Takav rasplet nagovestio je i predsednik Amerike DŽo Bajden, koji je juče odlučio da zabrani uvoz ruske nafte, pooštravajući udar na rusku ekonomiju zbog njene invazije na Ukrajinu, prenele su agencije. Ovaj potez je usledio nakon molbi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog američkim i zapadnim zvaničnicima da prekinu uvoz, što je bio, kako se navodi, očigledan propust masovnih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji.
Prethodnih dana "crno zlato" koštalo je oko 130 dolara, a prema ICE berzi u Londonu, hiljadu kubika gasa premašilo je nivo od 3.200 dolara - čak 13 puta više od trenutne cene u Srbiji. Tokom trgovanja u ponedeljak, cena gasa u Evropi skočila je 79 procenata i prvi put u istoriji dostigla skoro 3.900 dolara za 1.000 kubnih metara.
Nema sumnje da će energenti u narednom periodu poskupeti i kod nas, ali je trenutno na snazi Uredba Vlade kojom je ogranična maksimalna cena benzina 95 na 171 dinar i dizela na 179 dinara. Tako će biti barem do 14. marta, a spekuliše se da će se ova mera kao pomoć građanima nastaviti i do juna.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da u Srbiji ima dovoljno energenata i da neće biti povećana cena struje, toplotne energije i gasa, kao i da će ostati određena ograničenja cene naftnih derivata, ali da će biti napravljen bolji balans između veleprodajne i maloprodajne cene. Zasada mnoge pumpe nemaju račun da nabavljaju gorivo, jer je, kako kažu, nabavna cena već skuplja od prodajne.
U međuvremenu, na svetskoj sceni događa se takva raspodela "karata" koja bi mogla da izazove ozbiljnu energetsku krizu u Evropi. Rusija je zapretila obustavom isporuke prirodnog gasa preko Ruskog toka. Prema rečima prof. Nikole Rajakovića, predsednika Saveza energetičara, pod pritiskom SAD poslednjih dana intenzivno se govori o ovom prekidu dotoka, što bi imalo katastrofalne posledice - pre svega po Evropu, koja nema brzu alternativu ruskom gasu i nafti.
- Veza između Evropske unije i Ruske Federacije, oličena u liniji Berlin-Moskva, predstavlja stratešku i prirodnu vezu zasnovanu na međusobnim interesima - kaže prof. Rajaković. - Razvijenoj i naprednoj nemačkoj privredi neophodan je ruski gas, a Rusiji da ga isporuči. Prekid bi doveo do ozbiljnog presecanja tehničko-tehnološke veze između Evrope i Rusije i do ekonomskih poremećaja nepredvidivih razmera. Ako do toga ipak i dođe, mnogo će lošije proći Evropa. Osim Kine, potencijalni kupci ruskog gasa su i Indija, Pakistan i ostatak ogromnog istočnog tržišta.
Rajaković ne isključuje i crni scenario o skoku cena energenata pod oblake, jer, kako navodi, dok ekonomski faktori na realne mogu da utiču oko 20 odsto, trenutni politički mogu da ih preokrenu i za 300 procenata.
- Evropa je u velikoj meri zavisna od Rusije, pa bi i Srbija trebalo sve više da razmatra i druge opcije - kaže prof. Rajaković. - Dekarbonizovana energetika, izbacivanje upotrebe fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije je budućnost. Neophodno je da Srbija što više razvija svoju energetsku nezavinsost.
Kada je reč o ruskom gasu, stručnjaci kažu da kupaca za njega ima i bez Evrope, uprkos tome što su, tvrde poznavaoci ove oblasti, Kinezi vrlo nazgodni pregovarači. Kako Rajaković kaže, gasovodi od Rusije do Kine postoje, a nije nikakav problem da ga izgrade i do ostalih azijskih destinacija. Procenjuje se da je godišnja potrošnja gasa u Evropi 541 milijardu kubnih metara, a u Kini 331 milijardu kubnih metara, sa tendencijom da se do 2035. udvostruči.
Ukupna ruska investicija u razvoj sibirskih nalazišta gasa i u gasovod prema Kini procenjuje se na 55 milijardi američkih dolara. Ništa se ne finansira kineskim kreditima, ali postoji pisana garancija Pekinga o kupovini 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje po dogovorenoj formuli za formiranje cene. Pretpostavlja se, ipak, da je cena koju Rusija dobija od Kine mnogo manja od evropske i da su tradicionalni partnerski odnosi bolji za sve. Verovatno, izuzev za SAD.
EU zraži zamenu za ruski gas
Evropska unija sprema mere da smanji energetsku zavisnost od Rusije. Namera Brisela je da u budućnosti diversifikuje izbore snabdevanja, poručio je potpredsednik EK Vladis Dombrovskis. Ove mere pre svega podrazumevaju zajedničku kupovinu gasa, stvaranje strateških rezervi tokom leta, kao i traženje novih isporučilaca. Zemlje članice trenutno u proseku uvoze ruski gas u visini od 40 odsto ukupnih potreba, što ih čini zavisnim od ovog izvora energije. Drugi izvori, iz Norveške i Alžira, dodatno bi poskupeli isporuku, dok je snabdevanje tečnim gasom iz SAD još skuplje i tehnički komplikovano. - Treba ubrzati našu nezavisnost u odnosu na ruski gas. Moramo da radimo na kolektivnom evropskom rešenju - poručio je juče i francuski ministar ekonomije Brino le Mer i istakao da je zavisnost različita, da Francuska uvozi 20 odsto od Rusa, Nemačka 55, ali Finska celih 100 odsto. (G. Č.)
Strah slovenačkih pumpadžija
Cene naftnih derivata u Sloveniji dostigle su juče rekordne vrednosti nakon što su proteklih dana zabeležene gužve na benzinskim pumpama zbog očekivanog poskupljenja. U Srbiji je sve u stanju zatišja pred buru. Vlasnici pumpi strahuju da će mnoge otići pod ključ nakon ove krize, jer poskupljenje znači manje mušterija, a zamrznute cene poslovanje sa gubitkom. Nadaju se da će država smanjiti akcize.
Stala proizvodnja u "Folksvagenu"
Folksvagen će od danas prestati da prima narudžbine za brojne plag-in hibridne modele automobila, saopštio je nemački proizvođač vozila, navodeći kao razlog nestašicu čipova i probleme u lancu snabdevanja vezane za rusko-ukrajinski sukob. Tako će prijem porudžbina za plag-in hibridne verzije "Folksvagenovh" modela "golf", "tiguan", "pasat", "arteon" i "tuareg" biti obustavljen do daljeg, a isporuka već naručenih vozila možda neće biti realizovana ni ove godine. Sve to usledilo je posle odluke ove kompanije da prekine proizvodnju u Rusiji i privremeno obustavi proizvodnju u nekoliko fabrika u Nemačkoj tokom protekle dve nedelje.
Tajna dokumenta Ukrajine koja su pala u ruke vojske Rusije pogledajte OVDE.
Izvor: Novosti
