Piše Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra „Majak“
Republika Srpska je u centru pažnje zapadnih moćnika koji svaku priliku koriste kako bi pokušali oslabiti kurs koji je Milorad Dodik uspeo nametnuti a to je da Republika Srpska hrabro korača podignute glave u ovim smutnim vremenima.
Narativ evropskih parlamentaraca i diplomata je takav kao da Republika Srpska stvara neku vrstu nestabilnosti na račun ostatka još uvek zajedničke države. A pozicija Republike Srpske je upravo u izvornom Dejtonu i povratku nadležnosti koje su perfidno bile oduzimane raznim vrstama političkih i svakih drugih pretnji i ucena.
Došlo se do tog stadijuma da je postala realna pretnja sam opstanak srpskog entiteta a samim tim i naroda koji je krvlju i životima odbranio pravo na svoje postojanje i na vekovna ognjišta. Političke smicalice visokih predstavnika kao i zloupotreba takozvanih „Bonskih ovlašćenja“ oduzela su Srbima gotovo sve što im i po tom Dejtonskom sporazumu pripada. Politički predstavnici u Banja Luci samo to i traže i istrajavaju na svojim zahtevima. Samo ono što im po ustavu i zakonu pripada a to je mnogo više od onoga što je trenutna situacija. Odricalo se od svega zarad interesa stranaca a koji gotovo uvek rade protiv interesa Srba a zarad interesa onih koji bi da ugase Republiku Srpsku a samim tim i postojanje Srba na ovom prostoru. Razne sankcije koje se uvode pojedinačno još uvek su samo posledica bahatosti stranih predstavnika koji su navikli da se prema njima podanički ponaša i bezpogovorno izvršavaju svi hirovi kojih nije malo i koji su prevršili svaku meru. Srpski narod ima podršku i sa ove strane Drine, reke koja spaja naš narod na ovom prostoru i koji nikad neće biti granica. Političari u Republici Srpskoj moraju da istraju u povratku nadležnosti na koje imaju pravo ali i da čuvaju mir i da uz podršku Srbije i još čvršću saradnju na svim planovima jačaju kapacitete srpskog naroda u ovim zapadnim krajevima. Unitarna Bosna pod pokroviteljstvom stranaca nije ništa drugo nego realizacija perfidnim sredstvima onoga što nije postignuto u ratu devedesetih. Čvrstina srpskih argumernata je jasna i nema povlačenja što se tiče politike koja se vodi.
Vojna operacija u Ukrajini koju sprovodi Rusija je bila okidač da se ponovo povećavaju kontigenti međunarodnih snaga u BIH iako nikakva pretnja za bilo koga nije na dnevnom redu. Niko ne zvecka oružjem sa srpske strane ali se Srbima konstantno preti svim mogućim sredstvima. A vojno prisustvo u većem broju upravo treba da dokaže Srbima šta može da im se dogodi ako ne budu slušali i ako ne budu imali podanički pristup ovoj situaciji.
Mnogi su izazovi pred srpskim narodom u ovim vremenima ali mi nešto nismo ni navikli kroz istoriju na neke duge periode blagostanja i spremni smo u svakom trenutku da branimo svoja prava. Treba mnogo pameti ali i tvrdoglavosti da bi se izdržalo ali nije nemoguće i jednostavno nema nazad. Uz Božiju pomoć i neumoran narod koji svaki dan mora da potvrđuje svoje pravo na postojanje, mi verujemo da možemo ići napred i da možemo na prekretnici jednog istorijskog doba imati vetar u jedrima i ići u pravom smeru.
Izvor: Pravda
