Teško da će u skorije vreme predstavnici stranaka nacionalnih manjina imati opet 19 predstavnika u Narodnoj skupštini Srbije kao posle izbora u junu 2020, ali ni skor posle ovogodišnjeg glasanja nije zanemariv – 12 narodnih poslanika sa četiri izborne liste. Razlici je doprineo bojkot dela opozicionih stranaka pre dve godine, kada je bila manja izlaznost, a pri tome su 2020. samo tri „većinske” liste prešle novi cenzus od tri odsto, kao i novi način izračunavanja mandata za manjine (količnici njihovih izbornih lista uvećavaju se za 35 procenata). Od izbora 2007. godine, od kada se za stranke nacionalnih manjina primenjuje „prirodni prag” umesto cenzusa, imali su između sedam i 11 narodnih poslanika.
U iščekivanju proglašenja zvaničnih rezultata izbora, izvesno je da će novi saziv parlamenta ipak biti bez Albanca, prvi put u poslednjih 15 godina. I to ne samo zbog toga što političari iz Preševa i Bujanovca nisu mogli da se dogovore o zajedničkoj listi. Kako javljaju lokalni mediji, naime, Albanci s juga centralne Srbije poprilično su izgubili interesovanje za izbore. Pre dve godine zajednička lista „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina” (uz posredovanje Prištine i Tirane) dobila je rekordnih 26.437 glasova i tri mandata, a sada „Koalicija Albanaca doline” Šaipa Kamberija – 9.693, a „Alternativa za promene – Albanska demokratska alternativa” Šćiprima Arifija – 3.291 glas. Za utehu Arifiju je to što je upravo izabran za predsednika opštine Preševo, posle prekompozicije lokalne vladajuće koalicije i smene s te funkcije Ardite Sinani iz Kamberijeve Partije za demokratsko delovanje.
Učesnici izbora prebacuju krivicu jedni na druge, a premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti je razlog za neuspeh albanskih lista našao u „pasivizaciji više od 6.000 adresa” u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. I još je primetio da izbori „nisu bili ni slobodni, ni demokratski”, ali da je i „nedostatak jedinstva i koordinacije albanskih političkih subjekata na jednom frontu” bio još jedan „štetan faktor za izborne rezultate”.
Neki Albanci sa ove strane administrativne linije problem sagledavaju malo drugačije. „Iako su znali da će teško proći cenzus zbog podele glasova, albanskim političarima je bio važniji redosled na listi za poslanike nego interes građana, i upravo zbog toga su ih kaznili birači”, rekao je vlasnik TV Spektri iz Bujanovca Nedžat Behljuli za Regionalnu informativnu agenciju Jug pres. Drugi razlog je, prema njegovim rečima, to što su oni koji su učestvovali na parlamentarnim izborima pozvali birače da bojkotuju predsedničke da bi pokazali da ne priznaju državu Srbiju kao svoju. „Ali, narod više nije ovca, razume igru i manipulisanje svojih lidera, koji su na političkoj sceni u Bujanovcu i Preševu više od dve decenije i ovoga puta ih je na najbolji način obrukao”, rekao je Behljuli.
A predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa ocenio je da su razlozi za slabu izlaznost Albanaca na parlamentarne izbore 3. aprila odsustvo velikog broja građana koji rade u inostranstvu i nezainteresovanost za politiku. „Glasalo je 12.000 Albanaca od 60.000 onih koji imaju pravo glasa, tako da je mali broj Albanaca izašao na izbore”, rekao je Mustafa za kosovske medije, prenosi portal „Bujanovačke.rs”. I on je naveo da pojedini Albanci u Medveđi nisu mogli da glasaju zbog pasivizacije adrese. Albanci su, inače, bojkotovali popis stanovništva 2011, pa ih je popisano samo 5.809 u Srbiji bez KiM.
U vlasti s listom Aleksandra Vučića učestvovaće sasvim sigurno Savez vojvođanskih Mađara, iako je ove godine podbacio i u broju mandata i u broju dobijenih glasova u odnosu na prethodne izbore, kada je s blizu 72.000 glasova „zaradio” devet mandata. Sada je reč o pet mandata i oko 60.300 glasova, a lider stranke Ištvan Pastor je ipak zadovoljan. Sa rekodnih 75.294 glasa, SVM je na izborima 2014. godine osvojio šest mandata. Najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji ima, po poslednjem popisu, 253.898 pripadnika. Pastor je u postizbornoj noći 3. aprila, kada još nije bilo izvesno da li će SVM imati pet ili šest mandata, ocenio da su stabilnost i legitimitet stranke u potpunosti sačuvani. „Bez obzira na broj osvojenih mandata, mi smo političku snagu potpuno sačuvali”, naglasio je lider SVM-a. Ova partija, inače, već skoro 15 godina izlazi na parlamentarne izbore kao jedina stranka mađarske nacionalne manjine, iako nije jedina mađarska stranka upisana u Registar političkih stranaka.
Ovogodišnji izborni rezultati bošnjačkih stranaka pokazuju učvršćivanje trenda političkih preferencija Bošnjaka u Srbiji, kojih je 145.278 – opadajuću podršku za SDA Sulejmana Ugljanina i rast za Stranku pravde i pomirenja, koju je nakon nedavne iznenadne smrti muftije Muamera Zukorlića preuzeo njegov sin Usame. SDA Sandžaka, najstarija bošnjačka partija, osvojila je dva mandata kao i obično (tri mandata imala je samo na izborima 2014. i 2020. godine), ali nikad manje glasova – tek 20.553. Posmatrajući od 2014. godine, kada je dobila podršku 35.157 birača, broj glasova za SDA konstantno opada. Tako je 2016. osvojila malo više od 30.000, a 2020 – oko 24.700 glasova. U isto vreme, 2014. lista koju predvodi Bošnjačka demokratska zajednica osvaja manje od 4.000 glasova, da bi dve godine kasnije, kada je preuzima muftija Zukorlić, dobila podršku oko 32.500 birača (dva mandata), kao Stranka pravde i pomirenja 2020. je osvojila 32.170 (četiri mandata), a ove godine – oko 35.800 glasova i tri mandata.
Snaga Sandžačke demokratske partije, koju je osnovao Rasim LJajić, meri se kroz podršku listi Aleksandra Vučića i SNS-a (s kojom već godinama nastupa zajedno na parlamentarnim izborima) u šest opština na jugozapadu Srbije gde živi najveći broj Bošnjaka. Istraživanje agencije SANA, odmah posle izbora, pokazalo je osetan pad koalicije SNS–SDP i stranke SDA Sandžaka, dok je primetan rast rezultata ostvario SPP. „Zbirni rezultati izbora u Sandžaku pokazali su da je jedino lista ’Muftijin amanet – SPP – Usame Zukorlić’ zabeležila rast, i to od 546 glasova u odnosu na izbore održane 2020. godine. Lista SDA Sandžaka dobila je 3.834 manje, dok je koalicija SNS–SDP izgubila čak 13.890 glasova u sandžačkim opštinama za samo dve godine”, navodi se u analizi ove agencije.
Ipak, gledajući broj mandata, LJajić je bolje prošao nego pre dve godine. Posle ovih izbora, među 120 poslanika s Vučićeve liste njih sedam je iz LJajićeve Socijaldemokratske partije Srbije (u okviru koje su i članovi SDP), a toliko ih je bilo i posle izbora 2020, kada je Vučićeva lista osvojila čak 188 mandata. Usame Zukorlić poručuje da je SPP spreman za razgovore o nastavku saradnje sa SNS-om i o formiranju Vlade Srbije. „Mi smo budućnost Sandžaka. Mi dolazimo te dolazimo, oni odlaze te odlaze”, rekao je slavodobitno u izbornoj noći i dodao da su ovi izbori bili samo korak ka pobedi na izborima za Bošnjačko nacionalno veće.
Ali Ugljanin se ne predaje. „Nismo jedini koji su na ovim izborima dobili manje poslanika i to nas ne obeshrabruje”, rekao je on, najavljujući da neće menjati svoju politiku. Kaže i da su izbori bili nepošteni, a da su druge bošnjačke partije „koalicioni poslušnici na terenu” vladajuće „velikosrpske opcije”, pa će „svi oni koji su podržali ovu velikosrpsku opciju biti odgovorni za zločine u budućnosti nad Bosnom, Sandžakom i Kosovom”.
Hrvati izražavaju veliko zadovoljstvo jer će opet imati jednog predstavnika u parlamentu. Lider Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov ovog puta je pogodio dobitnu kombinaciju i na listi „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani”, koja je osvojila dva mandata, ušao u republički parlament, u kojem je bio i u sazivu 2016–2020. godine. „Gde ima Hrvata u većem broju, gde smo bili u prilici voditi kampanju i gde je bilo značajnije podrške iz vlastitih redova, DSHV je osvojio bolje rezultate u odnosu na prošle izbore”, saopštio je Žigmanov.
Romi opet nisu osvojili mandat, Šajn ipak zadovoljan
Bez mandata su opet ostali Romi. Iako su prema poslednjem zvaničnom popisu druga najbrojnija nacionalna manjina sa 147.604 pripadnika i imaju više registrovanih političkih partija, samo su na izborima 2007. njihove dve liste izborile dva predstavnika u republičkom parlamentu. Unija Roma Rajka Đurića je dobila blizu 17.000 glasova, a Romska partija Srđana Šajna oko 14.500, osvojivši po jedan mandat. Ali taj saziv skupštine je trajao samo godinu dana, na potonjim izborima tri romske liste nisu osvojile mandate, a onda više nisu ni učestvovale do ove godine. Ipak, Romska partija dobila je sada samo 6.393 glasa. Srđan Šajn, međutim, nije nezadovoljan. „U uslovima pod kojima su održani parlamentarni izbori smatramo da je izborni rezultat koji smo postigli i više nego dobar”, kazao je Šajn.
Prema njegovim rečima, ova partija računa na ulazak u institucije sistema i poziva se na međunarodna „leđa”. „Naši prvi razgovori, posle proglašenja preliminarnih izbornih rezultata, s predstavnicima međunarodne zajednice jasno ukazuju na to da bi oni pozdravili ostvarivanje naše ideje da preuzmemo deo odgovornost u okviru izvršnih organa vlasti na svim nivoima u procesu integracije Roma. Tako bi se nesumnjivo, u znatnoj meri, umanjila politička šteta izazvana najrazličitijim pritiscima prema Romima koji su činjeni kako u predizbornom, tako i u samom izbornom postupku, o čemu jasno govore mnogobrojni dokazi”, ocenio je Šajn.
O poželjnim i nepoželjnim Srbima u vladi Crne Gore pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
