Piše: Alister Kruk ( Alistaire Crooke), Fond strateške kulture
februar 14, 2022
Čini se razumnim očekivati da ćemo imati krizu u njenim različitim oblicima barem naredne dve godine , piše Alister Kruk.
Makron u izuzetno iskrenom intervjuu sa francuskim žurnalom je stavio prst na glavne strukturalne probleme sa kojima se suočava EU. Osuo je verbalnu paljbu zbog činjenice da su Savet Evrope (EU Council) i ostale EU države bile stavile veto na raniji francusko-nemački predlog za samit između Rusije i EU. Posledice ovog propusta, rekao je oštro, su bile : "Drugi " su pričali sa Rusijom u ime EU. Nije teško dokučiti da on implicira da su interesi SAD ( bilo direktno ili preko NATO trbuhozboraca) ti koji su glasnogovornici. A glas te Evrope se više ne čuje.
To nije prosto samo slučaj ranjenog amour proprie ( prim.prev. sebeljublje od francuskog izuzetno jupiterijanski ambicioznog lidera. Pre je u pitanju to da su se lideri zapadne Evrope ( tj Karolinška Osovina) sa zakašnjenjem probudili pred shvatanjem da su svi ti 'marifetluci ispod žita' oko neumitne ruske invazije Ukrajine vezana za to da se nateraju u tor evropske države nazad u blokovsku ( NATO) disciplinu. Makron , da mu čovek skine kapu, je pokazao prema njegovim komentarima na moskovskoj pres konferenciji da je razumeo da tajac u ovom odsudnom trenutku može da definiše Evropu u toku narednih decenija - ostavljajući je uskraćenom za autonomijy ( a kamoli nekog modikuma suvereniteta) koji Makron tako žarko želi za Evropu.
Priča o Makronovoj pres konferenciji nakon njegovog dugog tête-à-tête sa Putinom predstavlja 'vešto uvijanje čoveka od gume' francuskog predsednika nesposobnog da eksplicitno odbaci dominantan anglo-američki narativ o Ukrajini, dok je govorio - u jedva šifrovanom jeziku - da je sa Rusijom kao jedan vezano za sve njene pritužbe oko neuspele evropske bezbednosne arhitekture , i pravih rizika njene toksičnosti po Rusiju, što bi moglo da dovede do rata u Evropi.
Makron je eksplicitno rekao da su novi dogovori oko bezbednosti u Evropi apsolutno neophodni. (Uprkos njegovoj brizi da se SAD ne stavi 'prst u oko', jasno je signalizirao na novi dogovor koji bi bio ne- NATO). On je takođe glatko protivrečio vašingtonskom narativu ,rekavši da veruje da Rusija nema nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu. Dodajući da vezano za NATO ekspanziju, greške su načinjene.
Ukratko, Makron je izašao sa potpuno drugačijim stavom od Bajdenovog narativa neumitnog rata. On jasno rizikuje izliv besa sa anglo - američke strane i nešto besa evropskog za bezrezervno prihvatanje Putinovog stava da ne 'uzmiče ni milimetar' od potpunog poštovanja Minskog sporazuma od strane Kijeva, i potpunu nagodbu za Donbas, kao sopstvenu. Predsednik Makron je posle putovao u Kijev da izdejstvuje prekid vatre na 'liniji dodira' Dalo se predvideti, angloamerička štampa sada vazdiže Minsk 2, kao pištolj koji se upire u čelo Kijevu - precizno napunjeno mecima da u paramparčad rasturi državu i 'kao okidačem' izazove građanski rat.
Makron, iz njegovih komentara , naizgled razume da Ukrajinska kriza - mada predstavlja ozbiljne ratne rizike unutar Evrope - paradoksalno ne laže u srži karolinških strahova.
Primetno je da Kina eksplicitno govori isto. Autoritativne novine Global Tajmz u editorijalu upozoravaju da SAD izazivaju konflikt u Ukrajini da bi pooštrile disciplinu u bloku - da kao u tor natera evropske države nazad u leglo koje predvode SAD. Nema sumnje, Kina povezuje da Ukrajina pruža savršen oslonac da kao čobanin čuva Evropu ka američkoj sledećoj fazi da zahteva ujedinjeni front sa SAD za kasniji zadatak da Kinu zabarakadira unutra , iza njenih granica.
U igri su , stoga , ključne odluke koje će definisati Evropu u budućnosti
S jedne strane , ( kako je Pepe Eskobar primetio pre neke dve godine), ' cilj ruske i kineske politike je da regrutuju Nemačku u trostruki savez zaključavši evroazijsku kopnenu masu u Makinderovom maniru ( Halford Mackinder - britanski politički geograf prim.prev.) u najveći geopolitički savez u istoriji - prebacujući svetsku moć u korist ove tri velike sile , a protiv anglosaksonske pomorske moći."
I s druge strane , NATO je bio začet, od samog početka, kao sredstvo angloameričke kontrole nad Evropom i još preciznije da ' drži Nemačku 'pod svojom šapom' a Rusiju 'van ' ( u tom starom aksiomu zapadnjačkih stratega). Lord Hejstingz ( Lord Hastings) ( Lionel Ismay), prvi generalni sekretar NATO , je rekao da je NATO stvoren da drži SSSR van , Amerikance unutra, a Nemačku dole".
Ovaj mentalni sklop i dalje istrajava, ali je poprimila ta formula danas veći značaj, i novi preokret : Da drži Nemačku dole a cene nekonkurentne prema američkoj robi ; da drži Rusiju van od toga da bude evropski izvor jeftine energije :, i da drži Kinu ogradom van od EU - SAD trgovine. Cilj je da suzbije Evropu čvrsto unutar američke usko definisane ekonomske orbite i primora da se odrekne pogodnosti kineske i ruske tehnologije, finansija i trgovine - stoga pomažući u postizanju cilja zabarikadiranja Kine unutar njenih granica.
Većma nezapažen je geopolitički značaj : da Kina, po prvi put direktno interveniše ( zauzimajući vrlo jasan i moćan stav) po stvari koje je od centralnog značaja po evropska pitanja. Dugoročno, to sugeriše da će Kina zauzimati više politički orijentisani pristup po svoje odnose sa evropskim državama.
U ovom kontekstu, na pres konferenciji Bajdena i Olafa Šolca ( Olaf Scholz prim.prev.) u Vašingtonu ove nedelje - osvetljenog u svetlucavim neonskim svetlima, da svi mogu da vide - Bajden je bukvalno izmaltretirao Nemačku da se obaveže da prekine Severni tok 2 ( Nord Stream 2 ) bude li Rusija izvela invaziju nad Ukrajinom), odražavajući cilj Vašingtona da drži Nemačku na povodcu 'discipline' bloka ( a bloc - NATO savez prim.prev.) . On je efektivno rekao da ako bi Šolc bacio plan u kantu za đubre , onda bi on , Bajden, uradio to ' Mogu ja to ' , podvukao je on.
Pa ipak , trenutak kada daje taj poduhvat, i ono malo parče suvereniteta Nemačke nestaje - Šolc je predaje Vašingtonu. Štaviše, Makronova aspiracija ka nekoj široj euroautonomiji nestaje takođe, jer bez usklađivanja politika Francuske i Nemačke, patvoreni suverenitet nestaje. Štaviše, ukoliko se Severni tok 'baci u đubre', energetska sigurnost EU biće prikovana zauvek za skupu SAD LNG ovisnost ( sa verovatnoćom da nastanu krize cena gasa kod kuće, takođe)
Nije jasno ( a to je i verovatan izvor anksioznosti po Makrona), da li odbijanje Nemačke da da Bajdenu njegov željeni Severni tok ultimatum predstavlja bilo kakvu smislenu rezervu euro - suvereniteta uopšte. Šta bi se desilo ukoliko bi Vašington podstrekivao ludake u ukrajinskoj miliciji na neko ludilo , ili u ' napad po principu ' uhvatite lopova' ( prim. prev. a false flag) ' koji izazove opšte rasulo?
Da li bi Šolc bio sposoban da održi svoju liniju Severnog toka u proisteklom opštem ludilu, koju bi sile anglo-osovina udarale bičem? Ono malo prostora koji je Makron pokušavao da oslobodi da bi rešio ukrajinsku krizu, bi se istopila istog trenutka.
Sve to naglašava na kakvoj uskoj žici Makron pokušava da hoda : Bude li Šulc popustio pred Severnim tokom , Makronove aspiracije da preoblikuju evropsku bezbednosnu arhitekturu bi neizbežno bile percipirane u Moskvi kao isprazne - iako su vredne poštovanja- zbog pomanjkanja bilo kakve realne evropske preduzimljivosti.
A u Ukrajini naročito , Makronov manevarski prostor da spreči rat u Evropi bi bio redukovan, jer jedino Makron ( podržan od EU) , kada dejstvuje u korak sa Putinom, bi bio šansa da se primora Kijev da implementira Minsk II.
Spisak Makronovih izaziva se ne završavaju ovde : Francuska ima EU rotirajuće predsedništvo , ali EU inostrana politika zahteva jednoglasnost među zemljama članicama. Može li on to da dobije? Da li će Bajdenov tim da se toliko razbesni na Francusku što izigrava 'ovna predvodnika' , da će Vašington da odluči da Makronu 'stane na rep'?
Bajdenu je potrebno neko dostignuće za njegovu inostranu politiku da bi dobio kakav takav rejting za dvogodišnje izbore ( the midterms - prim.prev). A 63 % Amerikanaca kaže da bi podržavali masivne sankcije nametnute Rusiji , bude li Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu. Za Bajdena se zna da veruje u izreku da je na kraju sva politika - uključujući i inostranu politiku - podložna domaćim izbornim potrebama. Teško sankcionišući Rusiju - sa Evropom koja dejstvuje u istom koraku - je samo korak koji bi se verovatno video u Beloj Kući kako "udara svom rejtingu preko potrebnu čvrgu" A nije bez presedana : Setite se Bil Klintona, pod pritiskom usled razotkrivanja slučaja Levinski ', on je pokrenuo rat na Balkanu da bi omeo pažnju sa svog sopstvenog zlog usuda.
Nije ni čudo, Predsednik Putin je oprezan. Da li Makron , koji kaže da se konsultovao sa mnogima, priča u ime EU? I što je najvažnije , koji je stav Vašingtona oko ovoga?
Najznačajnija tačka koju treba razumeti iz epizode Putin - Makron je da je od ideje postala laž da se Moskva nekako nada da otvori pregovore sa Zapadom oko sekundarnih problema, kao moguća putanja do ruskih egzistencijalnih briga. Rusija je otvorena za pregovore, ali samo uz poštovanje Putinove tri crvene linije: Da ne bude NATO ( uključujući i skriveni NATO) u Ukrajini; bez udarnih raketa na ruskoj granici; i povratak NATO na linije iz 1997g. Putin nije uzmakao ni pedalj oko drugo pomenutog ; nije uzmakao ni pedalj ni oko 'Minska' kao jedino rešenje u Ukrajini. Putin nije uopšte odavao utisak čoveka koji voli pregovore samo zarad pregovora.
Štos je u tome da nema lakih rešenja. Čak iako je konflikt zamrznut ili pauziran kratkoročno, zamrzavanje se neće održati dugoročno, jer Zapad odbija da primi k znanju da Putin misli to što kaže. To će se verovatno samo promeniti kada obe strane iskuse agoniju. Zapad, za sada, sedi veselo u uverenju da ima jaču eskalatornu moć u primeni bola. Videćemo koliko će se to pokaže kao tačno .
Izgleda razumno očekivati da će kriza biti s nama - u njenim raznoraznim vidovima - barem još dve godine. Ove političke inicijative označavaju početak otegnute, visokorizične, faze ruskog napora da promeni evropsku bezbednosnu arhitekturu u novu formu koju Zapad trenutno odbija. Ruski cilj će biti da se održe pritisci pa čak i zakasnelost, rata sveprisutnog, da bi se zlostavljali zapadni lideri kojima je rat mrzak da bi se napravila ta neophodna smena.
NB
Pogledi pojedinih autora saradnika ne predstavljaju nužno poglede Strategic Culture Foundation
Izvor:Strategic Culture Foundation / prevod i adaptacija angloworld translations
anglo.world.translations@gmail.com
