- Nisam još došao u fazu da razmišljam o umiranju, niti ću. O tome nema ni govora dok mi je živa moja Snežana. Jednom sam, citiraću sebe, rekao da bih ja otišao, nego ne znam šta bih tamo bez nje, što je istina. Nisam razmišljao ni o tome po čemu bih volio da me pamte, o tome valjda misle oni koji nameravaju da umru, verovatno sabirajući rezultate svog rada. Snežana mi je promenila život, u velikoj meri. Bog mi je dao i, na sreću, umeo sam to da prepoznam. Ne znam kako drugi u njoj nisu to videli. Ona mi je motiv za život. Ovo vreme je toliko gadno da vam se i život ponekad smuči, pa kažem sebi da sam dosta i poživeo, ali onda se setim da imam nju, nekoga sa kim delim i dobro i zlo. Žena je sve, i majka, i sestra, i drug, i prijatelj, kao neki vetar koji vas stalno drži da ne odete za trenutnim i neproverenim zadovoljstvima koja čoveka vuku sa svih strana. Veliki su izazovi, dosad sam uspevao da im odolim i nadam se da ću i dalje biti u stroju za besmrtnost- kazao je slavni glumac za Gloriju.
Snežana i Petar su se sreli u zrelim godinama, kada su već imali potomke i kada su se našli na životnim raskrsnicama.
Snežana ima sinove Ivana i Stojana, a Petar Draška.
- Nikad nisam stajao dobro s datumima, pamtim samo kad je snimana serija "Više od igre" jer mi se te godine rodio sin Draško. Unučad su nam najveća radost i odličan sam deda. LJubav prema njima ne meri se običnim merilima, više učim ja od njih, nego oni od mene. Današnja deca su nekako, ne starmala, nego u biti veoma zrela. Brine me šta će biti sa njima, da će brzo porasti i izgubiti čednost detinjstva. Ono dečje, što sam verovatno i ja zadržao u sebi, to je jedna od stvari, zapravo moć koja vam omogućava da stvarnost preokrenete u nešto drugo, i to me drži jer kad situaciju sagledate realno, odoste dođavola, a zahvaljujući deci, na kraju počnete da se smejete i sve okrenete naglavačke - dodao je Božović.
Osim Snežane i unuka, u život ga vraća i pozorište i sve mu je jasnije zašto ga je odabrao.
- Ne znam, zapravo, ko je koga tu odabrao, možda je i ono mene. To je jedino što nas glumce zaista čini živim u pravom smislu. Iako sam već godinama formalno u penziji, i dalje radim.
U ovim vremenima, uveren je da je spas u veri.
- Gajim nadu da će biti bolje. Čovek nije ono što može da stavi u sanduk, nego što ne može stati u čitavu vasionu. Tako je govorio neizbežni i veleumni Sveti Nikolaj Velimirović. Sad me najviše obraduje kad vidim malu decu. Imam utisak da ranije nisam obraćao toliku pažnju na njih, ali sad, u ovom mraku, deluju kao jedine svetle tačkice, kao neke zvezdice na tamnom nebu. I stanujem u ulici u kojoj je porodilište i uvek idem tom stranom na kojoj se rađaju deca. Radujem se i proleću i mrazu. Da je voće procvetalo ranije, hladnoća bi ubila kajsije, šljive i jabuke. Ovako će biti za jednu čašicu rakije, nećemo propasti. A i kako bismo? Sve ostalo me rastužuje. Kad me pitaju šta mi je, uvek odgovorim: ‘Nije mi ništa, sve mi je‘- zaključuje Božović.
Šta kaže vojni analitičar o sledećoj fazi ruske operacije u Ukrajini saznajte OVDE.
Izvor: Glorija
