Piše: Vladimir Dimitrijević
Rat Zapada protiv Rusije tiče se svih Srba, gde god da su. I nije isključeno da će NATO Imperija Srbe sa Balkana uvesti u pravu okupaciju, i angažovati sve svoje izmećare srpskog porekla da progone inakomisleće. Spiskovi postoje, i ažuriraju se.(1) Vrtloženje istorije je ozbiljna pojava, a vihori nose ne samo karijere, nego i živote. Dolazi vreme kada će, kako reče Aleksandar Baljak, glave prosto leteti koliko je misao slobodna.
Ovo, međutim, nije tekst o budućnosti koja nas, u ratu Zapada protiv Rusije, čeka kao „male Ruse“.
Ovo je, na početku Velikog posta, krajnje lično obraćanje. Iako ne mogu da se poredim ni sa jednim od Srba koji su stradali u Drugom svetskom ratu i kasnije, ipak, s obzirom da se trudim da budem na svetosavskom putu, svestan sam da i sam mogu uleteti u neki od vihora na našem tlu, razrovanom srbofobijom. Pred čitaocima je, dakle, molba. Molba onima koje poznajem, koji su mi prijatelji, saradnici, saputnici, ali i onima koje nikad nisam sreo, a koji prate moj književni i publicistički rad, prisustvuju mojim predavanjima, gledaju emisije na ju tjub kanalima, itd. To je molba i onima koji mi pišu, žele da pročitam neki njihov rukopis, da im se pridružim u nekoj akciji, itd. Ona se sastoji od jednog velikog OPROSTITE.
Još pre neku godinu, pisao sam ono što je osnova moje molbe za oproštaj.
To ponavljam, sada i ovde.
Pre svega, upućujem je svima onima koje sam, u borbi za naše narodne ideale, na neki način ožalostio ili, ne daj Bože, uvredio, da mi oproste. U polemikama sam i zadavao i dobijao udarce, ali mi je jedini cilj ( svesni cilj, da se razumemo; podsvesno, uvek se postavlja pitanje mutnih motivacija, koje ne vidimo, a koje nam mogu natrunuti čiste namere ) bio da dođemo do Istine i služimo Istini, koja je za mene Bogočovek i Spasitelj. Druga moja molba upućena je mnogima kojima sam obećao da ću za njih i za njihovu borbu nešto učiniti, ali, ne shvatajući koliko su olaka obećanja greh, nisam to ispunio – što zbog mnoštva obaveza, što zbog nemoći, što zbog nemara. „Oprostite, a ne kunite“, rekao bi srednjovekovni dijak. Treća molba je braći u Hristu da i mene pomenu u molitvi, da ostanem na putu ka Očevom Domu, a svim ljudima dobre volje da pokušaju da razumeju moje ograničenosti, ili, ako to lepše zvuči, moj perspektivizam. Molio bih da se ima u vidu ono što je Hoze Ortega i Gaset objasnio u svom tekstu "Doktrina tačke gledišta":"Ono što za jednog zauzima prvo mesto za drugog se nalazi na poslednjem mestu i prikazuje se mračno i nejasno. /.../ Kosmička stvarnost je takva da može biti viđena samo iz jedne određene perspektive. Perspektiva je jedan od sastavnih delova stvarnosti. Daleko od toga da predstavlja njeno izobličenje, ona je njeno ustrojstvo. Stvarnost koja bi bila jedna te ista iz bilo koje tačke gledišta je besmislena".
Ovaj svoj tekst šaljem na sajtove na kojima sarađujem, i to na početku Velikog posta 2022. godine, sećajući se molitve Gospodnje, u kojoj od Oca nebeskog tražimo da nam oprosti dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim. Sastavio sam ga u Nedelju praštanja, dan pre Čistog ponedeljka.
Kada se molimo da nam se oproste gresi, znamo da nam Bog zapoveda: da se podsećamo zajedničkih dugova ljudske prirode, tj. grehova (sv. Grigorije iz Nisijski); da nikada ne pristupamo molitvi s takvom smelošću, kao da nam je navodno čista savest (sv. Grigorije Nisijski); da svagda, svakodnevno tražimo oproštaj, samim tim ispovedajući svoje grehe (Tertulijan); da opraštamo dužnicima svojim, da bismo dobili oproštaj od Gospoda (Tertulijan); da svagda imamo na umu da je "u našoj vlasti sud, koji će biti izrečen o nama" (sv. Jovan Zlatousti ), tj. da, osuđujući drugoga, čovek samome sebi potpisuje smrtnu presudu na dan Strašnog Suda; da tražimo za sebe onoliko oproštaja, koliko smo ih dali našoj braći koja su sagrešila protiv nas (sv. Jovan Zlatousti); da volimo svoje neprijatelje: opraštajući onome koji je sagrešio protiv tebe, ti pokazuješ svoju ljubav prema njemu (blaž. Avgustin); da podražavamo i sledimo Hrista u NJegovom čovekoljublju, milosti i svepraštanju: "Čineći ono, što je jedino Bogu svojstveno da čini, ti, na neki način, i sam postaješ drugi bog, jer je oprašatanje dugova Božije svojstvo, i to NJegovo prevashodno svojstvo..." (sv. Grigorije Nisijski).
Vladika Nikolaj je rekao: «Prostimo ljudima, da Bog nama prosti – svi smo mi na zemlji privremeni gosti». Kao gost na zemlji, još jednom molim – oprostite.
1. http://www.napredniklub.org/crna-lista-helsinskog-odbora/
Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
