ŠTE SE DESILO NA VASKRS?

Čovek svojim silama nije mogao sebe da spase; samo baron Minhauzen je sebe izvukao iz blata, vukući se za perčin. Trebalo je da ga spase Tvorac; ali ne mehaničko – magijski, nego darovima Svoje ljubavi, koja donosi život i slobodu. Zato je Sin Božji, Bog po prirodi, u vreme cara Iroda, kad je svetom ludovala smrt u svim svojim vidovima, od paganskog idolopoklonstva do strašnih nasilja u ime imperijalne moći,od Duha Svetoga i Marije Djeve postao po prirodi Čovek, da bi Svoje sazdanje spasao od greha, smrti i đavola i sjedinio ga sa Nebeskim Ocem. U ličnosti Hristovoj Božanska i ljudska priroda sjedinile su se, kako kaže Četvrti vaseljenski sabor,nerazdelno i nesliveno. Učeći, propovedajući, čineći čuda, okružen apostolima i narodom koji je u NJemu prepoznao Mesiju, Hristos je Sebe spremao za najveći boj – boj sa smrću. Kada su Ga raspeli oni kojima je cezar bio važniji od Boga LJubavi, i koji su verovali u mesijansko carstvo kao raj na zemlji, Hristos je, Svojim Božastvom i Svojom ljudskom dušom, sišao u carstvo pokojnika, u ad (grčka reč „ad“ znači „nevidelica“, mesto tame i senke smrti, odakle je Enkidu jadikovao pred Gilgamešom i Ahil pred Odisejem ), i razorio ga, pobedivši đavola, gospodara smrti, i izvevši duše onih koji su Ga od veka čekali da ih oslobodi, počev od pokajanih praroditelja Adama i Eve. Za to vreme, od Velikog petka do Vaskrsa, telo Hristovo počivalo je u grobu u Getsimaniji, da bi, po ponoći, ponovo sjedinjeno s Božastvom Hristovim i NJegovom ljudskom dušom vaskrslo, i, preobraženo, prošlo kroz grobnu ploču.

Hristos je vaskrsao – i mi ćemo vakrsnuti!

STAROZAVETNA PROROŠTVA O VASKRSENJU HRISTOVOM

Episkop Aleksandar Mileant nam jasno svedoči da su proroci Starog Zaveta najavili vaskrsenje Hristovo:“Govoreći o neophodnosti i spasonosnom karakteru Mesijinih stradanja, proroci su predskazali i NJegovo vaskrsenje iz mrtvih i slavu koja će zatim uslediti. Opisavši stradanja Hristova, Isaija završava svoje pripovedanje sledećim rečima: Gospodu bi volja da Ga bije i dade Ga na muke; kad položi dušu Svoju u prinos za greh, videće seme dugovečno, i što je Gospodu ugodno, napredovaće NJegovom rukom. Videće trud duše Svoje i nasitiće se; pravedni sluga Moj opravdaće mnoge Svojim poznanjem i sam će nositi bezakonja njihova. Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen (Isa. 53; 10–12). Drugim rečima, Mesija će posle smrti oživeti da bi bio na čelu Carstva pravednih i biće moralno zadovoljan ishodom Svojih stradanja. Vaskrsenje Hristovo predskazao je i car David u 15. psalmu, u kojem on u ime Hrista kaže: Toga radi razveseli se srce moje i obradova se jezik moj a još i telo moje počinuće u nadi. Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu niti ćeš dati da svetac Tvoj vidi truljenja. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me radošću licem Tvojim, krasote su u desnici Tvojoj do kraja (Ps. 15; 9–11). Kod proroka Osije pominje se trodnevno vaskrsenje, iako se u njegovom proroštvu govori u množini: Hodite da se vratimo ka Gospodu, jer On razdre i isceliće, rani i previće nas. Povratiće nam život za dva dana, trećega dana podignuće nas, i živećemo pred NJim (Os. 6; 1–2, upor. 1. Kor. 15; 4). Osim neposrednih proroštava o besmrtnosti Mesije, o tome faktički svedoče i sva ona mesta Starog Zaveta u kojima se Mesija naziva Bogom (na primer, Ps. 2, Ps. 44, Ps. 109, Isa. 6; 9, Jer. 23; 5, Mih. 5; 2, Mal. 3; 1) jer je Bog po svojoj suštini besmrtan. Isto tako, zaključak o Mesijinoj besmrtnosti može se izvesti i u onim slučajevima kada čitamo o njegovom večnom Carstvu (Post. 49; 10, 2. Sam. 7; 13, Ps. 2, Ps. 131; 11, Jez. 7; 37, Dan. 7; 13), jer večno Carstvo pretpostavlja i večnog Cara.“

Vaskrsenje Hristovo – vaskrsenje naše!

O NAŠEM VASKRSLOM TELU

LJudi se često pitaju – kakvo će biti vaskrslo telo. Apostol Pavle Kološanima piše da ćemo se, kad se javi Hristos, Život naš, i mi sa njim javiti u slavi; a Filipijcima govori da će naše poniženo telo biti preobraženo da bude slično proslavljenom Telu Gospodnjem. Jer, opet po Svetom Pavlu, naše telo se seje u truležnosti, a ustaje za netruležnost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u nemoći, a ustaje u slavi; seje se telo duševno, a ustaje telo duhovno. Mitropolit mezogejski Nikolaj kaže da će naše telo biti netruležno, proslavljeno, snažno i duhovno; i ličiće i neće ličiti na telo koje sada nosimo. On kaže:“Gospod naš je posle Vaskrsenja stekao Telo, koje ima naročitu tananost i lakoću. On se javio Svojim učenicima, ulazeći u kuću kroz „zaključane dveri“, i iščezao je, dok je s njima govorio. Sa učenicima je pomalo obedovao za trepezom, uzimajući „pomalo“ hranu, jer Mu ona nije bila potrebna za život. Gospod je to učinio jer je apostolima bilo neophodno da u NJega poveruju.NJega su dodirivali, ali ga se nisu dohvatali. Bez obzira na to što je pozvao apostola Tomu i druge da ga dodirnu, svetima Marija i Magdalini je rekao da ga ne dodiruju.

Prema Svetom Nikodimu Agioritu, Telo Gospodnje posle Vaskrsenja, postavši nestradalno i netruležno, nije postalo bestelesno, niti je izgubilo prirodna svojstva: količinu, kakvotu, vidljivost, obim, obrise u prostoru i granice. Takve osobine imaće i ljudsko telo po vaskrsenju. Po Svetom Grigoriju Palami, u sadašnjem stanju čovekova duša je skrivena u grubom telu, a u Carstvu Božjem tela svetih će postati tanana, oduhotvorena i skoro nematetrijalna“.

Vaskršnje Telo Gosponje imaće na sebi tragove rana na rukama, nogama i rebrima, jer u Svetom Pismu jasno stoji da će na nepokajane bogoubice na Dan Suda pogledati Onoga Koga probodoše. I mučenici u Carstvu Nebeskom imaće ožiljke od rana, koje će pokazati Bogu; i podvižnici će na telu svome imati tragove učinjenih podviga. Grešnci će na svojim telima imati tragov e greha – njihova će tela biti crna i tamna.

Vaskrsla tela će biti sa svojstvima prvosazdanog Adama – neće biti teška, neće imati tragova umora, gladi i žeđi, neće imati potrebu za snom. Takođe, neće biti ni polnosti u današnjem smislu reči, nego stanje anđeoske čistote i čednosti. Neće biti vremena, pa tela neće stariti. Predokus svega toga vidimo u čudesnim svojstvima svetih moštiju, koje projavljuju netruležnost, miomir i čudotvorstvo kao prasliku sveopšteg vaskrsenja.

Tela ljudska blistaće božanskom svetlošću, kao lice proroka Mojsija kad je silazio sa Sinaja ili Svetog Stefana Prvomučenika pre kamenovanja. Sva tela će biti iznad sadašnjeg prirodnog poretka – Sveti apostol Petar je hodao po vodi.

Zato Crkva poštuje tela i za života i posle smrti.

Ona čuva tela, u vidu moštiju, na Svetom prestolima i antiminsima na kojima služi Liturgiju.

Ona čuva tela u ćivotima – čudotvorne mošti svetih. Ona čuva tela u osveštanim grobovima i kosturnicama – to su, po mitropolitu Nikolaju, univerziteti filosofije u Hristu, koja je sećanje na smrt.

POSLEDNJI SUD U DAN OPŠTEG VASKRSENJA

Protojerej Mihail Pomazanski o sveopštem vaskrsenju svedoči:“U veliki dan dolaska Sina Čovečijeg dogodiće se sveopšte vaskrsenje mrtvih u preobraženom obliku. O vaskrsenju mrtvih Gospod kaže: Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 28–29). Kada su sadukeji izražavali neverovanje u mogućnost vaskrsenja, Gospod ih je ukoravao: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božije (Mt. 22, 29).

Nesumnjivost istine vaskrsenja i važnost vere u vaskrsenje apostol Pavle je izrazio sledećim rečima: Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao. A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, pa prazna i vera vaša. A pokazujemo se i lažni svedoci Božiji što svedočismo protiv Boga da vaskrse Hrista, Kojega ne vaskrse, ako, dakle, mrtvi ne ustaju... No, zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli... Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti (1. Kor. 15, 13–15; 15, 20–22).

Vaskrsenje mrtvih biće sveopšte i istovremeno, kako pravednika, tako i grešnika. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 29). Biće vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima (Dap. 24, 15, reči apostol Pavla pred upravnikom Feliksom). Ako isti ovaj apostol na drugom mestu (1. Kor. 15; 1. Sol. 4), govoreći o vaskrsenju umrlih u Hristu, ne pominje vaskrsenje grešnika, to je očigledno zato što je njegov direktan cilj bio da u samim hrišćanima utvrdi veru u njihovo buduće vaskrsenje u Hristu. Ipak, nesumnjivo je da će izgled vaskrslih pravednika biti drugačiji nego grešnika. Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga – Gospod je ovo rekao samo za pravednike (Mt. 13, 43). „Jedni postaju kao svetlost, drugi kao tama“ – rasuđuje o tome sveti Jefrem Sirijski („O strahu Božijem i poslednjem Sudu“).

Iz reči Božije treba zaključiti da će vaskrsla tela biti preobražena i da će, pre svega, tela pravednika biti nepropadljiva i besmrtna. Ona će biti potpuno slobodna od iscrpljivanja i slabosti sadašnjeg života. Biće duhovna, nebeska, bez zemaljskih telesnih potreba; po rečima Gospoda, život posle vaskrsenja biće nalik životu bestelesnih duhova – Anđela (Mt. 22, 30). Što se tiče grešnika, i njihova će tela nesumnjivo ustati u novom vidu, ali, dobivši nepropadljivost i duhovnost, ona će na sebi istovremeno odražavati stanje njihovih duša.

Da bi olakšao veru u buduće preobraženje tela, apostol poredi vaskrsenje usevom, kao simvolom vaskrsenja koji daje priroda: Ali reći će neko: Kako će ustati mrtvi? I u kakvom će telu doći? Bezumniče, ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre. I što seješ, ne seješ telo koje će nastati, nego golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakome semenu svoje telo (1. Kor. 15, 35–38). Sa istim ciljem Oci Crkve su ukazivali na to kako se u svetu uopšte ništa ne uništava i ne iščezava; na to da je Bog u stanju da obnovi ono što je Sam stvorio; okrećući se ka prirodi, u njoj su pronalazili slike vaskrsenja kao što su: klijanje bilja iz semena koje je bačeno u zemlju i raspalo se, obnavljanje prirode svakog proleća, ponovno rađanje dana, buđenje iz sna, prvobitno stvaranje čoveka od praha zemaljskog i druge pojave.“

Oganj ljubavi Božje za jedne raj, za druge pakao, kako piše Aleksandar Kalomiros u svom ogledu „Ognjena reka“:“Bog je Istina i Svetlost. Sud Božiji nije ništa drugo, nego naše dolaženje u dodir sa istinom i svetlošću. U dan Velikog Suda, svi ljudi će se pojaviti nagi pred ovom prodirućom svetlošću istine. „Knjige“ će se otvoriti. Kakve su ove „knjige“? To su naša srca. Naša srca će biti otvorena, prodirućom svetlošću Boga, i ono što je u njima će biti otkriveno. Ako u tim srcima ima ljubavi prema Bogu, ta srca će se radovati gledajući svetlost Božiju. Ako naprotiv, postoji mržnja prema Bogu u srcima ljudi, takvi ljudi će patiti primajući u njihova otvorena srca ovu prodiruću svetlost istine, koje su se gnušali celog života.

Tako ono što će praviti razliku između dva čoveka, neće biti odluka Božija, nagrada ili kazna od NJega, već ono što je bilo u svakom srcu; šta je bilo tokom celog našeg života, biće otkriveno u Dan Suda. Ako postoji nagrada ili kazna u ovom otkrivenju - a zaista postoji - ona ne dolazi od Boga, već od ljubavi, ili mržnje koja vlada u našem srcu.

LJubav poseduje blaženstvo, mržnja ima očaj, gorčinu, tugu, patnju, poročnost, uzburkanost, zbunjenost, tamu i sva unutrašnja stanja koja čine pakao (1. Kor. 4:6)
Svetlost Istine, Božija Energija, Blagodat Božija koja će padati na ljude neometano truležnim stanjem u Dan Suda, biće ista svim ljudima. Neće biti nikakve razlike. Sva razlika leži u onima koji je primaju, ne u Onome Koji je daje. Sunce sija i zdravim i bolesnim očima, bez razlike.

Zdrave oči uživaju u svetlosti, jer vide jasno lepotu koja ih okružuje. Bolesne oči osećaju bol, one su oštećene, pate i žele da se sakriju od one iste svetlosti, koja donosi toliko veliku sreću onima sa zdravim očima.

Ali, avaj, više nema nikakve mogućnosti da se pobegne od svetlosti Božije. U toku ovog života, ta mogućnost je postojala. U Novoj Tvorevini i Vaskrsenju, Bog će biti svuda i u svemu. NJegova svetlost i ljubav će zagrliti sve. Neće biti mesta sakrivenog od Boga, kao što je bio slučaj u toku našeg iskvarenog života u carstvu kneza ovog sveta.Carstvo đavola biće opljačkano Opštim Vaskrsenjem i Bog će ponovo povratiti Svoju tvorevinu.

LJubav će prožeti sve Svojim svetim Ognjem, koji će teći kao reka, iz prestola Božijeg i navodnjavaće raj. Ali ista ove reka LJubavi - za one koji su je mrzeli u svojim srcima - gušiće ih i paliti.

„Jer je Bog naš oganj Koji spaljuje“, (Jev.12:29). Sam oganj koji prečišćuje zlato, takođe uništava drvo. Dragoceni metali sijaju u ognju kao sunce, smeće gori sa crnim dimom. Svi su u istom ognju LJubavi. Neki sijaju a drugi postaju crni i mračni. U istoj peći, čelik sija kao sunce, dok glina postaje tamna i stvrdnjava se kao kamen. Razlika je u čoveku, ne u Bogu.

Razlika je uslovljena slobodnim izborom čoveka, koji Bog apsolutno poštuje. Sud Božiji je otkrivanje stvarnosti, koja je u čoveku“.

VASKRŠNJE STIHIRE

Stih:Da vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji NJegovi.

Pasha sveštena nam se danas pokaza: Pasha nova, sveta, Pasha tajanstvena, Pasha svečasna, Pasha Hristos Izbavitelj; Pasha neporočna, Pasha velika, Pasha vernih, Pasha koja nam otvara dveri rajske: Pasha koja osveštava sve verne.

Stih: Kao što iščezava dim, da iščeznu.

Priđite posle viđenja, žene mironosice, i Sionu recite: primi od nas radost Blagovesti o Hristovom Vaskrsenju; veseli se, likuj i raduj se, Jerusalime, videvši Cara Hrista kako ishodi kao Ženih iz groba.

Stih: Tako da poginu grešnici od lica Božijeg, a pravednici da se raduju.

Žene mironosice koje su u rano jutro stale pred grob Hrista Životodavca nađoše anđela kako na kamenu sedi, i on im reče: što tražite Živoga sa mrtvima? Što plačete za Netruležnim kao da je truležan? Idite i prpovedite učenicima NJegovim.

Stih: Ovo je dan koji sazda Gospod, obradujmo se i razveselimo se u njemu.

Pasha prekrasna, Pasha, Gospodnja Pasha! Svečasna Pasha nam danas zasija! Pasha! Radosno zagrlimo jedni druge, O, Pasho – izbavljenje od tuge, jer iz groba danas Hristos zasija kao iz ložnice, a žene radošću ispuni, govoreći: recite apostolima!

Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu i sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

Vaskrsenja dan je, i prosvetlimo se praznikom, i jedan drugog zagrlimo, recimo „Braćo“ i onima koji nas mrze, i sve oprostimo vaskrsenjem, i tako zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova!

HRISTOS VASKRSE!

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda