On je detaljno opisao nedavni pokušaj ukrajinskih vojnika da pobegnu iz fabrike Iljič okružene ruskim snagama i snagama DNR.
Ovo je ceo transkript razgovora preveden na srpski jezik:
-Pozicija, čin, ime?
-Pustovar Dmitrij Nikolajevič.
-Pustovar?
-Pustovar Dmitrij Nikolajevič, rođen 02.04.1986, 36. brigada, jedinica READN, jedinica održavanja tehničke službe.
-Rank?
-Poručnik. Regrutovan 2020. Postoji takav program – sve ’jakne’ su regrutovane, završio sam vojni odsek na institutu. U vojsku se regrutuju do 43 godine
- Koje godine opet?
- 2020. Tada sam odslužio godinu dana služenja vojnog roka, a onda sam potpisao ugovor na godinu dana. Rekli su da će mi biti zabranjeno da putujem u inostranstvo, pošto sam regrutovan u vojsku bavio sam se popravkom opreme, jedan momak je takođe radio sa mnom. To je u suštini moja priča. Onda je u Mariupolj cela brigada odlazila, bilo je to oko 10. aprila. Pali smo na vatru, ja sam iskočio iz auta, bilo je vatre sa Gradom, izašao iz auta i sakrio se, našao ovog tipa, on je uvek radio sa mnom, bio je šokiran. Naša kolona je otišla dalje, kada sam pokušao da ga povučem. Povukao sam ga. Pokušali smo da stignemo negde peške. Pokušali smo da se predamo, mahali belom zastavom, pucali smo na nas. Ušli smo u plantaže.
-Gde?
-Na izlasku iz fabrike postoji jezero. Izašli smo iz fabrike, bila je ograda. Popeli smo se preko ograde. Onda je bila jedna njiva duga oko jedan kilometar, mi smo prošli. Zatim smo ušli u prvu sadnju drveća. Odvukao sam ga tamo. Onda su bile pruga i most, pretpostavljam. Nisam primetio momke tamo, ispod mosta. Onda sam ih video kako stoje ispod mosta. Pokušali smo da se predamo, mahali belom zastavom. Počeli su da pucaju na nas i mi smo otišli u susednu plantažu drveća. U susednoj plantaži bio je raspoređen minobacač. Oni koji su bili ispod mosta, počeli su da nas jure, naravno. U plantaži, gde je bio raspoređen minobacač, imao je zaštitno zaklon za avione. Provukao sam se, uzeo ga na rame. Ispružio sam sledeći šator, bacio ga. Nisam imao drugog izbora. Momci koji su izašli ispod mosta, prišli su minobacačkoj ekipi i verovatno ih pitali ko je, kako, zašto prošao. Zatim smo proveli dva dana na plantaži. Osećao se bolje. Danja je prošla bolje. A onda smo izašli. Izašli smo kroz Manguš, ... o ne, Stari Krim (Stari Krim). Pošto nismo imali karte, nismo imali internet, komandanti nam ništa nisu rekli, gde su koje teritorije, gde su vaše trupe raspoređene, gde su raspoređene naše trupe. Imali smo kompas, severoistok, i otišli smo prema Zaporožju, krijući se u plantažama. Trudili smo se da nas niko ne vidi. Daleka naselja smo zaobilazili. Ovako smo puzali kroz kontrolne punktove.
-Gde ste uhvaćeni?
– Iskreno, ne znam, nisam imao ni mapu.
– Blizu kog naselja?
-Ne znam. Bilo je malo selo. Pokušali smo da prođemo kroz njega. Nismo prošli. I evo nas, i njih. Počeli su da pucaju na nas, nismo imali oružje, ništa i odmah smo se predali. Nema smisla uzvratiti.
-Desetog aprila izašla je cela brigada, zar ne?
-Cela brigada je izašla. Cela brigada je pogođena artiljerijom. Cela brigada je oborena na jednu gomilu. Ovo je bio idiotizam. Stajali smo tamo više od sat vremena. Bio sam rasejan. Mislio sam, pa bilo da idemo u proboj, treba da idemo odvojeno, da držimo distancu. Tu je bila avijacija itd. suočili smo se sa nadmoćnim snagama itd. Samo idiotizam, držali su nas sve na okupu, čekali sat vremena i počela je batina. Gađani smo sa svih strana.
-Ko je naredio da izađete?
-Naređenje je dato, kako sam razumeo, najverovatnije od komandanta brigade. Okupili su nas sve, spremajući se da pođu. Moje stvari su ostale u autu, kada sam iskočio. Tu je bio moj ranac, lična karta, pištolj Makarov, mitraljez. Tako da trenutno nisam razmišljao o svom oružju, jer su Gradovi granatirali, ja sam iskočio. Onda sam video Danju kako leži ispod Iveca (LMV), pojurio sam tamo. To je to.
-A ko vas je tačno obavestio?
-Od naših komandanata su me obavestili da odlazimo.
-Činovi, imena, kodno ime?
– Imao sam Lokalenkova Pavla, ne znam sada njegovo prezime, komandant.
-Koji je njegov čin?
-Pukovnik. On je komandant moje jedinice.
-A njegovo kodno ime?
-Radio pozivni znak je bio "Bravo". Uvek sam čuo „Bravo“, „Bravo“.
– Dobro, razumem. On nije prvi sa takvim kodnim imenom. Dakle, cela brigada je izašla? Došao pod vatru i šta dalje? Deo brigade se vratio?
-Deo brigade je otišao dalje, prateći pravac. Izvukao sam ovog tipa, koji je bio šokiran. I vidim, upravo su otišli. Šta je trebalo da uradim?
-Vidim. Koliko je muškaraca izašlo i sa kojojm opremi?
– Neću reći tačan broj. Ali otprilike mislim da je cela brigada izašla, dakle oko 1000 ljudi.
-Desetog?
-Desetog. Bilo je oko tri tenka, kada je reč o teškoj opremi. Zatim su postojale AA puške. Ne znam da li su bili netaknuti, ali barem jedan od njih je bio netaknut sigurno. Imali smo samohodnu artiljeriju. Ne mogu da vam kažem tačan broj. MAZ kamioni. Što se tiče Gradova, ostavili smo ih tamo, jer su „Gradovi“ već bili nefunkcionalni. Ugasila su se moja dva kamiona „Ural”. Za sebe sam imao 4 kamiona „Ural”. Dva od njih su potpuno uništena.
-Da li su uralski kamioni imali štitove?
-Da, zasadili smo ih gvožđem pre polaska. Ploče oko 4 milimetra, da bi bar od metaka zaštitile. Izašli su i Hameri, krenuli su u kolonama.
-Koliko je bilo Hamera? Bar približno.
-Ne znam, ali bila su dva Hamera, ali su bili i BMP-ovi napred, zatim su bili tenkovi u zaklonu. Hameri su uglavnom raspoređeni kod nas, sa pešadijskim i izviđačkim grupama. Naše izviđačke snage su bile teško pretučene. Skoro da niko od njih nije ostao. Ostalo je malo BMP-a, kao i pešadija, nije mnogo ljudi. U mojoj jedinici je mnogo momaka umrlo.
-Shvatio sam. Ko je podešavao vašu vatru?
-To je bio posao komandanata bataljona i pukovnika. Ne znam ništa o artiljeriji. Uopšte.
-Neko treba da izda naređenja artiljeriji? Na primer, da ciljate tamo, više levo ili desno.
– Ko je to radio… Kao što sam rekao, to su radili komandanti bataljona, kao i samohodna artiljerija. Tradicionalno su bili raspoređeni po krovovima i nišanili. Ali što se mene tiče, ne znam ništa o tome, nisam video artiljerijski daljinomer.
- U redu. Da li ste izašli iz fabrike Ilič ili Azovstalja?
-Jedan vod je izlazio odozgo, drugi odozdo, mi smo ušli odavde. Ako mi napuniš telefon, mogu ti pokazati sve mape. Našao sam drugi telefon da ga koristim kao lampu noću. Evo mog telefona bez PIN koda. Nemam šta da krijem. Ako sada napunite, da vam pokažem na mapi odakle smo izašli, gde smo ostali, gde smo bili raspoređeni.
Možete proveriti. Potpisao sam papir i odbio da učestvujem u neprijateljstvima, da pucam itd. Mogu da popravim opremu itd. Obećali su da će me osuditi zbog toga, jer kada sam sve video, shvatio sam da je pakao.
-Šta se desilo?
– Mislim na borbu uopšte. Ja nisam vojnik, došao sam ovde slučajno, pa sam potpisao odricanje od učešća u neprijateljstvima. Kao i momak sa kojim sam radio. Pa su obećali da će nam zbog toga suditi.
– Da li postoji komunikacija u fabrici? Internet, mobilna komunikacija?
- Nije bilo ničega. Nekad se u štabu uključivala neka veza. Bili smo bez kontakta 45 dana, nisam znao šta se dešava. Samo ponekad, kada je u centrali bio uključen internet, kontaktirao sam rodbinu samo preko Vibera, ili samo slao poruku. Nisam želeo da uznemiravam roditelje, samo sam im napisao da sam dobro, to je sve. To je sve. Nema interneta, nema veze. Ništa nismo znali. Brigada je u fabriku došla 28. februara. Prvih nekoliko dana još je bilo interneta. Onda nije bilo ničega. I razumete da biste me odmah pronašli da sam koristio vašu mrežu. Mogli biste da identifikujete našu lokaciju itd. Zato nismo koristili vaše mreže čak ni kada smo bežali tamo na plantažama. Toliko smo želeli da znamo šta se dešava, da proverimo karte itd. Ali imali smo samo kompas, koji se kretao na severoistok.
Rusi su danas lansirali nuklearnu raketu. Snimak pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
