Piše: dr Ivan Pajović
Oko 13% ispitanika veruje u ekonomski skok, nove puteve razvoja i nešto što se zove „nova šansa za Rusiju”.
Oko 15% ispitanih veruje u „socijalizaciju” ekonomije, tj. veruje u formiranje kursa samodovoljnosti i izolaciju.
Oko 7% ispitanih veruje da će se, uprkos geopolitičkim višim silama, malo šta izmeniti i da će stanje ostati gotovo identično kao i pre započinjanja ukrajinskog konflikta.
Strah od duboke ekonomske krize i recesije ima 27% ispitanih.
U potpuni ekonomski kolaps i veliko osiromašenje stanovništva veruje oko 38% ispitanih.
Očigledno je da u ruskoj javnosti postoji ozbiljna turbulencija emocija i velike protivrečnosti u mišljenju kada je u pitanju ekonomska budućnost zemlje. Ni javnost, ni stručnjaci nemaju jednodušno mišljenje šta zemlju čeka posle završetka bratoubilačkog krvoprolića u susednoj zemlji.
Kako vreme prolazi, pojavljuju se novi problemi i nova ograničenja u funkcionisanju razmene dobara. Informacije koje su trenutno dostupne govore da je promet robe u ruskim lukama na severozapadu: Sankt Peterburgu, Murmansku, Viborgu, Kalinjingradu, Arhangelsku i drugim lukama na Baltičkom, Barencovom i Belom moru doživeo potpuni kolaps. Razlog za to su stroge sankcije na promet robe sa ruskim lukama i zabrana uplovljavanja ruskim brodovima u evropske luke. Prema procenama eksperata, u odnosu na okolnosti pre sankcija, preostao je promet u obimu od samo 5% do 10%.
Optimističnije procene daju mogućnost da je to ipak oko 20% od nekadašnjeg obima prometa. Ostaje neizvesno šta je od ovih podataka zaista tačno. Ono što se sa sigurnošću zna, u ruskim lukama na Crnom i Azovskom moru uočen je pad prometa od oko 50%.
Neprekidno stižu informacije o napuštanju Rusije mnogih zapadnih kompanija koje su poslovale desetinama godina. Jedna od poslednjih vesti govori da će Rusima postati nedostupni čak i kompjuterski fontovi Tajms roman i Ariel, jer je američka kompanija Monotype rešila da ih izuzme iz paketa Office koji je namenjen ruskom tržištu.
Aleksej Kudrin je nedavno na zasedanju Saveta federacije izjavio da prestrojavanje ekonomije Rusije, ukoliko se sankcije zadrže na dosadašnjem nivou, može trajati više od dve godine. Prema njegovim rečima, to je tek prva etapa, jer Rusiji sledi dugogodišnje prestrojavanje, budući da se očekuje velika supstitucija uvoza čitavog niza proizvoda koji iz tog uvoza dolaze. Navodeći eklatantan primer, ali u šali, on je spomenuo kako Rusija, zemlja koja je veliki proizvođač raznih metala, naročito gvožđa i čelika, u isto vreme je i uvoznik eksera. Po njegovim rečima takva praksa se smesta mora prekinuti.
Kakvo god da je stanje ekonomije u Rusiji, javnost stoji na stanovištu da mnogo toga rešava upravo zlato, tj. zlatne rezerve. I one koji u to veruju obradovala je vest da je proizvodnja zlata u Ruskoj Federaciji u periodu januar-februar 2022. godine porasla za oko 2%, što čini oko 39 dodatnih tona ovog plemenitog metala. Sa druge strane, proizvodnja srebra u istom periodu pala je za 14%, na oko 127 tona, a ako se posmatra samo februar – za 21%, tj. na oko 63 tone.
Najveću utehu daju prognoze da će Rusija ovu budžetsku godinu završiti sa oko 260 milijardi dolara suficita, uglavnom na temelju zarade od visokih cena gasa i nafte, a što bi umnogome kompenzovalo gubitak od oko 360 milijardi dolara deviznih rezervi koje su trenutno blokirane na Zapadu.
Informacija je mnogo, a neke su i potpuno oprečne. Jasno je samo da će ekonomija Rusije ubuduće biti značajno drugačija u odnosu na ono kako je do nedavno izgledala.
