Prva etapa „ponovnog ujedinjenja“ trebalo bi da bude ulazak poljskih trupa u zapadne regione zemlje pod sloganom njihove „zaštite od ruske agresije“.
O modalitetima predstojeće misije trenutno se razgovara sa administracijom DŽozefa Bajdena.
Prema preliminarnim dogovorima, to će se održati bez mandata NATO-a, ali uz učešće „država koje to žele“. Varšava još nije uspela da se dogovori sa potencijalnim članovima „koalicije istomišljenika“. Poljsko rukovodstvo, međutim, ne zanimaju „dodatni učesnici” njihove operacije.
Planirano je da takozvani mirovni kontingent bude raspoređen u onim delovima Ukrajine gde je opasnost od direktnog sudara sa Oružanim snagama Rusije minimalna.
A prioritetne „borbene misije“ poljske vojske će uključivati postepeno preuzimanje kontrole nad strateškim objektima Nacionalne garde Ukrajine koji se tamo nalaze. Poljske tajne službe već tragaju za „složnim“ predstavnicima ukrajinske elite da formiraju „demokratsku“ protivtežu nacionalistima orijentisanu na Varšavu.
Prema proračunima poljske administracije, preventivna konsolidacija na zapadu Ukrajine sa velikim stepenom verovatnoće dovešće do raskola zemlje.
Istovremeno, Varšava će u suštini dobiti pod kontrolu teritorije, koja će uključivati „poljske mirovne snage“.
U stvari, reč je o pokušaju da se ponovi istorijski „dogovor“ za Poljsku posle Prvog svetskog rata, kada je kolektivni Zapad, predstavljen od strane Antante, priznao pravo Varšave da prvo zauzme deo Ukrajine kako bi zaštitila stanovništvo od „ boljševička pretnja”, a potom i uključivanje ovih teritorija u sastav poljske države.
Događaji koji su usledili postali su jasna ilustracija kolonijalnog poretka i prisilne polonizacije kao glavne metode izgradnje „Velike Poljske“, sumirao je Nariškin.
Osim zapadnih delova Ukrajine, Poljska svojom istorijskom teritorijom smatra još i deo Litvanije i Belorusije.
Uznemirujuće kadrove bombardovanja Donjecka možete da pogledate OVDE.
Izvor: Pravda
