To su snage sa kojima kijevski režim ulazi u donbasku „bitku bitaka“.
Basurin je dodatno precizirao: „To su borbeno najspremnije jedinice Ukrajine. Te jedinice će, ako se ne predaju, biti potpuno uništene. Ukrajina smišljeno svoju vojsku uvodi u pogibiju... Što se nas tiče, sa uništenjem te grupacije - pitanje demilitarizacije Ukrajine biće 90 odsto rešeno“.
Prema njegovim rečima, front „bitke bitaka“ biće dugačak (sa severa na jug) oko 200 kilometara. Rastegnuće se od Slavjanska i Lisičanska do Ugljedara u Zaporoškoj oblasti.
U Kijevu se – iako im ne ide ni na jednom delu fronta - još uzdaju u zapadnu vojnu pomoć. Ohrabreni su saopštenjem Pentagona da zapadno naoranjee u Ukrajinu stiže sa 8-10 vojnih transportnih aviona dnevno i kamionskim konvojima.
Ohrabreni su i time što je u Lavov stigla grupa francuskih vojnih stručnjaka i žandarma sa zadatkom da istraže „ruske ratne zločine“. U Moskvi tvrde: da isfabrikuju optužbe protiv Oružanih snaga Rusije.
Međutim, za američke marionete u Kijevu problemi i crni dani tek dolaze.
Ukrajinski marinci iz 36. zasebne brigade predali su se u Mariupolju. NJih 160.
Prethodno su pokušali – opkoljeni unutar metalurškog kombinata „Azovstalj“ - da se probiju na sever. Sa 30 oklopnih vozila i druge vojne tehnike, ali su zaustavljeni artiljerijskom vatrom, pa je deo veći izginuo, a ostatak se razbežao.
Nije im pomoglo ni što su na tim vozilima bili ispisali Z i V, slova koja su zaštitni znak ruskih snaga.
Pre predaje su marinci iz 36. brigade objavili „oproštajno pismo“ u kojem su optužili vojni vrh da ih je ostavio bez podrške.
Napisali su (pola na ukrajinskom, a pola na ruskom) i ovo:
„Branili smo Mariupolj 47 dana. Bombardovani smo iz aviona, gađani artiljerijom, iz tenkova i drugog naoružanja. Samo jednom smo dobili 50 granata od 122 mm, 20 mina i nešto dobijeno sa Zapada... Bez municije se ne može ratovati, pa nas je neprijatelj postepeno saterao u Azovstalj. Opkolio nas je i držni nas stalno pod vatrom, a sada pokušava da nas uništi.
Više od mesec dana smo se borili bez dopune municije, bez hrane, bez vode, gotovo lapćući iz lokava i umirali u grupama. Ranjenici čini bezmalo polovinu brigade. Izginula nam je sva pešadija, pa su puške u ruke uzeli i artiljerci, PVO-nišandžije, čak i vozači, kuvari i članovi orkestra.
Sa nama više niko ne želi da komunicira, jer smo otpisani.
Pošto više nemamo municije, čeka nas borbu prsa u prsa. Dalja za neke smrt, a za neke zarobljeništvo“.
Ukrajinci su se predali i u Harkovskoj oblasti. Faktički bez borbe i sa potpuno novim tenkovima.
Čim su se suočili sa nadirućim Rusima, odmah su topovske cevi tenkova podigli uvis. U znak predaje.
Za Ukre je osetan gubitak i to što su ruske snage likvidirale jednog od vođa ukrajinskog dobrovoljačkog korpusa Desni sektor Tarasa Bobaniča koji je lično naređivao granatiranje stabenih četvrti Donjecka i Luganska.
O novoj jedinici ukrajinske vojske pročitajte OVDE.
Izvor: Fakti.org
