Piše: dr Ivan Pajović
U svetlu sankcija koje zemlje Zapada uvode Rusiji, postoje naznake da Rusiju u budućnosti očekuje sudbina kakvu Iran trpi već desetinama godina. Kod ove dve zemlje postoje brojne podudarnosti, a neke do njih su zavisnost od izvoza nafte i velike teškoće sa supstitucijom robe iz uvoza. Podudara se ekonomska zavisnost od izvoza tek nekoliko vrsta sirovina (nafta i gas) i potreba za uvozom određenih, krajnje neophodnih proizvoda. U obe zemlje udeo izvoza u strukturi BDP-a čini oko 30%. Prihodi od prodaje nafte u strukturi BDP-a Irana čine oko 20%, a kod Rusije je oko 10%. Iranske banke isključene su iz SWIFT-a i zamrznuta su im novčanih sredstava u visini više od 100 milijardi dolara. Kada je Rusija u pitanju, u ovom momentu zamrznuto joj je nešto manje od 400 milijardi dolara bankarskih aktiva.
Zbog blokade sa Zapada u Iranu je organizovan sopstveni Internet, umesto YouTube-a Iranci koriste Aparat, umesto Facebook-a koriste Cloob, a umesto App Store koriste Cafe Bazaar. Međutim, ti kanali i društvene mreže mogu se koristiti isključivo za unutrašnju upotrebu u zemlji.
U Rusiji je situacija slična: ni unutrašnje društvene mreže, ni platni sistem „MIR” ne mogu potpuno da zamene zapadne analoge, koji su u suštini nekonkurentni. Rusija u ovom momentu ima još dva velika problema: da za svoj izvoz pronalazi nova, alternativna tržišta i da za uvoz neophodnih proizvoda nađe nove prodavce koji će zameniti prodavce iz zapadnih zemalja.
Dok se Iran pod sankcijama nalazi već 43 godine, Rusija tek počinje da ih oseća. Očekuje se da će tek na jesen početi da se ozbiljnije osećaju njihove posledice.
Rusija je inače na čelu „rejtinga” zemalja po broju uvedenih sankcija. Prema podacima od 22. aprila 2022. godine, na ovu zemlju je stavljeno 9741 ograničenje. Iran i Kuba toliku količinu sankcija nisu „sakupile” ni za više decenija koliko se nalaze pod ograničenjima Zapada. Zapravo, to je broj sankcija koji prevazilazi sve one sankcije koje su uvedene drugim zemljama zajedno. Iran, Sirija, Severna Koreja, Mjanmar, Venecuela i Kuba za desetine godina sakupile su ukupno 9670 ograničenja, dakle sveukupno manje nego Rusija danas.
Zapadni analitičari tvrde da Moskva svim silama pokušava da prikrije uticaj sankcija na Rusiju i prikažu ekonomsku sliku boljom nego što ona u suštini jeste. To što je Rusija odvojena od većeg dela zapadne finansijske infrastrukture dovešće do duboke recesije, oštrog povećanja inflacije i povećanja stope nezaposlenosti, pre svega zbog odlaska velikog broja zapadnih kompanija sa ruskog tržišta.
Ruska centralna banka je priznala da će opadanje ekonomije Ruske Federacije pod sankcijama Zapada biti većeg obima i dugotrajnije nego što je to bio slučaj u vreme pandemije virusa Kovid-19. Pritom, ove sankcije su okarakterisane kao „bez presedana”.
Za razliku od relativno kratkoročnog kovid-pada ekonomije u drugom kvartalu 2020. godine, ovaj novi pad će verovatno sa sobom doneti transformacioni, strukturni karakter i biće većih razmera i dugotrajniji pri ma kom budućem scenariju događanja.
Pripremajući se za finansijsku izolaciju, Rusija je formirala sopstveni sistem plaćanja pod nazivom „MIR”. Ipak, on ne predstavlja apsolutnu alternativu sistemima Visa i Mastercard, koji su obustavili rad u ovoj zemlji. Ruski sistem funkcioniše samo u Rusiji i par postsovjetskih zemalja, dok strane kompanije sa Zapada za sada nemaju nameru da ga koriste.
Da su sankcije bolne za Rusiju govori i podatak da ona preti kako će pred međunarodnim sudom osporiti sankcije u odnosu na svoje devizne rezerve koje su na Zapadu zamrznute, a takođe je pripretila sudom ukoliko se dokaže da ona nije ispunila svoje obaveze po pitanju dugovanja upravo zbog zamrzavanja novčanih aktiva.
Izvor: Pravda
