Poruka Zinkeviča neodoljivo podseća na reči livanjskog fratra Srećka Perića koji je 1941. godine okupljenim ustašama poručio: “Koljite sve Srbe, a prvo moju sestru, oprostiću vam grehove.” Tako se još jednom potvrđuje ne samo da su ukronacoisti isto što i ustaše, već da je klir nekanonske PCU, formirane od strane religioznih globalista iz Fanara, po duhu vatikanski. Jednom rečju, čovekoboštvo svakog papizma, Zapadnog ili Istočnog, u svojoj otpadiji od Bogočoveka Hrista rađa demonske plodove.“(3)

Što je danas, bilo je i pre osam godina, posle majdanovskog prevrata u Kijevu.

Kapelan ukronacističkog „Desnog sektora“, unijatski sveštenik Nikolaj Zaliznjak, sredinom septembra 2014. „blagoslovio“ je ubijanja, boguhulno izvrnuvši pritom Spasiteljeve reči: „Za svakog našeg treba ubiti deset njihovih. Oni su ovde došli, jer im je potrebna naša zemlja i žele da im je damo. Mi ćemo to učiniti, ali na drugi način: nećemo njima dati našu zemlju, već ćemo njih dati našoj zemlji!/…/LJubite neprijatelje svoje. Da! Ali posebnu ljubav prema našim neprijateljima pokazivala je, pokazuje i pokazivaće naša sveta ukrajinska zemlja! Ona s ljubavlju prima sve horde, svakog agresora i neprijatelja, koji je stupivši na našu zemlju u nju došao s namerom da je oskrnavi“.                                            

Kako je, istorijski gledano, postao moguć ovakav ustaški govor na Ukrajini?

Kuncevič, oskrnitelj grobova    

Kada se vidi ukronacizam, koji se krvavo bori protiv Rusije,  ovako besan i besraman, ne sme se zaboraviti šta su njegovi koreni.  A oni su zasnovani na papističkoj mržnji prema pravoslavnima. Zato je opet čas da se podsetimo istorije.                                                Krajem 16. veka, šest vladika – odstupnika od pravoslavne vere, vođenih Mihailom Ragozom, počeli su da vode klerikalni pokret za prelazak na uniju. Čim je unija proglašena 1596. godine, u Brest - Litovsku, počeli su progoni pravovernih. U to doba, vlasti Poljske, koje su držale značajne oblasti sadašnje Ukraine i Belorusije, pravoslavno hrišćanstvo su stavile van zakona.                  

Unijati su bili bezumnici spremni na sve. NJihov biskup Jozafat Kuncevič tipičan je primer: recimo, naređivao je da se iskopaju leševi po pravoslavnom obredu sahranjenih ljudi, i da se bace psima. U Mogiljevu i Orši vršio je nasilje nad „nesjedinjenima“, spaljujući im i zatvarajući hramove. Toliko je revnovao u svom dželatskom „hrišćanstvu“ da ga je predstavnik poljskog kralja, Lav Sapjega, opominjao i podsećao da bi običan narod pre želeo da bude u turskom ropstvu nego da trpi  progone kakvi su Kuncevičevi:“Umesto radosti, Vaš pritvorni unijatizam doneo je samo žalost, nemir i sukob. Radije ćemo biti bez njega“.                                                 

A 12. novembra 1623. Jozafat je, sa naoružanom pratnjom, stigao u Vitebsk da razori mesta gde su se pravoslavni tajno molili Bogu. NJegov đakon nasrnuo je na sveštenika koji je služio službu. Narod je ustao u odbranu svetinje, kamenovao izdajnika Kunceviča i bacio njegov leš u reku. 

Papa Pije Deveti ga je kanonizovao 29. juna 1867, papa Pije Jedanaesti ga je, u enciklici „Ecclesiam Dei“, objavljenoj 1923, nazvao „pravednikom i sveštenomučenikom“, čiji primer treba da slede svi hrišćani. Za vreme „ekumenskog“ pape Pavla Šestog, Kuncevičeve antimošti prenete su u Rim, i smeštene pored moštiju Svetih Jovana Zlatousta i Grigorija Bogoslova. Ivan Pavao Drugi je rekao da je „ova plemenita ličnost prolila krv da bi zauvek učvrstila veliko delo unije“. 

Sveti Justin Ćelijski je o Kunceviču pisao u časopisu „Hrišćanski život“, četiri godine posle Prvog svetskog rata:“Mi u njemu vidimo zalog nemira i žig nejedinstva, jer je on bio najsilniji i najnasilniji progonitelj pravoslavlja, jer je on u svom fanatičkom jezuitizmu čak iz grobova vadio mrtva telesa pravoslavnih i predavao ih poruzi. Žive je terao u grobove, a mrtve vadio iz grobova.“

Dakle, ukronacistički ustašluk je, kao i hrvatski ustašluk, iz Vatikana. 

Uvek na strani rusofobije

Kada je polovinom 19. veka izbio Krimski rat  Zapada i Turske protiv Rusije, papa je bio na strani Turaka. Nadbiskup pariski, kardinal Sibor, govorio je da je borba protiv pravoslavnih „bogougodna“ jer je reč o „Fotijevoj jeresi“. Vatikan je s radošću govorio o uspesima Turske i proricao propast Rusije. 

Papa Pije Deseti rekao je da je Rusija „najveći neprijatelj Crkve“; radosno je pozdravio pad carske vlasti i dolazak na vlast boljševika. Da bi preverili Ruse, papisti su smislili tzv. „istočni obred“: njihovi svećenici i fratri puštali su brade i nosili pravoslavne mantije i odežde, s ciljem da obrlate naivne. Ruske izbeglice su dobijale i pomoć, s ciljem da se odvoje od svoje Crkve. Belgijski samostan Ševetonj postao je središte papinog „istočnog obreda“.     

Vatikanski izaslanik, biskup Mišel d` Erbinji, tri puta je  putovao u Sovjetski Savez, s papinim blagoslovom, da bi pregovarao s boljševicima koji su gonili Rusku Crkvu. Cilj je bio da se rimokatolicima Rusija preda kao misionarska teritorija, a da zauzvrat Vatikan podrži Lenjinove naslednike. Egzarh ruskih rimokatolika, Leonid Fjodorov, godine 1923. govorio je: „Od vremena u kome sam se predao Rimokatoličkoj crkvi, san mi je bio da svoju otadžbinu vidim u njoj“. On je izražavao punu lojalnost boljševicima, i nudio im svoju saradnju. U arhivima francuskog Ministarstva spoljnih poslova nalaze se tajni telegrami broj 266 i 284 iz 1925. iz kojih se vidi da je sovjetski ambasador Krestinski kardinalu Pačeliju ( budućem papi Piju Dvanaestom ) rekao da vlast u SSSR-u nema ništa protiv postavljanja biskupa i otvaranja rimokatoličih sjemeništa. Bilo je to doba najgoreg progona Pravoslavne Crkve! Tek kad je Staljin odbio da šuruje s Vatikanom, boljševici su proglašeni za neprijatelje, i počeo je oslonac na Hitlera, kao vođu križarskog rata protiv Sovjetskog Saveza. 

Zar je nekome čudno da je Vatikan uvek bio na strani ukrajinske rusofobije? 

”Miroljubivi” papa

Godine 2014, krajem januara, papa Franjo je pustio, sa jednom devojčicom i jednim dečakom, dva goluba mira za Ukrajinu, koja je bila u „evromajdanovskoj“ fazi svoje današnje tragedije. Golubove napadoše jedna vrana i jedan galeb, i raščerupaše ih – te fotografije preneo je čitav svet. Bilo je to  znamenje.    

A poruka je, kako nam se čini, jasna, i i sasvim u skladu s otačkom poukom da je blagoslov jeretika prokletstvo. Kako papa Franjo može da se moli za mir na Ukrajini kad su njegovi prethodnici glavni krivci i za dašnje stanje u Maloj Rusiji? Unijatski ideolozi u Zapadnoj Ukrajini su ono što su ustaše bile kod nas – jer, kao što i vrapci na grani znaju, najokorelije ustaše su potomci pokatoličenih Srba, koji su ubijali svoju braću po krvi da bi sebi dokazali kako  njihovi stari nisu izdajnici i konvertiti, nego borci za pravu veru, koju oličava „namesnik Kristov“ u Rimu.

Tako su i ukrajinski unijati stalno ratovali protiv jedinstva Male, Bele i Velike Rusije, a za vreme Drugog svetskog rata direktno pomagali Adolfu Hitleru i njegovim zločincima, naročito njihov kardinal Andrej Šepticki. Ideje Šeptickog žive  ne samo među ukronacistima, nego i među beloruskim autošovinistima, koji svim srcem mrze Rusiju i koji su u Minsku pokušali još jednu „obojenu revoluciju“.(4)

Papa Ivan Pavao Drugi i duh Šeptickog 

Papa „mirotvorac“, Ivan Pavao Drugi, svojevremeno je posetio Ukrajinu da pokaže pravo lice Vatikana, o čemu je mitropolit Ukrajinske Crkve Moskovske Patrijaršije, Ipolit  jasno pisao:“Poseta Ivana Pavla Drugog  Ukrajini bila je zamišljena kao DEMONSTRACIJA ISTORIJSKOG TRIJUMFA KATOLICIZMA I ISTORIJSKOG PORAZA PRAVOSLAVLJA, jer je upravo Jugozapadna Rusija oduvek bila štit pravoslavlja protiv borbenog rimokatolicizma. Taj položaj ušao je u temelj njene samoidentifikacije, postao osovina njene kulture. Papina poseta imala je za cilj da se slomi tradicionalna pravoslavna svest Jugozapadne Rusije - Malorusije. On je planiran kao pobeda galicijsko-ukrajinske ideje, mesijanske ideje zapadnohrišćanskog prozelitizma. NJen ideolog, unijatski mitropolit Andrej Šepticki, tako je ovu ideju formulisao još početkom XX veka: „Ukrajinci su samo oruđe Promisla Božjeg koje je prizvano da Hrišćanski Istok otme iz čeljusti jeresi (to jest Pravoslavlja, ep. Ipolit), i da ga uvede u krilo Apostolskog prestola (to jest, Vatikana, ep. Ipolit) i evropske civilizacije". Veoma tačnu karakteristiku Šeptickog dao je car - mučenik Nikolaj II, koji je, kad se upoznao s njegovom delatnošću, nazvao istog - „zmijom".“(5)

I još o Šeptickom:“Eto, naprimer, tekst pozdravnog pisma Andreja Šeptickog Adolfu Hitleru 23. septembra 1941. godine nakon što su Nemci zauzeli Kijev: “Vaša Ekselencijo! Kao poglavar Ukrajinske grkokatoličke crkve šaljem Vašoj ekselenciji moje srdačne čestitke povodom osvajanja prestonice Ukrajine, zlatoglavog grada na Dnjepru - Kijeva. Vidim u vama nepobedivog vojskovođu neuporedive i slavne nemačke armije. Posao uništavanja i iskorenjavanja boljševizma koju ste vi sebi kao firer veličanstvenog nemačkog rajha postavili za cilj u ovom pohodu, garantuje vašoj ekselenciji zahvalnost celog hrišćanskog sveta. Ukrajinska grkokatolička crkva zna o istinskom značaju snažnog pokreta nemačkog naroda pod vašim rukovodstvom. Moliću Boga o blagoslovu pobede koja je ključ dugoročnog mira za vašu ekselenciju, nemačku armiju i nemačku naciju. Sa posebnim poštovanjem, Andrej, grof Šepticki, mitropolit”. Januara 1942. Andrej Šepticki je predlagao Adolfu Hitleru saradnju i pisao:“Uveravamo Vas, Vaša ekselencijo, da rukovodeći krugovi u Ukrajini teže ka najtešnjoj saradnji sa Nemačkom, da ujedinjenim snagama nemačkog i ukrajinskog naroda... ostvarimo novi poredak u Ukrajini i celoj Istočnoj Evropi”.(6)

I tako dalje, i tome slično. 

U duhu Vatikana, koji je rodio i Stepinca, Hrvatima blaženoga. 

I ovaj će im biti svetac

Poznati naš crkveni delatnik, protođakon Radomir Rakić,  preveo je, pre sedam godina, jednu, da tako kažemo „ekumensku“, vest, koje se valja setiti:“Vatikan, 17.7.2015. – Austrijska katolička novinska agencija Katpres izveštava da se približava dan kad će se obaviti čin proglašenja blaženim nekadašnjeg grko-katoličkog (unijatskog) mitroplita lavovskog, „Velikog episkopa“ Andreja Aleksandra Šeptickog (1865-1944), koji je spasavao Jevreje od  holokausta i istrovremeno pozdravio angažovanje ukrajinske SS-divizije!!! Kako javlja vatikanska Kongregacija za kanonizaciju, u delu Šeptickog zapaža se visoki stepen vrline herojstva. Štaviše, papa je  autorizovao, potpisao ukaz o kanonizaciji blaženim, a što je korak ka proglašenju svetim. S obzirom na produženu ukrajinsku krizu, posmatrači ocenjuju ovaj korak kao znak zainteresovanosti Vatikana za ukrajinski narod.

Šepticki je od 1901 do 1944. g. bio Arhiepiskop Lavova i Mitropolit Grko-katoličke Crkve u Ukrajini. Prema podacima judejskog "Shoah Resource Center", zalagao se bezuspešno kod Hajnriha Himlera, nadležnog za SS-trupe, da se ukrajinska policija ne angažuje pri progonu Jevreja. Uz to je smestio na bezbedno nekoliko desetina Jevreja u svojoj rezidenciji i u manastirima. Istovremeno je ovaj Mitropolit kao vatreni nacionalista odobravao angažovanje ukrajinske SS-divizije za borbu protiv Sovjetskog Saveza!!! -navodi katolička novinska agencija Katpres (naše podvlačenje).
Da bi se obavio i sam čin proglašenja blaženim, neophodno je naći neku ličnost koja će potvrditi da se molila ovom pokojniku i da se njene molitve uslišene. Priznanjem vrline herojstva Vatikan konstatuje da je ličnost u pitanju negovala hrišćanske vrline veru, nadu i ljubav u svojem vremenu na uzoriti način.

Naš komentar: Vatikanska kongregacija će lako pronaći nekog ko će pred TV kamerama ispovediti da je izlečen molitvama Šeptickog, jer takve je našla i kad je proglasila Stepinca blaženim (uglavnom su to bake!!!), ali kako objasniti njegovo zalaganje, njega kao Mitropolita (!!!), za angažovanje SS-divizije u službi Hitlerove fašističke  armije za borbu protiv Sovjetskog Saveza!!!“(6)

Zar je čudno što su unijatski biskupi i župnici, duhovni potomci Šeptickog, bili glavni vođi „Evromajdana“, zbog koga se i danas lije krv na Ukrajini? Ko ne veruje, neka čita tekst iz doba „majdanske revolucije“. (7)

Čak i mnogi Ukrajinci, i nekad i danas, koji formalno nisu pripadali unijatima, formirali su se pod njihovim uplivom u mržnji prema „Moskaljima“; dakako, sličnog su stava kao srbofobni montenegrini u Crnoj Gori.     

Umesto zaključka        

Da nije bilo pape i njegovog „prodora na Istok“, ukronacističke mržnje ne bi bilo, naravno. I, posle svega, kakve golubove mira je puštao papa Franjo, koji slavi krvoločnog Jozafata Kunceviča kao sveca i koji smatra Šeptickog herojem nečega?                                    Fotografije raščerupanih golubova su jasna poruka pravoslavnima – ne verujete papinim molitvama za mir. On je jeresijarh koji u srcu nosi, po službenoj dužnosti, demona razdora i nesloge, i svaki njegov „blagoslov“ jeste prokletstvo! To se vidi i danas, kad ukronacisti, uoblični duhom unijatskim, kao u doba Hitlera, opet s neskrivenom mržnjom ratuju protiv svega ruskog u sebi i oko sebe. 

Oni, pak, pravoslavci, sa mantijom ili bez mantije, sa panagijom ili bez panagije, koji veruju papi Franji, slepom od vekovnih vatikanskih zabluda i nepočinstava, jesu duhovni slepci. A, kako reče Gospod naš Isus Hristos, ako slepac slepca vodi, oba će u jamu pasti.

www.danas.rs/svet/papa-franja-prekinuti-masakr-u-ukrajini/
www.slobodnaevropa.org/a/papa-franjo-ukrajina-apel/31750801.html
pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%87%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%86%D1%83-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE-%D0%B4%D1%83%D1%85%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81/
princip.info/2020/08/21/simboli-beloruske-opozicije-i-veza-sa-beloruskim-kolaboracionizmom-iz-drugog-svetskog-rata/
www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Nema_Krsta_bez_tri_prsta/iskusenja_Ukrajinskog_Pravoslavlja.htm
www.spc.rs/sr/chudan_poduhvat_vatikana_namera_da_proglasi_blazhenim_unijatskog_mitropolita
stanjestvari.com/2014/05/27/%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%98-%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD/

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA